уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 24.08.2020. у 21:18 Јелена Чалија

Небеска ботаника раба божјег Небојше М. Стојановића

„Едицију светих” чине четири врсте дрвета, кестен, кедар, дрен и гинко билоба, које Стојановић сади у двориштима цркава и манастира, а саднице је узгојио сам из семенки овог дрвећа
Садња младих стабала испред Цркве Светог Луке у Кошутњаку (Фото лична архива)

У неким будућим деценијама када не буде нас, кад можда и магла заборава прекрије део српске историје, један кестен у порти цркве у Жаркову, на Чукаричкој падини или Кошутњаку, сведочиће о томе где су српском народу корени. Посађен у лето 2020, питоми кестен донет из манастирске шуме Високих Дечана и за сто, двеста, четристо година биће живи споменик давних времена и веза са извориштем духовности, историје, традиције, са данас угроженим светињама на Косову и Метохији.

Са таквим је мислима Небојша М. Стојановић започео своју акцију садње светих стабала у двориштима цркава и манастира.

Назвао је „Небеска ботаника” и сажео у том свом православном еколошком програму идеју да је све у природи повезано, да је свако живо биће Бог створио са одређеном наменом и циљем, да су биљке око нас створене на корист целокупне творевине и човека. Тако је и са стаблима које сади, „Едицијом светих”, гинком билобом, питомим кестеном, дреном и кедром, који штите, лече, хране... Првих осам садница, по две од сваке врсте дрвета, Небојша Стојановић засадио је у порти манастира Хиландар крајем јуна и од тада наставља са својом акцијом коју планира да прошири на целу Србију. Света стабла засађена су, за сада, у црквама Свете Петке на Чукаричкој падини, Вазнесења Господњег у Жаркову, Светог Луке у Кошутњаку, а ускоро би требало да их добије и двориште Цркве Светог Ђорђа на Бановом брду, Вазнесењска црква у Улици адмирала Гепрата, док за садњу код Храма Светог Саве још чека на одговор. До тада, Небојша Стојановић сади кестен, кедар, дрен и гинко билобу у Војводини, ових дана у Цркви Светих Ћирила и Методија у Новом Саду...

Саднице је произвео сам, из плодова, односно из зрна одраслих стабала. За свој дом у београдском Жаркову каже да је породилиште за стабла јер ту расту будући горостаси. Гајење дрвећа му је, како додаје, хоби који је усавршио до професионалног нивоа, али се не бави тиме из комерцијалних разлога. Годишње произведе неколико стотина садница и већину поклања или расађује волонтерски сам, као што је сада случај са црквама и манастирима. За питоми кестен из Високих Дечана заинтересовао се, каже, пре шест година.

– Тада сам гледао телевизијски прилог о томе како Шиптари секу манастирску шуму и желео сам да нешто учиним, да се нешто од ње сачува. Донео сам плодове кестена из ње и произвео саднице које и данас гајим. Жеља ми је да заштитим то дрво као српски питоми кестен из манастира Високи Дечани, а недавно сам добио позив да га засадим и у Ботаничкој башти. Манастирска шума кестена је друга највећа шума питомог кестена у Европи, некада се простирала на двадесет хектара, сада само на осам и највероватније ће нестати. Ово је начин да сачувамо тај дечански питоми кестен, али и нашу спону са тим древним српским манастиром – каже Небојша М. Стојановић.

Дрвеће из зрна ствара већ двадесетак година уназад, а почео је са гинком билобом, светим дрветом Далеког истока. Један други телевизијски прилог подстакао га је да пре две-три године почне да производи саднице дрена: када је слушао како ово дрво нестаје из нижих предела. Као што је пре петнаестак година, приметивши да на Кошутњаку има мало жирева, значи мало здравог дрвета храста, од тих оскудних плодова произвео млада стабла и засадио их у чувеном београдском излетишту.

– Одговори на многа наша питања су у природи и врло су једноставни. Листопадно дрвеће је ту да покупи угљеник из ваздуха, попут гинка који од светлости и мало воде затим прави кисеоник, а зимзелено дрвеће од тог кисеоника прави озон. И то је једноставно решење глобалног проблема са климом, насталог због повећања количине угљеника. То је небеска ботаника која ствари у природи враћа у равнотежу, у ред.  Идем и садим по двориштима цркава и манастира, на десетине и стотине садница наредних година ће расти у Србији и носити причу да треба да чувамо, волимо природу и да смо део природе. Ако изгубимо ту везу, изгубићемо везу са собом – каже Небојша Стојановић.

Истиче да му је највеће признање као ботаничару било то што је добио дозволу да сади у Хиландару. Како му је ботаника хоби, питамо га шта му је основно занимање, на шта одговара: „Основно занимање ми је да будем деда”, и с поносом додаје да му је унук главни помоћник и да је већ произвео из семена своје прве саднице дрвећа.

– Када људи виде да неко нешто добро чини и у њима се нешто добро пробуди. Сете се свог племенитог дела или добију подстицај да нешто корисно ураде не тражећи ништа заузврат. Свако може да посади две семенке и уради нешто добро за све нас – истиче небески ботаничар Небојша Стојановић.

Коментари3
53bab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan
Sjajan tekst, svaka cast za botanicara!
Mali
Mnogi od nas treba da se posramimo pred ovakvim ljudima i njihovim djelima!!
Nena
Svaka cast, jako lep tekst!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља