петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.08.2020. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин

Мрвице коронашке културе

У Бањалуци данас постоје два става: све је нормално јер се ништа у култури не догађа и други је радили бисмо али како, каже Ненад Новаковић, професор из области културе и медија
Ненад Новаковић (Фотодокументација БЛЦ), Бањалука (Фото М. Кременовић)

Има ли живота после смрти? Има ли културе, како би злобници нагласили, када јој време није? Има ли културе у ери пандемије вируса корона? Нико не помиње да ли је било икаквих облика културног дисања у историји цивилизације у време великих харања куге, богиња, маларије. Овако из Бањалуке за „Политику” говори Ненад Новаковић, универзитетски професор из области културе и медија и доскорашњи директор Народног позоришта РС, уз напомену: – Знамо да смо били неспремни првог месеца после спознаје шта ова пандемије значи, али пола године после, код нас се мало шта мења!

– Шта су то културне политике, ако их за употребу, а не само као обавезан документ имамо: коме су и како применљиве данас у оваквим условима? Па нема је јер ми из културе, не смемо генерализовати, то веома често не желимо, нећемо, не можемо, немамо идеја и довољно воље. Понекад смо већи комформисти него што смемо бити, и што себи смемо дозволити, нарочито у кризним и турбулентним временима – каже Новаковић и констатује:

– Оптужба коју морам да браним и постављам следећа питања: а када је то било више простора, средстава, привилегија, пажње и неговања културе у нашим друштвима, заједницама, државама, национима? Када је то култура била некоме важна, осим нама ентузијастима из културе, када смо ми имали прве минуте централних дневника или да се случајно нађемо на првим страницама новина? Ретко! Ексцес.

Ретки су, примећује наш саговорник, појединци из културе: Небојша Брадић, Спасоје Ж. Миловановић, Мики Радоњић, Љубиша Савановић... који у јавности траже мрвицу пажње, простора, интересовања и бриге да култура, а пре свега да позориште не замре. Покушавају на сваки начин да на даскама које живота значе, одржавају тај пламичак ватре да не утихне, да се не згасне сада када су култура, и позориште потребнији људском бићу, у недоба, више него у нека мање турбулентна времена.

У Бањалуци, сазнајемо од Новаковића, данас постоје два става: све је нормално јер се ништа у култури не догађа и други је радили бисмо али како?

– Очекује се да неко други каже како, када и шта! Ти који одлучују, на жалост о култури о њој ни сада нити раније и не размишљају и од њих се мало шта може очекивати. Институционална култура има своју заветрину, комфор, сигурна, пристојна и ничим нарушена месечна примања и нерад. Изван институционална култура притиснута здравственим епидемиолошким стегама нема много простора за било какву профитабилну активност – примећује Новаковић.

Градско позориште „Јазавац” из Бањалуке је, каже, онај пример који охрабрује. Агилни глумац Народног позоришта Републике Српске, као организатор у „Јазавцу” направио је летњу позоришну сцену.

– Изненађење. Позитивно. Тражи се карта више, тражи се да се одобри присуство и више од 50 посетилаца. Игра се сваке вечери осим недеље, а жељна публика нашла је ту прилику да покупи бар мрвице понуђене коронашке културе– наводи Новаковић.

На тој летњој сцени, сазнајемо, биће одржан и Међународни фестивал „Заплет 12”, као и многи концерти и други облици културног израза. Дечје позориште из Бањалуке са директорком Љиљаном Лабовић, осмислило је веома добру причу за најмлађе „Звездано небо”, дечју позорницу на отвореном што постаје извор културе у центру града, не само за децу.

– У Народном позоришту РС накратко је била постављена импровизована летна сцена на равном крову позоришта, али због лошег тајминга, неповољних метеоролошких прилика и слабе маркетиншке активности добар покушај није у довољној мери и искоришћен како је требало, могло и морало. Глумци су били радосни и учинили су све да и у лошим условима покажу шта могу, али... – прича Новаковић, уз напомену:

– Постојећа летња сцена у тврђави Кастел није ни била у било чијој идеји да проради, да се активира. Лето на Врбасу нико и не спомиње, као и бројне друге манифестације које су имале изгледа да се реализују уз мало импровизације и жеље да се нешто уради. Страх је да се не навикнемо на нерад и да створимо стандард да нам је култура непотребна и код оних који је осмишљавају и стварају, а нарочито код наших грађана које свакодневно притискају резултати и пребројавања заражених и умрлих, где су границе отворене или затворене, где се може и под којим условима изаћи из државе, без обзира на то што већина и не помишља да негде иде.

Коментари0
3e4d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља