среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 24.08.2020. у 20:22 Слободан Ћирић

Пандемија с обе стране Солунског фронта

Пробој Солунског фронта (Фотодокументација „Политике”)

Ваљево – Србију су 1918. ослобађали оболели војници, а дочекивало оболело становништво. Ова тврдња произилази из најновијих истраживања историчара др Владимира Кривошејева, саветника у Народном музеју у Ваљеву и члана Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, који је проучавао пандемију шпанске грознице 1918. и 1919. године. Сматра се да је од пандемије шпанске грознице или шпанског грипа која је 1918–1919. захватила планету оболело око 500, а умрло 50 милиона људи или три одсто светске популације, односно пет пута више него што је страдало у Првом светском рату.

– Пандемија у Србији ескалирала је непосредно по пробоју Солунског фронта, а врхунац достигла у тренуцима еуфорије због ослобађања – каже за „Политику” др Владимир Кривошејев.

Према његовим речима, најприхватљивија хипотеза је да се шпански грип први пут појавио у Канзасу (САД) у руралној области Хаскел, где је на фармама дошло до мутације птичјег вируса који се пренео на људе. Војници из те области одлазили су на обуку у војни камп Фустон-Форт Рајли, одакле су кретали на европска ратишта у Првом светском рату. Највише њих се искрцао у француској луци Брест, где се болест појавила вероватно у априлу 1918. и онда почела брзо да се шири...

– Из Француске, бродови су стално стизали у грчке луке, пре свих Крф и Солун. Већ у априлу забележено је масовно оболевање српских војника на Крфу. До јула епидемија се појавила и међу војницима на Солунском фронту и у његовом залеђу – наводи Кривошејев. Тада, додаје, није било тежих последица, мада је било и смртних случајева услед компликација на плућима.

(Фото С. Ћирић)

У окупираној Србији, први случајеви болести забележени су током јуна и јула. Други, погубни талас пандемије стигао је на Солунски фронт у најгорем тренутку. Почео је крајем августа 1918, када расте број оболелих. Забележено је да су читаве чете 122. дивизије француских трупа дошле на Солунски фронт са грипом.

– И тако, 15. септембра, када је почео пробој фронта, ка Србији крећу заражени војници. Пољска болница Тимочке дивизије морала је да остане у Велесу због тога што је била пуна оболелих војника. Слично је забележено и у Штипу, потом у Приштини, Митровици, Лесковцу, Врању... Дуж целе линије продора формиране су привремене војне болнице у којима су задржавани оболели – прича Кривошејев.

Наш саговорник наводи да је у телеграму упућеном из Крагујевца Врховној команди у октобру 1918. војвода Бојовић написао да карантин не би имао сврху „јер је реч о болести од које ионако болује цела армија и становништво”.

И док се пошаст ширила дуж линија продора на Солунском фронту, у матицу, окупирану Србију, у њене северне, још неослобођене делове, она је стигла са територије Аустроугарске. Кривошејев преноси сећање Ваљевке Перке Спасенић: „Пре него што су наши требало да дођу завладала је шпанска грозница, у толикој мери да је по троје, четворо у кући умирало од ње, па и цела породица. Лека нема.” Грозно је време настало. Треба се склонити и не излазити, већ само када се мора.”

Тако је било од краја августа до децембра 1918, да би у првим месецима 1919. пандемија почела да јењава. У Србији, наводи Кривошејев, због огромног броја оболелих претпоставља се да је створен данас већ добро познати колективни имунитет.

Коментари1
6d2b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ima još
Austrougarska vojska je Srbiji donela tifus na vaškama, bolest koja pre ovde nije postojala. Tifus je mnogo više imao žrtava nego influenca. Valjevo celo je bila bolnica. Nadežda Petrović je umrla of tifusa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља