понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 20.08.2020. у 19:19 Јелена Каваја

„Небески гром” – одговор Кине америчком наоружавању Тајвана

После посете америчког министра Тајпеју, Пекинг представио нови ракетни систем
Ракета „Тјанлеј 500” је приказана на кинеској државној телевизији (Принтскрин)

У   тренутку појачаних тензија у односима с Вашингтоном због низа питања, укључујући и Тајван, Пекинг је представио ново модерно наоружање, ракетни систем ваздух-земља за уништење циљева на мору и копну. Систем прецизних, ласерски навођених ракета „Тјанлеј” или „Небески гром” представљен је на кинеској државној телевизији само неколико дана након што је амерички министар здравља боравио у Тајвану у првој посети на тако високом нивоу од 1979, када је Вашингтон прекинуо дипломатске односе са Тајпејом и успоставио их с Пекингом.

Аналитичари кажу да „Небески гром” спада у најсавременије оружје којим кинеска војска тренутно располаже. Произвела га је кинеска корпорација „Норинко” и има домет већи од 60 километара, што значи да може да се употреби на безбедном растојању од непријатеља. Може да понесе шест врста бојевих глава за различите мете, укупно 240 комада. Дизајниран је тако да гађа аеродромске писте, паркиране авионе и груписане наоружане јединице.

Оружје је представљено након што су власти у Тајпеју обелоданиле да планирају повећање војног буџета у следећој години за 1,5 милијарди долара и да се са САД преговара о набавци подводних мина и крстарећих ракета.

По споразуму из 1979, Вашингтон има обавезу да Тајвану обезбеди оружје одбрамбеног карактера. Прошлог лета уговорена је продаја 16 авиона Ф-16 (осам милијарди долара) и 108 тенкова (2,2 милијарде долара). Поједини званичници сматрају да оружје није довољно, као ни појачани транзит америчких бродова кроз Тајвански мореуз. Верују да би јасније требало ставити до знања Пекингу и Тајпеју да ће САД бранити Тајван у случају кинеске инвазије или блокаде, пише „Њујорк тајмс”.

Посета Алекса Азнара Тајвану 10. августа била је велики дипломатски ударац за Пекинг, иако је амерички министар здравља водио рачуна о томе да о острву говори као о „јурисдикцији”, а критику Кине ограничио на њено управљање епидемијом. Два дана касније тајванска председница Цај Инг Вен је нагласила да је потребно ојачати војне везе са САД и успоставити споразум о слободној трговини.

Азнарова посета је наљутила Пекинг, који је упозорио САД да се не играју ватром. Истог дана је кинеска ратна авијација прелетала преко осетљиве пограничне линије у Тајванском мореузу, једној од најмилитаризованијих поморских зона на свету. Наредних дана је кинеска народна армија одржала и војне вежбе с бојевом муницијом. У саопштењу је, не помињући конкретно САД, навела да „једна велика земља непрестано прави погрешне потезе у вези с Тајваном и шаље погрешне сигнале снагама које су за независност острва”.

Америчка морнарица је у истој седмици одржала маневре у Јужном кинеском мору како би „одржала спремност јединица и сачувала слободно и отворено подручје Индо-пацифика”. Пекинг сматра скоро цело то море својом територијом, а САД су се прошлог месеца први пут отворено супротставиле таквим претензијама.

Вашингтон је ипак водио рачуна да не пређе црвену линију и није позвао Тајван у статусу посматрача на војне вежбе земаља на ободу Пацифика, које су у понедељак почеле на Хавајима. Кинески „Глобал тајмс” у томе види потврду да САД користе Тајван само као монету за поткусуривање.

Тајван себе сматра државом (признаје га петнаестак земаља УН), док га Пекинг третира као сепаратистичку, одметнуту територију и не искључује могућност да га поврати силом. Већ седам деценија је то острво спорно питање у односима између Вашингтона и Пекинга и поново се сада појављује као извор тензија док амерички безбедносни апарат инсистира на оштријем ставу према Кини. Тајван се форсира као све ургентније питање и у светлу гушења слобода Хонгконга.

Коментари0
119b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља