субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.08.2020. у 15:52 Александра Мијалковић
АКТУЕЛНО: Нова пословна култура

Примам плату, а седим код куће

Некад би ово звучало као сан, а у доба пандемије наметнула се дилема да ли ће „рад од куће” превладати и кад се вирус повуче и ствари „врате у нормалу”, или је конвенционални начин рада ипак бољи
(Фотографије Пиксабеј)

Примам плату – а седим код куће! Ова би реченица некада звучала као сан сваког запосленог, нарочито оних којима је посао далеко, па свакодневно проводе више сати у градском превозу, или оних који су, из било којег разлога, незадовољни условима у којима раде, било да је у питању канцеларија, учионица или радионица.

Откако је завладала пандемија вируса корона, и многе фирме прешле на „рад од куће”, показало се, међутим, да није све тако идилично као што су неки мислили. Има доста послова које је једноставније, практичније и брже обавити на радном месту. Сем тога, нису сви у могућности да привремену канцеларију у свом малом стану претворе у трајну, поготово кад је деле с више укућана. После неког времена трпезаријске столице постају направе за мучење, сто за ручавање постаје поприште ратова за радни простор између брачних другова, интернет везе које „пуцају” усред видео-састанка постају извор прединфарктног стреса, а „драги старци” и „живахни малишани” претварају се у „досадна, напорна и бучна чудовишта”.

После неколико месеци, могу се уочити све предности и мане новог начина да се „заради за хлеб насушни”.

Расте продуктивност, пада креативност

Николас Блум, професор економије на Универзитету Стенфорд, посветио се проучавању „рада од куће” и дошао до закључка да овако, додуше, продуктивност расте 13 одсто, али да трпи креативност, објављено је на порталу у часопису „Архитектурал дајџест” („Architectural Digest”). Наиме, до нових идеја се долази управо кроз дискусију и сучељавање мишљења међу колегама и сарадницима, или кроз заједничко решавање проблема „на лицу места“ кад искрсну, примећује Сели Аугустин, психолог рада из Чикага. Управо ова спонтана интеракција често рађа инспирацију.

Сем тога, у већини предузећа смештена је на једном месту цела хоризонтална и вертикална структура запослених, па је многе предлоге, захтеве и задатке тако лакше и брже проследити даље. Разговор преко разних интернет-платформи свакако штеди енергију и време, али се губи на аутентичности, блискости и спонтаности, на оној креативној „врцавости” која разбија учмалост састанка и подстиче учеснике да размишљају у више праваца.

Састанци преко „зума” су сјајна ствар и заиста олакшавају пословне договоре, али људима понекад недостаје жива комуникација, планиран или случајан сусрет с колегама у ходнику, непосредна размена речи која можда није увек везана за посао, али свакако доприноси осећају да смо сви део тог колектива – наводи Естер Стенберг, ауторка књиге „Лековити простор”.

Иако нас колеге с којима делимо канцеларију неретко нервирају, деконцентришу или ометају (због чега нам се допада рад од куће), они нас и подстичу, засмевају и помажу нам, и то је једна од важних предности рада с више људи на истом месту, каже Естер. Она примећује да је, у зависности где, како и с ким живимо, углавном много теже очувати емотивну контролу кад радимо од куће (рецимо, лакше је замолити колегу да тише прича преко телефона, него утишати децу која се играју у стану), па је у том смислу канцеларија „здравија”.

Предност „канцеларије у стану” је што можете сами да одредите радно време, да направите паузу за одмор кад вама одговара и проведете је, рецимо, у нежности с партнером... Али, то је и велика мана, јер како да свима њима објасните да, ипак, морате да се вратите ономе што радите и да завршите посао на време.

Још једно запажање ауторке је да људи већином уредније држе простор у којем раде у заједничкој канцеларији , него код куће, па у потоњем случају постоји тенденција да се затрпају разним папирима, књигама или справама и да тај хаос постане њихов стални извор стреса (и звоцања укућана).

И трачеви су важни

По мишљењу неуролога Николе Гравање, председника фирме за менаџмент и пословну политику (Neuro EQ), можда је ипак најважнија предност конвенционалног начина рада што су запослени у сваком тренутку док бораве у фирми свесни „духа компаније” и спремни да „реферишу” шефу уколико то од њих затражи – а добар шеф ће се трудити да редовно обилази своје раднике, поприча с њима, охрабри их и похвали (или укаже на неки пропуст). Некада је довољно да им се осмехне, намигне или намршти кад баци поглед на оно што раде, или да другачијом невербалном комуникцијом стави до знања шта мисли и осећа (рецимо кад залупи врата). Тога нема у „зум” комуникацији, а запосленима помаже да препознају знаке опште климе у предузећу, онога што се званично не помиње, али се наслућује...

Рад од куће, „изван система”, кад не делите са сарадницима новости, па и трачеве по ходницима, додуше лишава вас нервирања око непроверених вести, али и могућности да на тај начин можда сазнате шта вам се спрема „иза леђа”. Недостатак такве неформалне размене информација код неких може да доведе до несигурности, узнемирености, па и параноје, сматра клинички психолог Сара Гундл.

И док неки стручњаци с пуно оптимизма подржавају „рад од куће” као очекиван,  чак и без пандемије  (еволутиван развој пословне културе, усклађен с потребама модерног човека и омогућен новим технологијама, где ваш „паметни дом” постаје место породичног и друштвеног живота, вежбања и забаве, медитације и учења, усавршавања и професионалног ангажовања), други се прибојавају да би то значило одрицање од много тога што човека чини – човеком.

Ми смо, наиме, друштвена бића, и потребно нам је да осетимо да смо део не само ужег круга, своје породице и пријатеља, него и шире заједнице, и да тој заједници доприносимо, да нешто стварамо повезани с другим људима, било да с њима радимо у пољу, на фарми, у канцеларији, у трговини, занатској радионици, у операционој сали, амфитеатру, на позоришној сцени или спортском терену. То су места где срећемо особе сличних интересовања, с којима делимо судбину. И сам ритуал „одласка на посао” за многе је важна животна ставка. За такве је рад од куће права револуција.

Биће занимљиво, слажу се и једни и други психолози, видети како ће изгледати повратак на посао после пандемије, могу ли се поново успоставити раније везе и навике или ће се појавити неке нове, и да ли ће се чешће чути: „Дивно што смо опет на окупу” или „Хоћу назад свој приватни живот”!

Немци за рад од куће и убудуће

Већина Немаца изјаснила се да би и после пандемије ковида 19 желела да ради од куће, закључак је студије коју је објавио немачки универзитет у Констанци. Међу њима је ипак више оних који су за комбинацију посла од куће и као до сада, са свог радног места.

Социолози су, како преноси немачка новинска агенција ДПА, у истраживање укључили 700 особа, који због пандемије раде искључиво од куће: 56 одсто учесника истраживања се изјаснило да би и у будућности део радне недеље требало да ради из свог дома.

Пандемија новог вируса корона је у скоро половини немачких компанија изазвала брзе дигитале промене и прилагођавање, закључак је минхенског института Ифо. Предузећа и компаније увели су компјутерске програме за побољшање рада компаније и током састанака на даљину преко интернет-веза, који су сад уобичајни.

Коментари2
43829
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cvet
Mnogo dug i mnogi loš tekst Uštede u vremenu i novcu su značajne
srbad
4h sata dnevno zuma gde se nista ne postize, onda jos bar 8-10h pravog rada jer par nesposobnih ljudi pazi decu pa ne moze postigne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља