понедељак, 19.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.08.2020. у 09:00 Ана Вуковић

Основне школе прелазе на кетеринг

Оброци се припремају само у 13 школа, а од септембра ће „на кашику” јести и ђаци нове образовне установе у Лештанима. – Достављач хране за ученике бира се искључиво у договору са саветом родитеља
(Фото: Небојша Марјановић)

Чорбаста, здрава и укусна храна као она код маме, звецкање шерпи и тањира, мириси врућег паприкаша и домаћих колача, и малишани који су увек сити, а родитељи безбрижни задржали су се само у неким, малобројним основним школама на територији главног града.

Оброци се припремају само у 13 основних школа. Од септембра ће на топли оброк „на кашику” моћи да рачунају и ђаци новоизграђене осмолетке у Лештанима, најављују из Секретаријата за образовање.

– Све остале школе које имају продужени боравак и потребу за исхраном деце саме у договору са саветом родитеља бирају кетеринг службу за исхрану деце па тиме бирају и организују и добављача, време, јеловник и цену – додају из секретаријата.
Осмолетка „Дринка Павловић” у самом срцу града једна је од оних чији ђаци, уместо нездравих грицкалица, једу здраву и пажљиво припремљену храну.
– Наша кухиња једна је од највећих у Београду и у нормалним условима, односно пре пандемије, у њој се спремало до 850 оброка. Малишани за 80 динара добијају ужину коју може чинити сендвич, млеко, нека воћка, док је за ручак (140 динара) обавезно кувано јело, месо, поврће, десерт и салата – објашњава Јоле Булатовић, директор ОШ „Дринка Павловић”.
О исхрани малишана у овој осмолетки старају се куварица и четири сервирке, а у договору са родитељима оброци се посебно припремају и за дечаке и девојчице са алергијама или болестима као што је дијабетес. Безбедност је на првом месту и ову школску кухињу четири пута годишње контролише Градски завод за јавно здравље, запослени редовно иду на обавезне санитарне прегледе, а санитарни инспектор у обилазак долази бар два пута месечно.

– Један од разлога за упис деце у нашу школу јесте и то што имамо школску кухињу јер је то више него драгоцено за децу чији родитељи до касно раде. Овако су безбрижни, деца имају два оброка у школи, а посебно је добро што није кетеринг, него се баш овде спрема – истиче Булатовић и каже да је школа набавила доста нових машина за опремање кухиње, али да би волели да убудуће храну служе на тракама како би ђаци сами узимали своје оброке.
Трпезарија „Дринке Павловић” прима 180 ђака у једној „тури”, али ће овај број, каже директор, од септембра, због епидемиолошких мера, морати да се сведе на трећину. Убудуће, школа малишанима неће нудити ручак, већ само ужину, такође спремљену у њиховој кухињи, али упаковану тако да сваки ђак добије свој пакетић са оброком.
У жарковачкој осмолетки „Љуба Ненадовић” још не знају како ће рад кухиње и трпезарије изгледати од првог септембра, али њихови ђаци су увек имали обезбеђен доручак, ужину и ручак.

– Деца су ту по цео дан и морају да једу па се тако за ужину обично служе неки намази и воће, док ручак који кошта око 260 динара увек чине супа, главно јело, салата и посластица. Родитељи су презадовољни па никако нису желели да пређу на кетеринг иако је школа имала то у плану – објашњавају из „Љубе Ненадовића” и додају да се у нормалним околностима спрема стотинак оброка дневно. Цену оброка предлаже школа, а усваја је савет родитеља који се обично не буни јер су маме и тате свесне да је за њихове најмлађе ово најбољи начин исхране.

Да је кухиња у школи велика предност свестан је и Милан Крстић, директор миријевске школе „Павле Савић”, која, ипак, оброке за децу набавља посредством кетеринг фирми.

– Раније је и овде била кухиња у којој се спремала храна, али је као и многе друге угашена. ХАСАП систем је доста компликованији, а данас је тешко наћи и добру куварицу која би радила за прилично малу плату. Зато су многе школе и прешле на кетеринг – објашњава Крстић.

На тржишту кетеринг фирми и није нека гужва па се тако на прошлогодишњи јавни позив ОШ „Павле Савић” јавила само једна фирма, а упаковани оброк за малишана родитеља кошта око 200 динара.

– Имамо трпезарију у којој деца долазе у групама и деле им се пакети са топлим јелом. Уз то, у оквиру школе имамо и пекару па наша деца могу и ту да купе ужину да не би излазила из дворишта школе – каже Милан Крстић.

Коментари7
ca82a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

katarina
U mojoj nekadasnjoj osnovnoj skoli (Bgd) je bila zaposlena nutricionistkinja / profesorka predmeta "domaćinstvo" koja je pripremala jelovnik za skolsku kuhinju, razlicit tokom svih 30 d u mesecu. Mleko, jogurt su bili apsolutno obavezni. Svakodnevno je bilo i nekog voća i/ili kolač. Svi đaci su pomagali u postavljanju i rasklanjanju trpezarije, i to ne zbog toga sto to zene koje su pripremale hranu nisu mogle. Jer, obrazovanje nije samo bubanje lekcija iz istorije, biologije, fizike...
Lina
Zavisilo je od škole. Neke su imale svoje kuhinje i pripremane obroke, u drugima klasika- dopremljeno pecivo iz gradske pekare i jogurt ili čaj.
dusan1
Neka mi neko od kritičara komunizma i SFRJ odgovori kako to da su tada postojale školske kuhunje i bilo je slobodno izaći iz škole i kupiti nešto a sada toga u demokratiji nema ? Ne prihvatam odgovore tipa 'nema para' jer đaci ne jedu pare nego hranu . Na primer moj teča je donosio mleko i voće za školsku kuhinju i nikad nije tražio da mu se to plati ali je posle izašao zakon da je to zabranjeno.
Здравко
Поштовани "Mira" нисте у праву. Од 1970. имали смо кухињу у школи. Јели смо кувану храну, врло укусну и спреману са много пажње и љубави. Жена која је радила у кухињи много нас је волела и то нам је показивала а ми, са наше стране, звали смо је Кева. Ту, у школској кухињи, сам први пут јео мусаку. Верујем , већина нас. Можемо замислити када је та госпођа, наша драга Кева, почела припрему да би у 10 сати ујутро имала више од 100 порција мусаке. Остала нам у лепој успомени. Поздрав.
Mira
Kifla i caj je bila uobicajena uzina u skolskoj kuhinji 1960-tih. Ranije je bilo bolje, uz parce hleba dobijali smo i parce topljenog sira iz pomoci UN.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља