субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.08.2020. у 12:36

Председник Хрватске на комеморацији побијеним Србима у Груборима

(Фото Бета/Хина/Марио Стрмотић)

ГРУБОРИ - Председник Зоран Милановић изјавио је да је данашња комеморација српским цивилним жртвама рата у Груборима нека врста дуга части према ономе што се догодило пре 25 година, додавши да је то у њему тада ;изазивало морални ужас.

„Лако је сада говорити након 25 година да за ово нико није лично одговарао. Зна се отприлике, или скоро тачно, која је јединица била овде тог дана”, казао је Милановић.

Додао је да је први пут о Груборима читао 1995. у Њујорк тајмсу.

„Размишљао сам шта је ту горе, је ли нешто што се граничи с моралном катастрофом, а то још увек није, нешто што је зло само по себи горе од баналности зла, или штета која је то нанела хрватској држави”, рекао је Милановић.

Оценио је да је горе оно прво јер штета коју држава сама себи нанесе или нанесу људи који у њено име делују, јесте нешто што није апсолут, јер држава не може бити под сваку цену.

„Постоји цена и обзири који се морају поштовати”, оценио је Милановић, додавши да ужас изазива убиство шест недужних и старих мештана Грубора, и то је највећа штета.

Штета хрватској држави је такође велика, рекао ;је Милановић. Она је нагрдила репутацију државе која је нападнута и која до тада није била лоша. Компромитовала је углед и једне јединице хрватске полиције, специјалне полиције, која је успела цео рат да ради, бори се, излаже се погибељи на јуначки и поштен начин.

„Време је за нормално у нама што постоји у сваком човјеку. Добро, питомо и наивно. Доста је било онога што је обележавало односе два народа, две нације којима је тешко у Европи наћи две сличније и са највећим бројем додира. То нису ни Чеси ни Словаци, а ни Швеђани и Норвежани. То смо ми, Хрвати и Срби, наши суседи”, истакао је Милановић.

Милановић је обраћање завршио стиховима песме „Остајте овде” српског песника Алексе Шантића, рођеног у Мостару. У селу Грубори код Книна одржана је комеморација за српске цивиле убијене после акције „Олуја”, а претходно је одржана и комеморација српским жртвама у Плавну.


(Фото Бета/Хина/Марио Стрмотић)

Поред Милановића, комеморацији су присуствовали потпредседник Владе и министар хрватских бранитеља Томо Медвед, потпредседник Владе за друштвене делатности и људска права Борис Милошевић, министарка регионалног развоја и фондова Европске уније Наташа Трамишак, државни секретар у Министарству управе Дарко Некић и државни секретар Централне државне канцеларије за обнову и стамбено збрињавање Никола Мажар.

Изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић такође је присуствовао комеморацији, као и ;саборска заступница српске мањине Ања Шимпрага, Еуген Јаковчич из документационог центра „Доцументе” и генерали Хрватске војске у пензији Лука Ђанко и Веселко Габричевић, јавља Бета.

У Груборима, засеоку села Плавно, 25. августа 1995. године је убијено шест старијих српских цивила и запаљено 20 кућа. Убијени су Марија Грубор (1905), Милош Грубор (1915), Јован Грубор (1930), Милица Грубор (1944), Ђуро Карановић (1954) и Јован Карановић (1922).

Прве информације о масакру саопштили су представници УН, који су се критичног дана налазили у рејону села, па чек и сликали специјалце како излазе из села.

Чињенице познате а нема правде за убијене

ЗАГРЕБ - Доцумента - Центар за суочавање с прошлошћу поздравио је „данашњи искорак представника Владе Хрватске и исказивање пијетета према жртвама у Груборима”, у нади да ће га ускоро пратити признање права свих цивилних жртава рата и интензивирање истрага злочина.

„Иако су у овом случају недвосмислено утврђене чињенице везане за страдања и почињење злочина, домаћих и међународних судова као и организација за људска права, испуњење правде према убијенима још се увек ишчекује. Памтимо злочин, позивамо на признање одговорности те на прекид завере ћутања”, истичу из Документе.

У сапштењу, које је пренела Хина, подсећају на ток догађаја у том случају - припадници специјалне полиције АТЈ Лучко су дан пре проласка „Воза слободе” упућени 25. августа 1995. у Плавно, укључујући и засеок Груборе (општина Книн) - њих 30 до 40 тада се поделило у четири мање групе.

Неки сведоци тврде да се на почетку устројена формација убрзо распала, јер није постојала дистинкција између војника и команданата, па су се припадници полиције кретали у групама.


(Фото Танјуг/Зоран Мирковић)

Наводи се да се већина преосталих мештана Грубора запутила у Плавно како би се пријавили Унпрофору, док је неколицина, углавном старијих мештана, остала у засеоку.

