ГРУБОРИ - Председник Зоран Милановић изјавио је да је данашња комеморација српским цивилним жртвама рата у Груборима нека врста дуга части према ономе што се догодило пре 25 година, додавши да је то у њему тада ;изазивало морални ужас.

„Лако је сада говорити након 25 година да за ово нико није лично одговарао. Зна се отприлике, или скоро тачно, која је јединица била овде тог дана”, казао је Милановић.

Додао је да је први пут о Груборима читао 1995. у Њујорк тајмсу.

„Размишљао сам шта је ту горе, је ли нешто што се граничи с моралном катастрофом, а то још увек није, нешто што је зло само по себи горе од баналности зла, или штета која је то нанела хрватској држави”, рекао је Милановић.

Оценио је да је горе оно прво јер штета коју држава сама себи нанесе или нанесу људи који у њено име делују, јесте нешто што није апсолут, јер држава не може бити под сваку цену.

„Постоји цена и обзири који се морају поштовати”, оценио је Милановић, додавши да ужас изазива убиство шест недужних и старих мештана Грубора, и то је највећа штета.

Штета хрватској држави је такође велика, рекао ;је Милановић. Она је нагрдила репутацију државе која је нападнута и која до тада није била лоша. Компромитовала је углед и једне јединице хрватске полиције, специјалне полиције, која је успела цео рат да ради, бори се, излаже се погибељи на јуначки и поштен начин.

„Време је за нормално у нама што постоји у сваком човјеку. Добро, питомо и наивно. Доста је било онога што је обележавало односе два народа, две нације којима је тешко у Европи наћи две сличније и са највећим бројем додира. То нису ни Чеси ни Словаци, а ни Швеђани и Норвежани. То смо ми, Хрвати и Срби, наши суседи”, истакао је Милановић.

Милановић је обраћање завршио стиховима песме „Остајте овде” српског песника Алексе Шантића, рођеног у Мостару. У селу Грубори код Книна одржана је комеморација за српске цивиле убијене после акције „Олуја”, а претходно је одржана и комеморација српским жртвама у Плавну.

(Фото Бета/Хина/Марио Стрмотић)

Поред Милановића, комеморацији су присуствовали потпредседник Владе и министар хрватских бранитеља Томо Медвед, потпредседник Владе за друштвене делатности и људска права Борис Милошевић, министарка регионалног развоја и фондова Европске уније Наташа Трамишак, државни секретар у Министарству управе Дарко Некић и државни секретар Централне државне канцеларије за обнову и стамбено збрињавање Никола Мажар.

Изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић такође је присуствовао комеморацији, као и ;саборска заступница српске мањине Ања Шимпрага, Еуген Јаковчич из документационог центра „Доцументе” и генерали Хрватске војске у пензији Лука Ђанко и Веселко Габричевић, јавља Бета.

У Груборима, засеоку села Плавно, 25. августа 1995. године је убијено шест старијих српских цивила и запаљено 20 кућа. Убијени су Марија Грубор (1905), Милош Грубор (1915), Јован Грубор (1930), Милица Грубор (1944), Ђуро Карановић (1954) и Јован Карановић (1922).

Прве информације о масакру саопштили су представници УН, који су се критичног дана налазили у рејону села, па чек и сликали специјалце како излазе из села.

Чињенице познате а нема правде за убијене

ЗАГРЕБ - Доцумента - Центар за суочавање с прошлошћу поздравио је „данашњи искорак представника Владе Хрватске и исказивање пијетета према жртвама у Груборима”, у нади да ће га ускоро пратити признање права свих цивилних жртава рата и интензивирање истрага злочина.

„Иако су у овом случају недвосмислено утврђене чињенице везане за страдања и почињење злочина, домаћих и међународних судова као и организација за људска права, испуњење правде према убијенима још се увек ишчекује. Памтимо злочин, позивамо на признање одговорности те на прекид завере ћутања”, истичу из Документе.

У сапштењу, које је пренела Хина, подсећају на ток догађаја у том случају - припадници специјалне полиције АТЈ Лучко су дан пре проласка „Воза слободе” упућени 25. августа 1995. у Плавно, укључујући и засеок Груборе (општина Книн) - њих 30 до 40 тада се поделило у четири мање групе.

Неки сведоци тврде да се на почетку устројена формација убрзо распала, јер није постојала дистинкција између војника и команданата, па су се припадници полиције кретали у групама.

(Фото Танјуг/Зоран Мирковић)

Наводи се да се већина преосталих мештана Грубора запутила у Плавно како би се пријавили Унпрофору, док је неколицина, углавном старијих мештана, остала у засеоку.

Уочили су групу војника која се кретала селом, а убрзо чули пуцњеве и уочили како горе куће у њиховом засеоку, па се неколико њих запутило назад у Груборе, где су пронашли тела убијених рођака, а већина кућа је била у пламену.

Из Документе кажу како је истрага злочина почела тек 2001. након вишеструких упита међународних институција, а 2010. загребачки ЖДО подига је оптужницу против тројице припадника те јединице: Фрање Дрље, Боже Крајине и Игора Бенете, који је у међувремену пронађен обешен.

Првоступањском пресудом Жупанијског суда у Загребу утврђено је да су злочин недвосмислено починили припадници АТЈ Лучко, али су сви оптужени ослобођени, поновљено суђење 2016. завршило је истим исходом, уз напомену суда да је на делу „врло чврст завет ћутања” и Суд није успео да утврди да су управо оптуженици криви за убиство цивила у Груборима.

Злочин у Груборима обухваћен је и правоснажном пресудом против Готовине и осталих пред МКСЈ-ом, али Хашко судско веће није утврдило кривичну одговорност оптужених, подсећају из Документе.

У одлуци Врховног суда РХ, којом је у септембру прошле године потврђена ослобађајућа првостепенска пресуда донесена у поновљеном поступку против Фране Дрље и Боже Крајине, стоји како „уместо учинковитог откривања одговорних за убојства цивила…., само зато што су били Срби, и паљење кућа у засеоку Грубори, само зато што у њима живе Срби, на делу је била срамотна конструкција о измишљеном четничком нападу и игноранција ратног злочина против цивилног становништва”, наводи се у саопштењу које преноси Танјуг.