среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.08.2020. у 18:00 Александра Исаков

Превести афоризме није лако, али је узбудљиво

Светислав Недучић на мађарски језик преводи наше савремене ауторе, али заслужан је и за преводе Драгослава Михаиловића и Бранислава Нушића. За свој рад добио је награду УКС
Светислав Недучић (Фото: Српске недељне новине)

Суботица – Светислав Недучић живи у малом пограничном месту Мако на југу Мађарске и како је рекао у разговору за „Политику”, вођеном посредством електронске поште, тек одласком у пензију успео је да се посвети превођењу на начин који је желео.

– Први превод књиге који сам објавио биле су „Папрене приче” Александра Чотрића. Изабрао сам овог аутора јер су се његове приче готово сваке седмице појављивале у „Српским недељним новинама”. Његову прву причу објавио сам у литерарном часопису града Мако „Марошвидек” – казао је Недучић.

Након тога, наставио је да преводи афоризме Драгутина Минића Карла из књиге „Мини(ћ) приче” те Бојана Љубеновића „Писма из Србије”, приче Радоја Домановића.

– Посебно волим да преводим афоризме, јер су духовити, изразе се са мало речи. То су увек језгровите речи које указују на тајну истине. Духовито и упечатљиво нам говоре опште истине. Уживам да читам афоризме, а још више уживам у њиховом превођењу. Наћи одговарајућу реч у преводу, истаћи исту нијансу, није увек лако, али је лепо и узбудљиво јер мораш очувати бриткост и суштину – објаснио је Недучић.

Почетком године Удружење књижевника Србије Светиславу Недучићу, преводиоцу из Мађарске доделило је награду „Радоје Домановић” за преводе српских сатиричара на мађарски језик.

Постао је и преводилац романа Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве”, те Нушића од кога је на мађарски језик превео „Хајдуке” и „Госпођу министарку”.

– Књигу „Хајдуци” сам почео да преводим пре много година док сам још радио, и ставио је на страну, са мишљу да ћу је завршити када се пензионишем. То је једини од мојих првих превода код којег сам одржао реч – испричао је Недучић. Блиски су му и млади аутори, превео је „Квадратно дисање” Данијеле Репман и „Сам свој јатак” Бранка Чурчића.

На његовом радном столу сада је рад којем посвећује, како каже и дан и ноћ.

– Недавно сам добио текст који је врло актуелан. За време пандемије рађале су се многе шале и вицеви. То је сакупила Сенка Павловић, све те шале из земље и иностранства. Сада се тиме бавим, јер бих хтео и са преводом да будем актуелан – рекао је Недучић.

Ипак, када бира дела за превод наводи да му је први циљ, да су, уколико је то могуће, дело и писац познати у Мађарској.

– Знам да је некада српска литература била популарна у Мађарској. Данас је много изгубила од старог сјаја. У делу Мађарске где живим у књижарама и библиотекама уопште не видим преводе са српског језика, сада је присутна западна литература. Зато ми је првенствени циљ када преводим да већ мађарска публика зна нешто о аутору и делу.

Недучић каже да је тешко доћи до нових књига за превод. Чињеница да живи у другој држави отежава му контакт са ауторима, а није боља ситуација ни кад покуша да пронађе издавача за своје преводе у Мађарској.

– Издавачи нас уопште не траже, потребно је контактирати доста њих, често без резултата, а ако неко и прихвати објављивање, тражи спонзора. Проблем је у томе што читаоци не траже књиге из Србије – објаснио нам је преводилац. Повремено рад преводилаца успева да финансира и Српска самоуправа у Мађарској, додао је Светислав Недучић.

Коментари1
04833
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Е, синко, није то ништа! Отац Јустин је СТВАРАО језик када је писао. Наш Господ нам рече: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. Рече нам и да користимо своје таленте. Енглески језик је изгубио духовност, поготово православну и није имао терминологију. Послушах нашег Господа преводећи књиге оца Јустина.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља