среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.08.2020. у 22:00 Иван Цветковић
ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД ПРВОГ СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У ФУДБАЛУ

„Политика” није зажалила због трошкова извештавања

Наш редакција је једина из Југославије послала свог новинара у Монтевидео, „па је за фудбал заинтересовала нове масе света а уједно знатно повећала свој тираж”
У Сантосу, 8. августа 1930: слика Боре Јовановића с посветом Миловану Јакшићу (Фото: из збирке Соколке Јакшић)

У нашем листу, 18. јуна 1930, на дан када је репрезентација Југославије отпутовала на Прво светско првенство у фудбалу, објављена је и ова вест:

„Уредништво „Политике” са своје стране постарало се да своје читаоце редовно обавештава о току утакмица које ће се одигравати у Монтевидеу, па је упутила са играчима заједно и свог спортског сарадника г. Бору Јовановића. Г. Јовановић ће обавештавати „Политику” о свим важним моментима у Монтевидеу тако да ће читаоци бити стално у току догађаја”.

Недељник „Фудбал” је 12. јуна 1962, поводом Светског првенства у Чилеу, пружио прилику Боривоју Јовановићу да исприча како је извештавао из Монтевидеа 1930:

„Репрезентацију сам на овоме путу пратио као једини новинар, у својству специјалног извештача „Политике”. Други београдски лист „Време” ангажовао је вођу пута Михајила Андрејевића, тада генералног секретара ЈНС а данас потпредседника ФСЈ, да му шаље извештаје о најважнијим догађајима. Али он је био преокупиран другим дужностима па је новинарску морао запоставити. Тако је о догађајима на I светском шампионату југословенска јавност углавном била обавештавана од мене. „Политика” је тих дана доносила две па и три стране мојих извештаја са овог првенства, па је за фудбал заинтересовала нове масе света а уједно знатно повећала свој тираж.”

У оно време су извештачи баш морали да се довијају:

„Трошкови за пут били су велики. Трудио сам се да их смањим, да олакшам својој редакцији, па сам издејствовао у Министарству социјалне политике и народног здравља да ме поставе за бродског надзорника на броду „Флориди”. На тај начин уштедео сам редакцији цео трошак за карту и храну од Марсеља до Монтевидеа и натраг. У том својству добио сам I. класу, али нисам могао одржавати везу са играчима. Наиме, саобраћај путника из једне у другу класу није дозвољен на великим прекоокеанским бродовима. Три дана скоро нисам видео ни разговарао са играчима и члановима воћства пута! Најзад, када ми се досадило милионарско друштво дама и господе у првој класи, замолио сам да ме пребаце у туристичку класу, на спрат у којем се наша репрезентација слободно кретала. Тако сам одахнуо, дошао међу своје и опет ушао у ток ствари. Са брода сам послао редакцији два радио-телеграма и два-три дописа авионском поштом из Лас Палмаса и Дакара.”

У Уругвај су наши фудбалери стигли 8. јула, пет дана пре почетка шампионата:

„У Монтевидеу је настајао прави посао. Требало је похватати везе с новинарима, тренерима екипа, најчувенијим играчима других репрезентација, побринути се за новинарску легитимацију и за место на игралиштима и на стадиону, затим за најбржу телеграфску и авионску везу са Југославијом. Сваког дана слао сам дописе својој редакцији о свему што сам могао сазнати и што је могло интересовати наш фудбалски свет. Авионско писмо стизало је у Београд за 5 до 8 дана и то преко Рио де Жанеира, Дакара, Париза и Беча.”

У време кад није било интернета новинарски посао се овако обављао:

„О утакмицама слао сам извештаје телеграмима. По споразуму са друговима из редакције употребљавао сам скраћенице и телеграфски стил. Веза Итал-кабла је била најуслужнија и најбржа. Телеграм послат из Монтевидеа после подне стизао је у Београд истог дана увече тако да га је „Политика” могла објавити већ у свом јутарњем београдском издању.”

Али то је коштало:

„За телеграм од око шездесет речи који сам послао о утакмици са Бразилом, спремао сам текст још на трибинама пред свршетак утакмице и то на немачком језику. Међутим, кад сам отишао до телеграфске агенције, обавештен сам да могу и на нашем језику исписати цео телеграм али само штампаним словима. Проширио сам онда текст али сам се добро презнојио јер је требало у најкраћим потезима описати нашу велику победу, не изоставити ни једну важну околност која је довела до ње. Телеграм је коштао око пет хиљада динара (тадашњих). Извештај о победи над Боливијом већ је ишао и брже и лакше. Телеграм је био краћи јер је и новца нагло понестајало, а нисам био сигуран да ћу га брзо моћи добити из Београда. Најзад, морао сам га чувати за дужи телеграм о утакмици која нас је чекала у полуфиналу. Сусрет с репрезентацијом Уругваја описао сам са преко стотину речи. Потрошио сам скоро сав новац који сам имао. Утакмица је заиста била вредна тих трошкова. Приликом слања оваквог телеграма, најтеже је подесити кратак стил. Описати све важне догађаје на терену али бити и кратак и јасан. Итал-кабл је овом приликом организовао на самом стадиону своју службу, па су његови момци још на трибинама узимали од новинара текстове и односили их у своју централу.”

По завршетку шампионата наш тим је у првој половини августа одиграо једну утакмицу у Аргентини и две у Бразилу:

„У Буенос Аиресу, на повратку, понестао ми је новац. Затражио сам га преко једне банке и када сам после три дана стигао у Рио де Жанеиро, новац ме је већ чекао на шалтеру бразилске банке. Тако је ово моје путовање и сви извештаји коштали „Политику” нешто мање од 100.000 динара. Ипак, „Политика” није зажалила ове трошкове, јер се све одвијало на време а њени читаоци су били такође задовољни.”

Коментари1
aca29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa
Odlican clanak,to je bila sasvim druga epoha,kad nista nije bilo na dohvat ruke kao danas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља