четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 27.08.2020. у 14:28 Дејан Алексић
НАРОДНА СКУПШТИНА – 113 ГОДИНА ОД КАМЕНА ТЕМЕЉЦА

Грађена за Краљевину Србију, служила Југославији и републици

Градња зграде парламента започета 27. августа 1907. по пројекту архитекте Јована Илкића. – Велелепно здање завршено тек 29 година од почетка радова и то у доба Краљевине Југославије
(Фотодокументација „Политике”)

Устав самосталне Србије за коју је ово здање и грађено Један је од објеката који београдски туристи најчешће хватају у своје кадрове. Неми је сведок бројних прилично бурних, али и незаборавних догађаја који су се дешавали испред њега и у његовим холовима и салама. Грађен је за краљевину која је нестала пре него што је завршен, али је зато служио државама Јужних Словена, Србији и Црној Гори, а тек 99 година од почетка градње, коначно и самосталној Србији. То су само неке од асоцијације на Дом Народне скупштине чија је градња, којој је присуствовао и краљ Петар Први Карађорђевић, започета управо на данашњи дан пре 113 година. За место дома српског парламентаризма тадашње Краљевине Србије, како се наводи у званичном историјату овог здања, одређен је простор у чијој је непосредној близини 1830. прочитан хатишериф којим је српски народ добио право на слободу.

Народна скупштина била је законодавни дом Краљевине Југославије, комунистичке Југославије, СРЈ, СЦГ, а у њој је 2006. усвојен

Први пројекат за Дом народног представништва Краљевине Србије израдио је чувени српски архитекта Константин А. Јовановић 1892, али је изградња одложена. На новоорганизованом архитектонском надметању за зграду скупштине победио је пројекат Јована Илкића. Управо по том пројекту на данашњи дан пре 113 година је и започета изградња куће парламентаризма Краљевине Србије у чије темеље је, како се наводи у подацима Народне скупштине, уграђена повеља са именима краља, митрополита и главног архитекте.

Али, подизање овог здања није текло брзо. Неколико година после камена темељца уследио је Први светски рат после кога је убрзо Краљевину Србију на мапи Европе наследила Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Држава чији је главни град такође био Београд постала је већа па је промењена и структура представничког тела, што је условило да и зграда парламента буде другачија. Пошто је архитекта Илкић преминуо 1917, за измену пројекта задужен је био његов син Павле.

Како се подсећа у подацима Народне скупштине, чувени архитекта Николај Краснов био је такође укључен у подизање и уређење овог значајног објекта. Краснов је, како се истиче, дао велики допринос репрезентативности здања, посебно ентеријеру и детаљима као што су обрада прозора, врата, дрвене ламперије, металних декоративних решетки, али и дизајн намештаја… Изградња Народне скупштине Краљевине Југославије завршена је 1936. Прво заседање у њој одржано је 20. октобра те године. Монументалности скупштинског здања, у међувремену, допринео је и вајар Тома Росандић чија је скулптура „Играли се коњи врани” уз степенишни прилаз постављена 1939. године. Као парламентарни дом Краљевине Југославије ово здање служило је пет година. Током Другог светског рата, у згради на данашњем Тргу Николе Пашића налазила се немачка команда, због чега је у ратном периоду била поштеђена разарања.

После окончања Другог светског рата била је законодавни дом комунистичке Југославије, а од 1992. до 2003. СР Југославије. Потом је три године била законодавно седиште Државне заједнице Србије и Црне Горе да би 3. јула 2006, 99 година од почетка градње, коначно постала Дом Народне скупштине самосталне Републике Србије. Нови Устав независне Србије у њој је усвојен на Митровдан 2006.

Ова зграда је и неми сведок више бурних и незаборавних догађаја који су се збили испред ње, али и у њеним холовима и салама. Када се помену петооктобарске промене 2000, једна од главних асоцијација управо су дешавања у овом здању и испред њега. Испред овог здања 2002. после усвајања Закона о сарадњи са Хашким трибуналом пуцао је себи у главу некадашњи министар полиције Влајко Стојиљковић. На степеништу Скупштине је глађу штрајковало више политичара, а на њеном платоу одржани су небројени протести и митинзи. Скупштинско задње сведок је и лепших догађаја као што су концерти и дочеци спортиста. Испред Дома Народне скупштине на препуном платоу прослављена је прва вимблдонска титула Новака Ђоковића 2011. и његов долазак на прво место АТП листе, а пет година касније и историјски успех српског олимпијског тима на Играма у Рио де Жанеиру.

Нарушен оригинални амбијент

Потпис Николаја Краснова носила је и декоративна ограда око Народне скупштине, чији су саставни део биле и две стражаре са стилизованим фењерима на врху. Велелепна ограда налазила се око скупштинског здања до 1956. године, када су је из необјашњивих разлога уклонили у доба комунистичке Југославије.

Споменик културе од 1984.

Због изузетне историјске, архитектонске и уметничке вредности, ова зграда је заштићена као споменик културе. Ову врсту заштите Дом Народне скупштине носи од 1984. године.

Коментари5
539dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Крајње је време да служи предвиђеној сврси!
Bojsa
Ironicno je citati ovaj clanak, a ne pomenuti da je isti velicanstveni objekat predmet vandalskih napada rodjenih gradjana u najmodernijem dobu demokratske Srbije. Sta to govori o stanju demokratske svesti u nasem narodu? Zasto rusiti nesto sto je simbol Srbije vise od veka, zasto rusiti drustvenu imovinu kojom bi se svaki ponosni narod dicio i cuvao?
Minja
Objekat je samo kolateralna šteta, a predmet napada su oni koji su na vlasti tj. koji ga ne koriste za dobrobit naroda, nego svoju ličnu korist. A oni (u ovom poslednjem izdanju) imaju i ljude koji to 'stručno' obavljaju, po narudžbini. Lepa zgrada Skupštine reflektuje našu žalosnu istoriju i progresivno srozavanje njenog ugleda.
Miloš
Možda biste mogli da napišete šta se nalazilo na tom mestu pre nego što je skupština podignuta. Negde sam pročitao da je podignuta na turskom groblju.
Dr Slobodan Devic
Niste dobro procitali - na tom mestu se nalazila Batal dzamija. Sagradjena je krajem 16-og veka. Ostecena je vise puta tokom Austrijsko-Turskih ratova, a zatim i tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka kada su je Turci koristili kao utvrdjenje u borbama protiv Srba koji su tada bili na Tasmajdanu. Tacno je da su se pored dzamije sahranjivali vidjeniji Turci, ali to nije bilo tursko groblje, vec dzamija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља