За Позориште „Бошко Буха” сезона 2019/20. је јубиларна – 70. Започело ју је премијером представе „Коњић Грбоњић” Иве Милошевић, 14. децембра одржана је још једна, „Немушти језик” Милана Караџића, а почетком године кренуо је рад на „Снежани и седам патуљака” Снежане Тришић, чијом би премијером, као и промоцијом монографије, званично био обележен јубилеј. Планове је пореметила пандемија и театар је активности наставио виртуелно, а поводом седамдесетогодишњице чланови ансамбла присећали су се својих почетака у изјавама које је позориште објавило на својим налозима на Фејсбуку, Твитеру и Инстаграму.

Ненад Ненадовић је од студентских дана део „Бухе”.

‒ Далека 1984. година. Крај моје друге године глуме у класи професора Миње Дедића (једва је пустио мене и Марицу да играмо у представи). Одмах Вилијам Шекспир и „Све је добро што се добро сврши”, у режији професора Дејана Мијача и одмах главна улога... Велика представа, велики успех и љубав на први поглед између позоришта и мене. Пријатељска атмосфера, дивни људи и тако већ више од 35 година. Почетак какав се само пожелети може за сваког младог глумца. Имао сам среће, имао сам „Буху” ‒ навео је Ненадовић, а позориште поставило на својим налозима на друштвеним мрежама.

Бојана Ординачев такође је говорила о почецима.

‒ Велика је то ствар била! „Укроћена горопад” Вилијам Шекспир, режија Милан Караџић, јануар 2006. године. Прва улога, хеј! Велике очи, срце ко кућа, страх од успеха и страх од неуспеха, не знам који је био већи. Нека познанства су се ту десила и постала пријатељства. Моја „Буха” је највећа љубав у мом послу и оно што нам желим за седамдесети је да се вратимо кући! Кажем вам, људи, велика је то ствар била и остала ‒ поручила је Ординачева.

Урош Јовчић је први пут осетио „даске које живот значе” овог театра са 10 година на градском такмичењу из рецитовања и тада се јавио сан да постане глумац у њему, који је почео да се остварује ангажовањем у представи „Царев заточник” Миодрага Станисављевића, у режији Милана Караџића.

‒ Мој највећи глумачки изазов у позоришту је улога ћерке Даре у представи „Госпођа министарка”, по тексту Бранислава Нушића, у режији Тање Мандић Ригонат. Чаролију успеха доживео сам играјући лик Бобена у представи „Флорентински шешир”, по тексту Ежена Лабиша, у режији Даријана Михајловића, за коју сам добио награду за најбољег младог глумца на фестивалу „Дани комедије” у Јагодини, а сама представа је награђена са још седам награда. Са мојим позориштем одиграо сам више од 700 представа тумачећи различите ликове ‒ од пса Тотоа, преко Приповедача, до Љубавника у Шекспировом „Сну летње ноћи” (режија Ђурђа Тешић), али радујем се још многим разноврсним улогама кроз које ћу моћи да се искажем глумећи у овој сјајном позоришту ‒ рекао је Јовчић.