У организацији Народне библиотеке Србије и Задужбине Милана Младеновића одржана је онлајн трибина „Поштеније нисам могао да потрошим године” посвећенa Милану Младеновићу, рок музичару познатом по свом раду у београдским саставима „Шарло Акробата” и ЕКВ. Разговор о значају његове рукописне заоставштине која се чува у библиотеци, појмовима етике, слободе и правде у контексту његове личности и о томе шта она значи миленијалцима данас могао се уживо испратити на званичној фејсбук и инстаграм страници Народне библиотеке Србије.

Учествовали су Зоран Костић Цане, Маја Маричић, Александар Жикић и Саша Илић, а модератор је била Милена Ђорђијевић, која је започела разговор упитом о значају самих речи „поштеније нисам могао да потрошим године”, Младеновићевим својевременим изјавама за медије и томе је ли се због нечег кајао у свом раду.

– Милан је човек који је водио живот у складу са његовим талентом и никад није дозвољавао да се тај таленат развлачи – рекао је Жикић.

Тим је покренута прича о цени коју музичар мора да поднесе због својих ставова и томе колика је његова жртва уколико се не приклања ономе што му се намеће, већ се води својим духом и ствара нешто револуционарно.

– Младост – она је најхрабрија и најлепша. Млад си јунак, а тек после можеш да размишљаш о томе – истакао је Костић у жељи да нагласи да је генерација којој припада заправо баш у својој младости направила покрет који је оставио печат, а Младеновић је био део свега тога.

Два питања била су спонтано отворена. Прво, када је Жикић у једном тренутку рекао „колико је потребно да урадите да би вам то неко признао”, што је подстакло говор о свевременој теми. И друго, које је Цане стихом „пуно популарности смета у реалности” покренуо и касније додао „увек имаш кризу кад си близу”.