Уочили су групу војника која се кретала селом, а убрзо чули пуцњеве и уочили како горе куће у њиховом засеоку, па се неколико њих запутило назад у Груборе, где су пронашли тела убијених рођака, а већина кућа је била у пламену.

Из Документе кажу како је истрага злочина почела тек 2001. након вишеструких упита међународних институција, а 2010. загребачки ЖДО подига је оптужницу против тројице припадника те јединице: Фрање Дрље, Боже Крајине и Игора Бенете, који је у међувремену пронађен обешен.

Првоступањском пресудом Жупанијског суда у Загребу утврђено је да су злочин недвосмислено починили припадници АТЈ Лучко, али су сви оптужени ослобођени, поновљено суђење 2016. завршило је истим исходом, уз напомену суда да је на делу „врло чврст завет ћутања” и Суд није успео да утврди да су управо оптуженици криви за убиство цивила у Груборима.

Злочин у Груборима обухваћен је и правоснажном пресудом против Готовине и осталих пред МКСЈ-ом, али Хашко судско веће није утврдило кривичну одговорност оптужених, подсећају из Документе.

У одлуци Врховног суда РХ, којом је у септембру прошле године потврђена ослобађајућа првостепенска пресуда донесена у поновљеном поступку против Фране Дрље и Боже Крајине, стоји како „уместо учинковитог откривања одговорних за убојства цивила…., само зато што су били Срби, и паљење кућа у засеоку Грубори, само зато што у њима живе Срби, на делу је била срамотна конструкција о измишљеном четничком нападу и игноранција ратног злочина против цивилног становништва”, наводи се у саопштењу које преноси Танјуг.

 

Коментари27
ad76c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Koje licemerje.Isti ljudi koji su bili na proslavi ''Oluje''polazu cvece na grob pobijenim starcima.Koje je pobila elitna jedinica Tudjmanove vojske u Gruborima.Pola su upucali metkom,pola su zive spalili.Niko nije do danas odgovarao iako se znaju zlocinci imenom i prezimenom.Presednik Hrvatske recituje Aleksu Santica-"Ostajte ovde"' dok je Grubore spaljena i sprzena zemlja vez vode i struje.Cak i Kuca tik do krsta gde se polaze cvece je olupina.Hoce reci da je Grubore pojedinacan incident...!
tja
Kad se desi rat, a narocito gradjanski rat, njegove posledice treba gledati kao elementarnu katastrofu posle koje nema mnogo smisla pitati se ko je kriv, jer je jedini pravi odgovor: kriv je rat. Citanjem donjih komentara kao da se potvrdila ona istina koja prati svaki rat i svaku vlast koja se bavi organizovanim terorom protiv svojih i tudjih gradjana. Uvek se naidje na zene koje mogu da budu surovije i zadrtije od muskaraca ako ima se za to pruzi prilika.
E pa
" jedini pravi odgovor: kriv je rat" - a ne preko 150 godina propagande i delanja protiv Srba, od pre Satrčevića. Je li rat zaseban entitet, postoji bez ljudi? "Jedini pravi odgovor: kriv je rat" izjednačava zlikovce i žrtve. Koliko teba imati malo pameti ili mnogo beščašća pa izjaviti tako nešto. Važi li to i za Hitlerov projekat?
Doktorka iz Amerike
Milanoviću: suviše kasno, suviše malo.
Леон Давидович
Од кога се то Хрватска ослобађала па је требала водити борбу ( на"јуначки и поштен начин" како каже Милановић.Уобичајено је да се неки народ бори против страног пкупатора. Од кога је то била Хрватска окупирана кад је припадник хрватске нације Броз најдуже владао Југославијом. Каква је то нертавноправност била када су се Хрвати у тој држави питали више од других, а допринос им је у 2. св. рату антифашизму био минималан. Били су привилеговани и економски и у политичком одлучивању и другом.
Драган П.
Патриота: Српско понашање из 1991. је рефлекс на хрватско понашање из 1941. Да није било 1941, не би било ни 1991. Ипак, несразмерно је већи хрватски злочин из 1941, од српског из 1991, када су, такође, и Хрвати чинили злочине.
patriota
Žalim za nevinim žrtvama čije patnje su uzrokovali pojedinci a to su prvi činili u tkz Krajini srpski ekstremisti. Velika većina Hrvata je sudjelovala u obrani zemlje kao i ostali državljani časno.Na frontu se događaju sukobi i to je teško zaustaviti.Međutim tko dira civile koji nisu naoružani ti su bolesni-puni mržnje i njih treba doživotno zatvoriti!!
Мали Ђокица
А шта је са Борово селом? Оно је бомбардовано 7. Јула 1991. год. на дан устанка Срба 7. јула 1941, када још није била нападнута Хрватска а ни призната. Колико је ту Срба тада убијено?
Анка
Ово је све игра хрватских политичара. А Хрватска никад није ни била нападнута.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља