Чорбаста, здрава и укусна храна као она код маме, звецкање шерпи и тањира, мириси врућег паприкаша и домаћих колача, и малишани који су увек сити, а родитељи безбрижни задржали су се само у неким, малобројним основним школама на територији главног града.
Оброци се припремају само у 13 основних школа. Од септембра ће на топли оброк „на кашику” моћи да рачунају и ђаци новоизграђене осмолетке у Лештанима, најављују из Секретаријата за образовање.
– Све остале школе које имају продужени боравак и потребу за исхраном деце саме у договору са саветом родитеља бирају кетеринг службу за исхрану деце па тиме бирају и организују и добављача, време, јеловник и цену – додају из секретаријата.
Осмолетка „Дринка Павловић” у самом срцу града једна је од оних чији ђаци, уместо нездравих грицкалица, једу здраву и пажљиво припремљену храну.
– Наша кухиња једна је од највећих у Београду и у нормалним условима, односно пре пандемије, у њој се спремало до 850 оброка. Малишани за 80 динара добијају ужину коју може чинити сендвич, млеко, нека воћка, док је за ручак (140 динара) обавезно кувано јело, месо, поврће, десерт и салата – објашњава Јоле Булатовић, директор ОШ „Дринка Павловић”.
О исхрани малишана у овој осмолетки старају се куварица и четири сервирке, а у договору са родитељима оброци се посебно припремају и за дечаке и девојчице са алергијама или болестима као што је дијабетес. Безбедност је на првом месту и ову школску кухињу четири пута годишње контролише Градски завод за јавно здравље, запослени редовно иду на обавезне санитарне прегледе, а санитарни инспектор у обилазак долази бар два пута месечно.
– Један од разлога за упис деце у нашу школу јесте и то што имамо школску кухињу јер је то више него драгоцено за децу чији родитељи до касно раде. Овако су безбрижни, деца имају два оброка у школи, а посебно је добро што није кетеринг, него се баш овде спрема – истиче Булатовић и каже да је школа набавила доста нових машина за опремање кухиње, али да би волели да убудуће храну служе на тракама како би ђаци сами узимали своје оброке.
Трпезарија „Дринке Павловић” прима 180 ђака у једној „тури”, али ће овај број, каже директор, од септембра, због епидемиолошких мера, морати да се сведе на трећину. Убудуће, школа малишанима неће нудити ручак, већ само ужину, такође спремљену у њиховој кухињи, али упаковану тако да сваки ђак добије свој пакетић са оброком.
У жарковачкој осмолетки „Љуба Ненадовић” још не знају како ће рад кухиње и трпезарије изгледати од првог септембра, али њихови ђаци су увек имали обезбеђен доручак, ужину и ручак.
– Деца су ту по цео дан и морају да једу па се тако за ужину обично служе неки намази и воће, док ручак који кошта око 260 динара увек чине супа, главно јело, салата и посластица. Родитељи су презадовољни па никако нису желели да пређу на кетеринг иако је школа имала то у плану – објашњавају из „Љубе Ненадовића” и додају да се у нормалним околностима спрема стотинак оброка дневно. Цену оброка предлаже школа, а усваја је савет родитеља који се обично не буни јер су маме и тате свесне да је за њихове најмлађе ово најбољи начин исхране.
Да је кухиња у школи велика предност свестан је и Милан Крстић, директор миријевске школе „Павле Савић”, која, ипак, оброке за децу набавља посредством кетеринг фирми.
– Раније је и овде била кухиња у којој се спремала храна, али је као и многе друге угашена. ХАСАП систем је доста компликованији, а данас је тешко наћи и добру куварицу која би радила за прилично малу плату. Зато су многе школе и прешле на кетеринг – објашњава Крстић.
На тржишту кетеринг фирми и није нека гужва па се тако на прошлогодишњи јавни позив ОШ „Павле Савић” јавила само једна фирма, а упаковани оброк за малишана родитеља кошта око 200 динара.
– Имамо трпезарију у којој деца долазе у групама и деле им се пакети са топлим јелом. Уз то, у оквиру школе имамо и пекару па наша деца могу и ту да купе ужину да не би излазила из дворишта школе – каже Милан Крстић.