среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 22.08.2020. у 19:30 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: Иван Карл, секретар за културу града Београда

Представе пред публиком могуће у септембру

Ми ћемо у понедељак предложене мере заштите од короне проћи са свим директорима београдских позоришта на којима је даље да поставе и ускладе репертоар
(Фото Предраг Митић)

Свакако да сви морамо да будемо свесни ситуације у којој се налазимо. Ипак, културни календар догађаја прекинут је од марта, због пандемије и новонасталих околности које су нас у „даху” зауставиле. У разговору са Иваном Карлом, београдским секретаром за културу, покушали смо да разрешимо бројне недоумице, спекулације о којима се и те како прича у јавности.

Какви су договори представника културе постигнути на састанку који је недавно одржан са премијерком Аном Брнабић, којем сте и сами присуствовали?

Протеклих неколико месеци и сасвим је извесно неколико наредних, ми услед епидемије короне, живимо нову реалност, али управо зато су резултати састанка код председнице Владе Србије охрабрујући и доносе нови оптимизам. Повратак је близу и сада је на кризном штабу да на основу предложених мера које обухватају одржавање позоришних представа, биоскопских пројекција, концерата и фестивала, препоручи под којим условима ће се све одвијати. Ми смо дали свој допринос у листи од 15 тачака које смо још пре десетак дана проследили свим позориштима на територији града Београда и кабинету премијерке, од чега је колико сам приметио доста ушло и у завршни документ који ће ускоро бити усвојен.

Због епидемиолошке ситуације одложени су 54. Битеф, 58. Октобарски салон... Наредни 64. Сајам књига још је неизвестан и ближе је одлагању, него одржавању. Када ћемо поново у позориште, на концерте, биоскопе...? Како подупрети јесењу културну слику Београда како њен опстанак не би био додатно угрожен?

Ако мере предочене на поменутом састанку добију зелено светло струке, а то је најважнији предуслов, очекујем да ће се након њиховог формалног усвајања кренути са убрзаним припремама у систему установа културе и манифестација. Мислим да је играње представа на отвореним сценама и у дворанама позоришта у Београду реално од септембра, а надам се да ће и биоскопи почети да раде у то време. Ми ћемо у понедељак наведене мере проћи са свим директорима београдских позоришта на којима је даље да поставе и ускладе репертоар. Координација ће вероватно бити другачија него иначе јер је пауза оставила трага, а у обзир треба узети и околност да се у Србији тренутно снима десетак серија и неколико филмова. С тим у вези је и препорука да се акценат стави на мање захтевне представе док се сви и све не ухода. Мислим да у тим првим недељама није неопходно да свако вече играју сва позоришта као и да премијерама треба прићи рационално. У дворанама ће се користити трећина, максимално половина капацитета, а то није амбијент за прво извођење комада од којих се очекује репертоарска дуговечност. Надамо се и желимо да септембар и октобар буду мост ка пуној нормализацији прилика, али истовремено треба да будемо спремни на варијанту у којој су „прозор” између два таласа епидемије. Треба сачувати ресурсе и не треба западати у еуфорију да је све са короном готово. Биће готово када је не буде.

Најавили сте ускоро мере за целокупну културу. Какве прописе ће љубитељи културних дешавања морати да уважавају и примењују?

Све мере које су сада на снази у свакодневном животу приликом одласка у продавницу или на посао. За публику у позориштима маске ће бити обавезне, мерење температуре, дезобаријере, али и дезинфекција дворана, реквизита и декора, проветравање просторија. За колегинице и колеге на сцени, постоји идеја тестирања у свим позориштима, што мислим да је изводљиво уз предлог да се можда формира јединствена база података ради праћења ситуације. Најаве да ће влада издвојити капацитете за тај подухват је вредна хвале и поштовања.

Како ће се културне институције уметнички прилагођавати јесењим културним догађајима?

Овог пролећа су установе културе и бројне колегинице и колеге показали креативност и стрпљење, сада је потребна дисциплина у спровођењу мера под којима ће се радити. Не треба журити нити заказивати све одједном, јер неколико месеци не може и не треба да надокнади целу годину. Програме и активности треба прилагодити тренутку.

Да ли је и Битеф-пролог корак у том правцу?

Јесте и то је резултат разумевања уметничког тима са једне и оснивача са друге стране. Чуо сам нека погрешна тумачења, па скрећем пажњу да је комплетну селекцију Битефа пре неколико месеци усвојио одбор и да су све представе уредно уговорене. Препрека фестивалу у пуном капацитету јесте једино неповољна епидемиолошка ситуација у свету и евентуална опција карантина при доласку у Србију или повратку у матичне средине. Нисмо хтели да држимо фестивал на силу. Прихваћен је мој предлог да следеће године Битеф има предзнак 54-55 што значи дупло издање чиме се континуитет не угрожава. Битеф-пролог као идеја уметничког директора је нит која то повезује.

Постоји ли могућност да се  уприличи Сајам књига, макар на отвореном простору?

И даље мислим да је Сајам књига са знатно мањим бројем посетилаца економско оптерећење за организатора и издаваче. Просечна дневна посета у нормалним условима је око 20.000 људи, а сада је у оптицају 500 особа на културним дешавањима у затвореним просторима. Наравно, видећемо каква ће епидемиолошка ситуација бити за месец дана. У међувремену сам затражио од колега са Београдског сајма да изађу са пројекцијом која је то минимална фреквенција људи, довољна да сви позитивно послују. Након увида у ту процену од кризног штаба ћемо заједно захтевати мишљење да ли је то изводљиво јер је и најмањи број по стандардима посете Сајма књига, далеко већи од оног што ће са најављеним релаксирањем мера бити дозвољено. Постоји и размишљање дела издавача и председника одбора Душана Ковачевића да се смотра помери за децембар па да имамо такозвани новогодишњи Сајам књига што је предлог вредан пажње. Будите сигурни да ћемо сагледати све организационе, економске, програмске и пре свега здравствене аспекте одржавања и донети коначну одлуку средином септембра.

У ишчекивању смо формирања нове владе. Зашто сматрате да би информисање требало одвојити у засебан ресор?

Култура и информисање нису ни суштински ни административно компатибилни, а веома су захтевни и значајни за државу. Раздвајањем и адекватним кадровским решењима би оба ресора добила на свежини и енергији.

 

О филму „Кошаре”

Данима уназад пратимо замешатељство око снимања филма „Кошаре”. Како ће се ова ситуација одразити на квалитет филма?

Кад се родитељи свађају, дете највише испашта, у сукобу продуцента и редитеља филм је прва жртва. Проблем је што је ово пројекат од изузетног националног значаја и тога треба да буду свесни сви актери. Из Филмског центра су најавили медијацију и покушај мирења, надам се да ће у томе успети.

Коментари0
1e64f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља