четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.08.2020. у 16:52 Младен Јовић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Јапанцу живот прође чекајући у реду

Већина Јапанаца сатима нешто чека. Нико се никада не жали за дуги ред или изгубљено време. Ако би се некад организовало светско такмичење у „чекању у реду”, Јапанци би га вероватно освојили.
Јапанци чекају у реду (Фото ЕПА ЕФЕ - К.Л.)

Свако од нас има неко искуство чекања у реду. Неко чека на слободно месту у свом омиљеном ресторану, неко да купи карту за биоскоп а неко у трговини електронским производима да би дошао до „Нитенда” или најновијег модел „Ајфона”.

Чекање у реду у Јапану има специфичан значај. Ако би се некад организовало светско такмичење у „чекању у реду”, Јапанци би га вероватно освојили.

Стајање у реду за куповину омиљене кафе у „Страбаксу” и то свако јутро када се крене на посао, или жеља да се купе јаја која су 10 јена јефтинија, у Јапану је свакодневна навика.

Већина Јапанаца сатима нешто чека. Нико се никада не жали за дуги ред или изгубљено време.

Многи се сећају слика са светског првенства у фудбалу када су јапански навијачи очистили смеће на стадиону после завршетка утакмице. То су чинили и када су њихови фудбалери изгубили утакмицу.  

Фото ЕПА ЕФЕ - Т.Л.Л

Да не говоримо шта је са дисциплином коју су показали приликом нуклеарне катастрофе у Фукушими.  

Оно што би за друге била прилика за панику, Јапанци су показали тада велику снагу, дисциплину и стрпљење када се радило о залихама хране, воде и основних намирница. А њихово набављање значило је стајање сатима у непрегледно дугим редовима.

У време земљотреса и цунамија 2011. године у Јапану није било ни пљачки ни крађа. Кад се коначно појавила прилика да људи дођу до основних намирница и одеће у локалним трговинама, Јапанци су послушно стали у редове.

ФОТО ЕПА ЕФЕ - К.Л.

Бескрајно дугачки и савршено обликовани редови формирају се током летњих фестивала у Јапану. Био сам на многим јапанским фестивалима и увијек сам примијетио да људи праве редове испред штандова са храном и на жељезничким станицама.

Једном сам посјетио познати забавни парк у Осаки који је био крцат људима. Испред сваког штанда са храном чекало се по сат времена у реду. Чак и испред оних са сладоледом.

Никада нисам опазио некога да се гура или виче због чекања у реду.. Људи су се природно понашали и чекали без пуно буке. Вријеме чекања на вожње у забавном парку трајало је и више од два сата, а за оне најатрактивније вожње чад и 160 минута.

Као неко ко није из Јапана нисам могао да не приговорим због овакве ситуације, а мој добар јапански пријатељ ми се извинио и рекао да је тог дана ситуација заправо била боља него прошлог љета када је он посјетио парк.

Чини ми се да Јапанци су поносни што чекају и чекају нешто јер им се пружа  веће задовољство кад дођу до циља који су чекали. Што дуже чекање, то веће уживање.

Као странац имао се другачије мишљење. Помислио сам да забавни парк не поступа добро са својим муштеријама јер их приморава да чекају толике сате у редовима иако су уредно платили улаз у парк. Ситуација у већини забавних паркова у Јапану је иста. Свугде гужва и редови. Странци се тешко сналазе у кратком времену.

Јапанци је још од детињства уче формирању редова и њиховом савршеном обликовању. Деца у вртићу се уче самодисциплини, сарадњи и поштовању, изнад свега.

Фото Пиксабеј

Није ријеткост да јапански вртићи и основне школе буду домаћини групних представа са више од 100 ученика. Док са једне стране група деце једног узраста свира неки инструмент, друга седи и слуша. Дјеца која се играју уче да су у складу са временом са осталим ученицима. Они су ти дакле који слушају и тренирају стрпљење и суздржаност.

Већина становништва Јапана живи у згуснуто у „набијеним” градовима и већина младих је свесна, од само почетка, да би добили нешто, мораће да сачекају. Ово се касније покаже и када почињу да раде, заснују породицу.

После много година учења оваквој врсти понашања које подразумева поштовање према „чекању”, крајњи резултат је обичај који се примењује у готово свим ситуацијама и околностима које их могу задесити, па и природне катастрофе.

 

Младен Јовић

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари24
a36e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

darko
Kako sad redovi u japanu znak blagostanja nacije , aredovi u SSSRu znak katastrofalnog sistema ?
dusan1
Nije isto isto ako čekaš nešto uzalud ili kad se čekanje isplati . Ako se guraš da uđeš u autobus jer drugog nema ili strpljivo čekaš sledeći za 5 minuta !
anja
Pa i ja sam uredno, kulturno, sa maskom, poštujući distancu od 2 metra (nemoguća misija medju takvim svijetom), čekala juče u Budvi da glasam, više od 2 sata. U moru nepristojnih ljudi koji su bili bez MASKE, ali je ipak većina strpljivo čekala svoj red (?) pribijeni jedno uz drugo, ne reagujući zbog svog mira, na mnogo onih koji bez stida uskaču preko reda... Ja sam doduše reagovala, ali otpad bez stida ne zna šta je stid... Hvala Bogu, sve se dobro završilo na izborima:)))
Божидар
Невероватно! Сам наслов мало алудира на изгубљено време! Дакле 'вако! Дајем курсеве само за Јапонци како да превазиђу редове тј. нудим богато српско искуство, више од 50 год. Теме курса: како ухватити везу за преко реда, како обманути оне прве, како се посвађати па и побити! Не чудите се јер ми бројимо по тамо неком календару више од 7528 год а према томе ми смо редове давно превазишли! Више од 75 година смо у фази избегавања, прeскакања редова и прављења будала једних од других!
Alex
Hvala na prici. Ja zivim puno godina sa Japankom u Japanu i Kanadi. Mislim da je u clanku malo se pretjeralo u opisu redova. Treba prvo znati da Japanci postuju red, rad, sve zakone i imaju strogu licnu kontrolu. Rade, rade i samo rade. Ako to ne postuju postoje stroge kazne, mi bi rekli drakonske. Znam jedan dogadjaj kada je Japanac ukrao biciklo sa parkinga i dobio je tri mjeseca zatvora. Moja je preporuka ucimo se od Japanaca redu , radu i disciplini, pa cemo zivjeti bolje. Hvala
Славко
Послушајте сопствени савет, вратите се у Србију и поштујте закон, ред и радите и не кукајте и видите докле ће вас то довести. Поздрав

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља