Драмски уметник Зоран Миљковић, првак Малог позоришта „Душко Радовић” преминуо је у 73. години, оставивши за собом бројне сценске јунаке. Миљковић је рођен у Београду, младост је провео у Пожаревцу где је открио своје две највеће страсти: глуму и коње.

На Љубичевским играма два пута је победио и добио титулу витеза вишебоја 1967. и 1968. године, а затим је дошао у Београд на студије историје уметности, где полаже аудицију у Академском позоришту „Бранко Крсмановић”. Први професионални ангажман добио је у Народном позоришту Босанске Крајине у Бањалуци, где постаје стални члан и млади првак позоришта.

У Београд се вратио 1976. године и постао члан „Радовића”.

Добитник је бројних еснафских награда, остварио је велики број позоришних, филмских и телевизијских улога, а своје јахачко умеће користио је у неколико филмова попут дечјег остварења „Последња трка” са грлом Зимзелен. Памте се његове улоге у серијама „Отписани”, „Врућ ветар”, „Бољи живот”, „Вук Караџић”, филмовима „Доктор Младен” „Случај Хармс”, „Она воли Звезду” и бројним другим остварењима.