петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.08.2020. у 14:27 Далиборка Мучибабић

Нова фасада и концертна дворана у САНУ

Обнова здања у Кнез Михаиловој улици 35 требало би да буде окончана до 2024, на стогодишњицу њеног постојања на том месту
Здање у Кнез Михаиловој улици 35 саграђено је према пројекту архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, насталом 1912. године

Обнова фасаде са свим сецесијским и необарокним украсима, уз враћање изворно пројектоване маркизе (декоративне надстрешнице) изнад мезанина, биће најзначајније интервенције на „лицу” Палате Српске академије наука и уметности (САНУ), предвиђене идејним решењем реконструкције и доградње тог здања које се протеже на три улице − Кнез Михаилову, Ђуре Јакшића и Вука Караџића.

Сам изглед фасада остаје исти јер је реч о споменику културе и згради која припада просторној културно-историјској целини од изузетног значаја, Кнез Михаиловој улици. Аутори идејног решења, архитекте Миодраг М. Мирковић, Милан Д. Рашковић и академик Милан Лојаница, најкомплекснији пројектантски, а тиме и градитељски захват предвидели су за дворишни део објекта, у оквиру којег је потпуно девастирани атријумски простор. У њега су сместили мултифункционалну концертну дворану у чијем прочељу су формирали централно холско-галеријско предворје које је повезано са осталим целинама Палате САНУ.

– Из централног хола предвиђене су директне везе са просторима сада проширене Галерије ликовне и музичке уметности САНУ и Галерије науке и технике, док се праволинијским кретањем ка унутрашњости објекта наилази на степениште као централни комуникациони мотив којим се остварује веза са партером и галеријским делом концертне дворане. Њен аудиторијумски део пројектован је за 350 посетилаца. Сценски простор опслужују бочне бине, техничке просторије, гардероба, простори намењени извођачима... – објашњава Рашковић и додаје да је пројектом посебна пажња посвећена реорганизацији кључних функционалних целина академије попут Библиотеке и Архива САНУ, Института и Одељења САНУ, свечаних сала, спомен-простора и целина, Центра за уметничку едукацију...

Реконструкција здања од око 18.000 квадратних метара подигнутог 1924. године требало би да буде окончана до 2024, на стогодишњицу његовог постојања на том месту.

Ова обнова биће прва већа интервенција на објекту после 70 година, откако је Палата САНУ сређена према пројекту архитекте Григорија Самојлова, руског емигранта. Здање у Кнез Михаиловој улици 35 саграђено је према пројекту архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, насталом 1912. године. Представља монументалну архитектуру Београда и велики домет домаћег грађевинарства с почетка 20. века. У каталог културних добара палата је уписана 1992. године.

Коментари10
23ec3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Concerto grosso
Ако је план да се у партеру зграде САНУ изгради концертна дворана од 350 места, онда ће у мезанину, вероватно бити преуређен простор за мезе, закуске и освежавање елитне концертне публике, чији ће музички укус веома брзо да одреди и репертоар концертних извођења у правцу савремених жанрова народне музике. ПС: Деценијама вам зврји напуштена фанстастична биоскопска сала са 800 седишта (веома лако и позоришна или концертна сала), у подруму уграде Народне скупштине, улаз из Улице краљице Наталије.
Оштроило
Биће све што треба само да ћуте и да се не мешају у свој посао.
Sloba
Zaista za pohvalu! Nadamo se da ce i da bude uradjeno ovako kako izgleda, Beograd je nas glavni grad a bio je i glavni grad svih Jugoslavija, zasluzuje da bude lep i tako bi morao i da izgleda.
Dr.Pavlovic
@DamjanovZelenko - kako zlurad kometar! Cemu to? Covek je apsolutno u pravu. Beograd ima istoriju kao najbitniji grad u regionu i ne treba da se stidi da to pokaze.... I Austro-Ugarska ne postoji vise ali se tragovi bivse, veoma mocne, monarhije vide na svakom cosku kako Beca tako i Budimpeste.
Damjanov Zelenko
Ali ovo je Srbija a ne Jugoslavija. Jeste li obavesteni o tome ili jos uvek ne?
Милош Лазић
Мислим да је 1924. само настављена градња започета уочи рата, а да је здање довршено тек догодине. Зграда је претрпела значајна оштећења током априлскокг бомбаовања, а бомба је погодила простор одакле је први пут емитован програм Радио Београда, што значи да је и обнављана раније, ваљда одмах после ослобођења.
Stefan Stamenković
OK, lepo. A sada dajte prioritet sklanjanju grafita. Par zgrada u centru ne čine grad.
Venecs
U Beogradu su pravi grafiti relativno retka pojava. Šare koje se pojavljuju u centru grada na fasadama više liče na narušena naruženja, a zatim isti ljudi nude čišćenje po cenama višestruko višim od realnih.
Milica
Ista priča i u mom kraju, na potezu od Resavske do Njegoševe, kojim se često krećem, sve lepe zgrade uništene grafitima. One monumentalne zgrade preko puta Manježa, pa nedavno srešene fasade zgrada na uglu Njegoševe i Begradske, nekoliko dana čiste, i onda isto. Pre svega su to navijači, što Grobari što Delije, koji se prepucavaju preko naših zgrada, i na naš račun. Kako to da od toliko kamera po gradu nije moguće uhvatiti počinioce?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља