уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.08.2020. у 11:33 Весна Бикић
IN MEMORIAM

Одлазак др Марка Поповића – неуморног истраживача средњовековне прошлости

Марко Поповић (Фото: А. Васиљевић)

Разоткривање средњовековне прошлости Србије многоструко је у вези са личношћу Марка Поповића. Широко образован не само у области археологије већ и историје уметности и архитектуре, представљао је модел посвећеног истраживача.

Марко Поповић рођен је у Ужицу 1944. године, а школовао се у Београду. Прво запослење добија у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а потом 1976. прелази у Археолошки институт и у њему остаје до одласка у пензију 2011. године. Вишедеценијска истраживања Београдске тврђаве, која је спроводио у оквиру истоименог научноистраживачког пројекта и документационог центра при Археолошком институту, чији је био оснивач и руководилац дуги низ година, открила су бројне детаље развоја београдских фортификација од антике до краја 18. века, захваљујући којима је споменички комплекс добио свој садашњи облик. Упоредо с тим, двадесетогодишњи рад на подручју Рашке, Новог Пазара и Сјенице донео је низ сазнања о граничном подручју између Византије, Бугарске и Србије у раном средњем веку, са тврђавом Рас изнад Пазаришта и Градином у Врсеницама код Сјенице као главним местима политичких и војних заплета. Подсећамо на његов немерљив допринос у изучавању боравишта првих Немањића у области Раса и њихових каснијих дворова на Косову и, у вези с тим, процеса настанка градова, као и градитељства и система одбране у српским земљама средњег века, са нагласком на Ужицу, Магличу, Новом Брду и последњим резиденцијама средњовековних владара, Београду и Смедереву.

С једнаком посвећеношћу Марко Поповић је истраживао сакралне комплексе, манастире и појединачна црквена здања – средњовековну Митрополију у Београду, Куманицу на Лиму, Цркву Светог Николе у Станичењу, манастире Павловац и Студеницу, катедралу града Новог Брда. Уз то, његов научни опус обухватао је и запажене прилоге из хералдике и сигилографије. Подсећамо да је он један од аутора три макете Београдске тврђаве, које приказују изглед фортификације у време турских и аустријских радова, као и да је учествовао у изради 3Д модела и анимација средњовековног Београда и Новог Брда.

Како су материјални остаци главно оруђе археолога за склапање слике о прошлим временима, наглашавамо и Марково настојање да помоћу тих, често неатрактивних предмета, проникне у свакодневицу средњовековног човека и приближи је јавности. Тај део опуса на најбољи начин илуструје његова активност у подухватима Приватни живот у српским земљама средњег века и Свакодневни живот у средњовековној Србији издавачке куће „Клио”, као и научнопопуларне едиције Овако се живело Креативног центра. Био је једнако успешан и у популарисању археолошких истраживања, учешћем у документарним програмима и сарадњом са новинарима, с нарочитим пијететом према редакцији културе Политике.

У својој пола столећа дугој каријери, поред вођења истраживачких пројеката обављао је различите стручне и друштвене функције: био је председник Српског археолошког друштва (1987–1990), председник Управног одбора Завода за заштиту споменика културе града Београда (до 2010) и председник Комисије за споменике од изузетног значаја и српска културна добра у иностранству при Министарству културе (2008–2013). Био је главни уредник часописа Наслеђе (до 2018) и едиције Сингидунум, члан Одбора за историју Босне и Херцеговине САНУ...

Добитник је Октобарске награде града Београда три пута – 1974, 1976 (колективна) и 1983. године, и Априлске награде града Београда 2005 (са В. Бикић), затим награде града Ужица „С. Пенезић – Крцун” 1989. и Награде града Новог Пазара 1985. године. У фебруару 2018. одликован је орденом Круне првог степена, године 2019. уручена му је Велика повеља града Ужица, а у фебруару 2020. одликован је Сретењским орденом трећег степена за нарочите заслуге у области културе.

Марка Поповића одликовао је неуморан истраживачки дух, али и повремено нестрпљив карактер. Верујем да је мишљење обавештене јавности неподељено када је реч о његовој стручности и решености да сваки посао којег се прихвати приведе крају, о чему сведочи импозантан опус од близу 280 публикација, од тога 19 монографија, међу којима има и оних објављених у коауторствима. Нажалост, његова радозналост и нестрпљивост нису могли да убрзају штампање још две монографије које је припремио, Утврђења средњовековног града Новог Брда (са Горданом Симић) и Манастир Шудикова у Будимљи (са Даницом Поповић). Тужни смо и због тога што није дочекао излазак зборника радова састављеног у његову част, под насловом Свет средњовековних тврђава, градова и манасти.

Коментари4
b55f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Марић
Бог да ти душу прости, Марко! Хвала на свему што си учинио за свој народ.
Mirko
Саборни би био главни православни храм у једном граду, а катедрала се везује за главно католичко градско црквено здање. Иначе, поменути археолог је у Новом Брду истраживао главни градски храм, цркву св. Николе која је православна (мада је недавно у његовим рушевинама одржана католичка миса, али се то после протеста наше цркве више није поновило), док су у овом српском граду и католици имали своју богомољу, такозвану Сашку цркву.
Petar,Zagreb.
Катедрала у Новом Брду или саборни православни храм или католичка или православна црква)? У Немањићкој Србији постојале су бискупије у Скопљу,Призрену .......и Помопрским земљама и тамо су могле бити катедрале као сједишта бискупа. У Новом Брду могла је постојати католичка црква за трговце из Дубровника и рударе Сасе,а катедрала не јер није било сједиште бискупа. Мора се водити брига о појмовној јасноћи. Ако сам у криву,дајем извињење.
Momcilo Koprivica
1974g,radio sam kratko kao sekretar Zavoda za zastitu spomenika Beograda I imao priliku da blize upoznam Marka Popovica.Ko god je poznavao Marka mogao je da uoci da je to bio covek koji u transu obavlja svoj posao, gori od nestrpljenja da zavrsi zapoceto i trkom krece ka novim izazovima. Pripadao je onoj vrsti stvaralaca koji su potpuno obuzeti svojim poslom i nemaju vremena ni nerava nizasta drugo. Iza Marka je ostalo veliko delo, ali i veliki propust SANU da ga na vreme ukljuci u clanstv

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља