субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.08.2020. у 12:47 Александра Мијалковић
ФЕНОМЕНИ ДУГОВЕЧНОСТ

До стоте уз оптимизам и – уредне фиоке

Уместо скупих терапија подмлађивања, више помаже дружење, али и савесност и обзирност: ко савлада сопствену неуредност и научи да организује боље свој простор и време, повећава шансе за дуг живот
(Фото Пикселс)

Кад је Францускиња Жана Калмен издахнула 4. августа 1997. у старачком дому у Арлу, напунивши 122 године и 164 дана, била је то вест дана: умрла је најдуговечнија особа на свету.

Њена биографија, али и сведочанства других стогодишњака срушили су многе митове о здравом и срећном животу као услову да се живи дуже од века. Неки су заиста били активни људи задовољни својим браком и послом, без много стреса, док су други преживели озбиљне личне и породичне трагедије. Неки су водили рачуна о исхрани и бавили се спортом, други су живели разуздано...

Медитеранске поуке

Откривање тајне дуговечности некада је била опсесија врачева, а данас научника. За рецептом за дуговечност трагала је и Марта Зараска, новинарка која пише о науци, решена да разоткрије митове и потврди, или сруши, тврдње на којима се заснивају савремене теорије о дугом животу. Кад јој се родила ћерка, почела је да проучава све доступне изворе и истраживања, на стотине академских студија, интервјуе, експерименте с мишевима и мајмунима, застрашујуће биолошке феномене као што су „зомби ћелије” .

Зашла је иза граница званичне науке. Посетила португалски камп за дуговечност, пољски салон за грљење и јапански курс пресовања цвећа. Обигравала продавнице у потрази за здравом, органском храном... да би подухват окончала у Француској, постојбини најстарије жене на свету.

Случај Жане Калмен послужио је Зараској као полазна основа за нека нова открића. На пример, Жана је такорећи до последњег дана била и физички и психички витална и добро се осећала. За разлику од већине других људи, „стогодишњаци” се и у позном добу добро држе. Студије показују да што сте дуговечнији, то је већа шанса да ћете остати у доброј кондицији и умрети док окопавате башту или возите ролере.

Просечна особа проведе у просеку 18 одсто живота борећи се с разним болестима, али је код стогодишњака то свега пет одсто, наводи за „Гардијан” Зараска, ауторка бестселера „Како пријатељство, оптимизам и доброта могу да вам помогну да доживите сто година”.

Иако је Жана потицала из породице дуговечних, није то био главни разлог њеног дугог живота – наследни фактор на то утиче тек с петином, или четвртином. Геронтолог који је проучавао Жанин случај верује да је ту жену у животу одржавало то што су је новинари облетали, радо им је давала интервјуе и причала о свом боемском животу, поред осталог како је пушила и волела да попије у друштву уметника – наводно је добро познавала Ван Гога. Прибегавала је и измишљотинама и малим лажима да би задобила њихову пажњу. Била је снажна личност, радозналог и бунтовног духа, независна, друштвена и изнад свега – оптимиста.

Какве су, онда, шансе оних који нису ништа од тога?

(Фото Пиксабеј)

Несрећни скраћују себи век

Није тајна да несрећни људи живе краће од срећних, поготову они који су усамљени.

То, на срећу свих нас који смо услед короне већ месецима „на социјалној дистанци“, није исто што и бити друштвено изолован. Откако влада пандемија, мање се виђамо и непосредно дружимо, али можемо да се дописујемо и чујемо преко друштвених мрежа, и знамо да смо сви заједно у овој ситуацији. Усамљеност је нешто друго: можете бити окружени гомилом људи, а ипак се осећати као да сте сами – истиче Зараска у интервјуу „Гардијану”.

Враћајући се у далеку прошлост, у сам освит човечанства, она то повезује са стратегијом преживљавања: бити сам тад је значило бити незаштићен, изложен нападима звери и непријатеља. Данас је мала шанса да ће вас, самог, заскочити гладан лав, али сталан стрес има исти утицај на здравље: „појешће” имунитет и отпорност, што води у болест и скраћује живот. Реуматоидни артритис, Алцхајмерова болест, дијабетес, рак – болести су које могу у великој мери бити последице стреса, осећаја незаштићености и самоће, тј. издвојености из заједнице.

Пример Жане Калмен нас учи још нечему, указује ауторка, а то је да медитерански тип исхране погодује дуговечности: захваљујући њему, просечан Француз живи четири године дуже од просечног Американца. Није, међутим, само у питању врста намирница које једу, већ је пресудан начин како их једу, а то је – у друштву. Више од две трећине Француза у животној доби од 30 до 40 година обедује с члановима породице, за разлику од америчких вршњака, од којих мање од петине руча или вечера с најближима.

Медитеранска исхрана заснована на поврћу, воћу и маслиновом уљу смањује ризик од преране смрти 21 одсто, али широк круг пријатеља обара тај ризик чак 45 одсто, док ће га добар брак преполовити!

(Фото Пиксабеј)

Лековита дружељубивост

На овом месту вреди поменути и „Розето ефекат”. Почетком шездесетих година прошлог века показало се да житељи места Розето у Пенсилванији (САД) имају испотпросечан број срчаних обољења, иако пуше, пију алкохол и једу месне прерађевине једнако као други Американци. Оно по чему су се разликовали, дакле, није било то шта једу, већ како живе. Као потомци италијанских досељеника, били су веома дружељубиви, и мада су оставили за собом здраву медитеранску исхрану, нису напустили обичаје из домовине, који укључују заједничке оброке с укућанима, пријатељима, комшијама... Оног тренутка кад су, крајем седамдесетих, сасвим пригрлили „амерички начин живота”, уклопили су се и у амерички просек срчаних болести.

Истраживања у САД, Јапану, Шведској и Холандији утврдила су да екстровертне личности углавном надживе оне интровертне. Сваки нови пријатељ за неки проценат повећава вашу шансу за дуговечност. Али, ни они којима склапање контаката не иде одруке не морају да брину, довољно је да се посвете пријатељима које већ имају. Сем тога, ниједна карактерна особина није „уклесана у камену“: човек се може променити и прилагодити, а неке црте личности, под утицајем окружења и искуства, временом и саме нестану или, напротив, ојачају.

Једна од одлика на коју можемо најлакше и најефикасније утицати јесте савесност, наглашава Зараска. Почнимо од тога да држимо уредним своју собу, канцеларију, ормане, фиоке с чарапама... Кад савладамо сопствену неуредност и научимо да организујемо боље свој простор и време, спремни смо да то учинимо и са својим животом и односима с људима.

Много новца се у свету троши на терапије подмлађивања, а можда је паметније улагати у оно што нам проверено помаже да се осећамо боље: у дружење, хуманитарни рад, оптимистичко размишљање.

Нисам имала срећан дан

Рускиња Коку Истамбулова, за коју су домаћи медији тврдили да је имала чак 129 година, али страни нису баш у то поверовали, изјавила је, рецимо, да у животу није имала срећан дан. Ратови, депортација, губитак дома и најдражих... Увек је радила напорно, копајући у башти.

„Уморна сам. Дуг живот за мене није никакав божји дар, већ казна”, рекла је Коку, која је преминула у фебруару прошле године.

(Фото Пикселс)

Пет савета да доживите сто година

1. Помажите другима: комбинујте дружење с физичком активношћу
2. Не оптерећујте се „здравом исхраном”: кориснија је кафа с партнером или пријатељем него савршено уравнотежени оброк од органских намирница
3. Не запостављајте породицу и пријатеље: богат друштвени живот, макар у доба короне, посредством друштвених мрежа, очуваће оптимизам и отклонити осећај усамљености
4. Одржавајте сврсисходност: у Јапану, земљи с највише дуговечних људи, старији људи увек имају пред собом неки животни циљ (икигаи), макар као хоби, како би стално били нечим упослени
5. Будите уредни, сабрани и самодисциплиновани: то можете постићи медитацијом, јогом, вежбама, али и сређивањем, рецимо, фиоке са чарапама

Сто и кусур лета

Према последњим подацима у Гинисовој књизи рекорда на списку стотину доказано најдуговечнијих људи (боље речено жена, јер је мушкараца ту свега шест) налази се, поред Жане Калмен, још девет њених земљака, од којих су две жене и даље „у трци”: Лусил Рандон са 116 и Жана Бо са 115 година.

Титулу најстарије особе на планети тренутно званично држи Јапанка Кане Танака која је у јануару напунила 117 година. На листи савремених „метузалема” је још 27 особа из Јапана, али бројчано предњаче житељи САД, којих је забележено 41, међу њима две жене које би могле да буду нове рекордерке, Хестер Форд и Ајрис Вестман, обе, занимљиво, рођене августа 1905. године.

Коментари3
96b30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

asad
Zaboravili ste da napisete da ta zena sto je umrla sa 122 godine nikad u zivotu nista nije radila, jer je bila iz bogate porodice. Doduse ubijala je dosadu jahanjem, tenisom i okretnim igrama. Pare dosta pomazu da se duze zivi.
Mira
Asad, rad ne mora biti dirincenje za golu egzisteciju. Mnogi koji ne moraju zaradjivati rade da osmisle svoj zivot. Npr. osnivaju i vode fondacije u dobrotvorne svrhe.
nezajazljiva baba
122...malo je to.bar 200-300 godinica...i kad bi moglo da u stotoj budem ko u dvadestoj...da mi naslednici ne stopuju vreme i cekaju kad cu da otegnem papke. na kraju krajeva,kazu-"duzina nije vazna..."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља