Након што су уживали у летњој гозби, на којој је било шваргли, кобасица, шунке и сличних месних прерађевина, или ћевапчића, пљескавица, хамбургера, слаткиша од јаја и млека: кремова, кремпита, сладоледа, многи се сусретну са здравственим тегобама које су последица тровања хране. Мада мање-више знамо да је у летњим месецима ризично узимати намирнице које су дуго стајале на собној температури, и тровања храном нису ретка појава и доказ су да се санитарно-хигијенским мерама за чување хране ипак не поклања довољно пажње. Дакле, иако не мора да дође до видљивих промена боје, укуса или мириса који указују на неисправност, прехрамбени производи који се држе ван расхладних уређаја дуже од 24 часа, а некад и знатно краће, оправдано постају сумњиви. Да би се спречило кварење, све намирнице, а пре свега оне у сировом стању, морају се правилно заштитити и чувати у фрижидеру на одговарајућој температури, уз оптималну влажност. Али, то не значи да и у фрижидеру могу да трају неограничено. Чак ни кувана храна не би требало да стоји више од два, три дана. И „го” пасуљ ће ускиснути након тог периода.
Намирнице животињског порекла лакше се кваре, јер су погодне за развој микроорганизама. Најосетљивији су месо, риба, млеко, јаја и производи добијени од њих, па их треба што брже термички обрадити и појести. То посебно важи за млевено месо, изнутрице и месо рибе, које је чак много кварљивије од меса осталих животиња и због тога се до припреме мора чувати у расхладним уређајима. Чак и дубоко смрзнута риба не сме се чувати дуже од шест месеци.
Млеко, такође, треба искључиво држати у фрижидеру како би се спречило размножавање млечних бактерија које утичу на кисељење и грушање. Али, и тада је век трајања ограничен. Чак ни дуготрајно млеко, уколико је отворено, не треба чувати више од три дана. Да бисмо били сигурни да је исправно, најбоље га је прокувати.
И кисело млеко и јогурт су лако кварљиве намирнице. Преврео сир је дуготрајнији од младог. Од свих млечних производа, сладолед је ипак најбоља подлога за развој микроорганизама који могу бити узрочници тешких тровања изазваних бактеријама салмонелом или стафилококом. Уколико се сладолед отопи, не сме се поново замрзавати и потом употребљавати.
Кад се јаја чувају на собној температури, настаје разграђивање беланчевина, при чему се беланце разводњава. Сличне промене јављају се и после стајања дуже од 15 дана у фрижидеру. Срећом, покварена јаја имају врло непријатан мирис, па се лако препознаје када нису за употребу.
Мада свеже поврће и воће треба чувати од сунца и високих температура, показало се да упркос предностима, и стајање у фрижидеру има недостатака, јер хладан ваздух који циркулише у њему исушује намирнице и оне временом губе свежину и квалитет, првенствено витамине, а посебно витамин Це.
Највећу биолошку вредност и поврће и воће, заправо, имају ако се поједу непосредно пошто с пијаце стигну на трпезу.
Једна од ретких намирница која се чува на природној собној температури и у зимском, и у летњем периоду је хлеб. Да би сачувао свежину и сутрадан најбоље је увити га у целофан или воштани папир. Ипак, квалитет хлеба мења се стајањем дуже од 24, до 36 сати, изузетно 48 часова, јер почиње да поприма непријатан укус, мирис, па и боју, а токсично дејство бактерија и гљивица могу штетно утицати на здравље човека.
Како препознати сумњиве
Ако је месо свеже, оно је еластично, када се притисне прстом рупица се сама испуни, а мирис је пријатан. Непријатан, киселкаст мирис је сигуран знак да је месо покварено.
Да ли је јаје свеже види се по томе када се разбије на равну површину: жуманце има испупчен облик и не меша се с беланцетом.
Свеже воће лако се препознаје по мирису, укусу и једром омотачу. Воће које се дуго чува под неповољним условима на собној температури мање је вредно, али се може употребити, док оно захваћено процесом труљења или ферментацијом у већој мери није за људску исхрану.