петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.09.2020. у 18:00 Мухарем Баздуљ
ПОГЛЕДИ

Четири министра и 88 патуљака

Дритан Абазовић је политичар нове балканске генерације, која у већини западнобалканских земаља тек треба сигурним кораком да изађе на сцену. С том генерацијом може и треба да започне нова политика
(Миланко Каличанин)

Кад је недавно договорена постизборна парламентарна већина у Македонији, па се као део договора указала и информација да ће њихов нови министар спољних послова бити етнички Албанац, у српској „патриотској” јавности и парајавности одмах је кренула да се шири досетка како су, ето, у три од шест западнобалканских држава министри спољних послова Албанци. Тачно, али није битно, рекао би Зоран Ђинђић. Фокус на етничку припадност води ка грешкама, чак и у актуелним „етничким временима”.

Ако буде среће, могли би Албанци да „забоду” и четвртог министра спољних послова на западном Балкану. Ако буде среће, нови министар спољних послова Црне Горе могао би да постане етнички Албанац – Дритан Абазовић.

За три дана, у Црној Гори су на програму парламентарни избори, о којима се одавно говори као о историјским. Ђукановићев ДПС већ месецима најављује да су они једини браник црногорског идентитета и независности, те да њихов евентуални пораз на изборима истовремено значи и победу великосрпског национализма и клерофашизма СПЦ и Путиновог тоталитаризма. Због тога је уочи избора мобилисана досад невиђена пропагандна машинерија, чији симбол може бити онај фамозни „Апел 88”, исписан пре неколико месеци у одбрану Мила Ђукановића, чију суштину ових дана највише награђивани савремени црногорски књижевник Милорад Поповић овако формулише: „Наша политичка елита није довољно интелектуално зрела да дубински схвати фаталистичку опседнутост великосрпских националиста Црном Гором.”

На том трагу, као и на свим досадашњим изборима откад је Црна Гора независна држава, ДПС примарно игра на плашење неправославног становништва Црне Горе идејом да му са евентуалним падом Ђукановићевог режима следи пакао, као и на сугестију етничким Црногорцима да ће без ДПС-а доћи да таквог утапања у „српски свет” у поређењу с којим ће и Подгоричка скупштина изгледати тек као генерална проба. Парадоксално је заправо да нико не би требало толико да навија за пад ДПС-а као истински црногорски родољуби. Једина Ђукановићева визија независне Црне Горе је антисрпска Црна Гора, а једини начин на који Црна Гора може дугорочно и стварно бити независна јесте да не буде антисрпска.

Главне опозиционе странке – чије гласачко тело већином чини становништво које за свој матерњи језик сматра српски, те се, ако су верници, сматрају верницима СПЦ-а, било да се етнички осећају као Срби, било као Црногорци – обично су уочи избора правиле грешку упуштајући се у бесмислено и радикално фолклорно србовање, којим су мобилисале бирачко тело ДПС-а, као и Бошњаке, Албанце и Хрвате, више него што би их сам Ђукановић икад могао мобилисати. Овог пута је та грешка углавном, мада не у потпуности, избегнута. Такође, корисно је што су се промашени опозициони лидери, рођени губитници, повукли у позадину. Према прогнозама, ДПС са својим традиционалним партнерима осваја отприлике број гласова који у збиру освајају две опозиционе коалиције „За будућност Црне Горе” и „Мир је наша нација”.

У том контексту, постоји велика вероватноћа да улогу језичка на ваги може имати коалиција „Црно на бијело” коју предводи Дритан Абазовић, председник Грађанског покрета УРА. Абазовић је необично занимљива политичка фигура. Млад човек, рођен 1985. године, мада етнички Албанац, што ће рећи припадник етничке скупине које у Црној Гори по последњем попису становништва има мање од пет посто, није кренуо утабаним стопама мањинске политике, него предводи политичку опцију која се бори за гласове свих грађана Црне Горе. Таква позиција нема правог преседана на просторима некадашње Југославије, осим донекле Расима Љајића.

Абазовић је жесток противник Ђукановићевог режима, па није ни чудо да га поменути Поповић цинично назива „поштеним Албанцем” и „штеточинском ефемерном фигуром”, а такође је и мета разних ликова са списка 88 апелаша који га лажно оптужују за нејасан однос према ратним злочинима из деведесетих, што је нарочито цинично имамо ли у виду да је он у то време био претпубертетско дете, док је „миротворац” Ђукановић у стварности био један од господара рата.

Не сумњам да ће за ту екипу и овакав текст у „Политици” бити аргумент који ће користити против Абазовића. Међутим, и таквој пропаганди је време прошло. И да дигну Милошевића из пожаревачког гроба, па да овај пред камерама изјави како је Дритан Абазовић нови Сејдо Бајрамовић, никог ко мисли својом главом Милови „апелаши” неће поколебати. Уосталом, просечна доб људи са тог списка по аутоматизму води у старосну пензију. Дритан Абазовић је политичар нове балканске генерације, која у већини западнобалканских земаља тек треба сигурним кораком да изађе на сцену. С том генерацијом може и треба да започне нова политика.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари16
8ae32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
zasmetalo mi je u clanku dosta toga, mada je sve to ocekivan stav autora. ali, je preterao pominjuci `dizanje iz groba Slobodana Milosevica`. g.S.Milosevic je bio predsednik SRJ i Srbije, u najtezim trenucima u istoriji, prlikom NATO agresije, uveo je visestranacje u Srbiju, i drugo. autor se tako ruznim jezikom svrstava, ali ne uz vecinu u Srbiji.
Milan
Slažem se sa ovom Muharemovom analizom, samo ne mogu da nabrojim ta tri ministra inostranih poslova etičkih albanaca, jedino ako i Kosovo ne smatra državom, kao što to smatra recimo većina zapadne hemisfere uključujući SAD. Inače pojava mladih političara kao što je Dritan Abazović treba da bude pozdravljena i podržana kao i povlačenje "isluženih" iz prvih borbenih redova. To bi mogla da bude prilika da se mladi više angažuju oko svoje budućnosti a i bore se za demokratske promene ovde.
kipreos
Očitao je lekciju Dritan svima koji za sebe drže da pripadaju civinlom društvu, i u CG, Sr i regionu. Stajanje iza vrednosti za koje se neko bori, bez obzira sa koje strane opasnost po iste dolazi, s' leva ili desna, unutar il' spolja, lokal il' global. Naše je civnlo društvo nažalost ostalo fleksibilne kičme, što ih je ucinilo i da imaju jako plitko korenje, pa ih vetrovi koji duvaju olako odnesu u svoju stranu
Баба
Уз сву моју љубав према Мухаремовим текстовима и мислима морам да напоменем да је флоскула " западни Балкан" оно што клинци зову "жвака за лудака " :-) Том стално примењиваном флоскулом се тестира наша памет.Док је употребљававамо Запад зна да нисмо при себи Северна Македонија је сигурно јужни Балкан ...као и Црна Гора. Тај "западни Балкан " се односи на земље западно од Дрине , погледајте карту Балканског полуострва и границе.
Драган П.
Грубо речено, источни Балкан су Бугарска и Тракија, као и Истанбул. Североисточни Балкан је Добруџа. Северозападни Балкан су Словенија, Хрватска и Бих. Србија заузима делове северног и централног Балкана. У центру су још и Албанија и С. Македонија. Јужни Балкан је Грчка, односно њен највећи део. Западни би могле бити Херцеговина, Далмација, ЦГ, северна Албанија. Гледајући карту, рекао бих да је то то. А Западни Балкан је политички термин, као уосталом и Балкан генерално.
EvGenije
Јован К.@ Ta priča o "zapadnom Balkanu" potiče od germana. Sada se Slovenija i Hrvatska, kao članice EU, više ne smatraju delom Balkana, a pomalo i BiH kao direktni protektorat Zapada. Šta ostaje? Pa Bugarska i Rumunija kao istočni Balkan, Grčka kao južni, a S. Makedonija, Albanija, CG i Srbija kao Zapadni iliti divlji Balkan. Ostatak Evrope Balkan pominje samo u pežorativnom značenju. Podela je više politička nego geografska. Šta reći, čist rasizam i šovinizam.
Прикажи још одговора
Boris
Cijenim Bazdulja, ali "etnicki Albanac". "Abazovic" je valjda od "abadzija", nikakve veze sa Albanijom...
Саша Микић
@Киза Грешите! Презиме је настало на два начина. Први је од муслиманског Абаз што значи лав, а други је од тога што је неко у роду за заслуге добио '''абу''. Ово друго се веже за Вучура Косовчића који је од султана добио абу (сукно) за заслуге и читлуке у Самобору (Херцеговина) и с тиме надимак Абаз чиме је постао родоначелник Абазовића. Што се тиче Војводине у доба Марије Терезије на ''ић'' се плаћао порез, па је сиротиња остајала без тога и Петровић је постајао Петров.
Киза
То је од албанског Абази, а овај је облик добило на сличан начин као што је у Војводини Петровић постао Петров или Станковић, Станков! Само кажем,..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља