Од 26. године суочавам се с проблемом неплодности. Сада имам 37 година и иза себе 11 процедура вантелесне оплодње (ВТО) и један спонтани побачај. И не одустајем. Многима се трудим да дам мотив и ветар у леђа за наставак лечења иако се и сама суочавам са овим проблемом. Kада сам била на почетку своје борбе, информације о вантелесној оплодњи и лечењу неплодности су биле потпуно недоступне, а услови за укључење у процес су били много лошији. Цела процедура била је обавијена велом тајне и срамоте. У чекаоници, за време прве вантелесне оплодње, чинило ми се као да сам једина жена на свету која се суочава са проблемом неплодности, иако сам знала да то није тако.
Мало је било информација уопште. О вантелесној оплодњи се само шушкало. Парови су стигматизовани. И даље се жене криве да су јалове, нероткиње, и даље се на њих сваљује кривица, иако је то сада много мање. И даље се мало зна о овом проблему. Чињеница је да су потпуно једнако заступљени мушки и женски стерилитет, а ја увек волим да кажем да је то проблем пара, а не жене или мушкарца. Дакле, заједнички проблем. Иначе сам особа која воли да има контролу у својим рукама, али вам процес вантелесне оплодње то не дозвољава. На факултету ми се дешавало да паднем испит, али имала сам други рок, учила бих и у наредном року положила. То говори да можете да мењате ствари, да утичете. Просто – можете нешто да учините. У вашим је рукама. У процесу вантелесне оплодње није ништа до вас, нити у вашим рукама. То може бити јако стресно. Вантелесна оплодња многима је некада била недоступна и недостижна. Мали број процеса се финансирао и старосна граница за жене је била нижа. Желела сам да нешто урадим, да нешто променим, да побољшам нешто, да извучем мрак из те чекаонице.
Нисам желела да се та промена односи само на мој случај – желела сам да променим нешто за све и тако је почело. Моја борба претворила се у борбу свих и та борба још увек траје. Мислим да смо многе ствари променили. Увек користим прилику да поручим људима да нису сами у овој борби, да буду упорни и да не одустају. Сада имају и нас, то много значи. Ми смо увек ту за све њих. У оквиру пројекта који спроводимо заједно са Министарством здравља и Фондацијом „Није свеједно” компаније „Нектар”, формиран је и Центар за вантелесну оплодњу и бесплатан национални број за ВТО 0800 333 030. На овај пројекат сам посебно поносна.
Сада помажемо свима у Србији и сада свако у Србији ко има било које питање у вези са лечењем неплодности, у вези са законским регулативама, правима на лечење неплодности, уколико не зна одакле да почне или му је једноставно потребна подршка може да позове и информише се. Формирали смо и „Водич кроз процес вантелесне оплодње”, који у 10 кратких корака објашњава ВТО процес, а заиста с поносом могу да кажем да смо за четири године утицали на измену многих ствари у вези са лечењем неплодности. Ја нисам одустала од своје борбе, нити од борбе за све – и даље сам у првим редовима на фронту. Мислим да има још много посла и да још много тога треба урадити, али је несумњиво да су ствари много боље. Ускоро организујемо и први национални вебинар како бисмо паровима пружили додатну помоћ – бесплатне консултације с лекарима из земље и иностранства и различите дискусије о лечењу неплодности. Он носи симболичан назив „Једна шанса за бар једну бебу” и надамо се да ће тако бити. Бар једна беба за све који то желе!
Проблем неплодности погађа сваки шести пар у Европи, а тако је и у Србији. Иако немамо државни регистар који би дао целокупан и јасан увид у проблем неплодности код нас, Удружење „Шанса за родитељство” сматра да су, сходно броју парова и појединаца који се свакодневно јављају удружењу, подаци исти као и у Европи. Неки парови проблем ће решити неким лакшим интервенцијама, неки коришћењем неких лекова, један број ће морати на вантелесну оплодњу како би дошли до потомства, док ће још један мањи број парова морати на донацију репродуктивних ћелија или ембриона уколико немају своје ћелије. Најбитније је да се парови што пре јаве специјалисти инфертилитета уколико до зачећа не долази ни након годину дана редовних сексуалних односа. Наше удружење има око 4.000 чланова.
Због епидемије ковида 19 имали смо две обуставе рада комисија и вантелесних оплодњи. Сада је завршена и друга обустава. Републички фонд за здравствено осигурање издао је ново упутство које важи од 17. августа са променама које су врло битне и тичу се великог броја парова. Уколико су жене напуниле 43 године у току трајања обуставе рада, процедура вантелесне оплодње о трошку РФЗО-а (од 20. 7. до 17. 8. 2020) или 30 дана након завршетка обуставе рада, могу да се јаве на комисију за процедуру вантелесне оплодње о трошку РФЗО-а.
Србија је једна од ретких земаља у Европи која издваја значајна средства за лечење неплодности, при чему финансира ВТО поступке без лимита (неограничен број покушаја за прво дете са старосном границом за жену од 43 године). Ипак, паровима је на овом путу често потребна помоћ – законодавна, административна, психолошка. Удружење „Шанса за родитељство” од оснивања 2016. године па до данас заступа потребе парова који имају проблем са зачећем. Омогућени су поступци вантелесне оплодње за друго дете, за парове који су прво дете добили из процедуре вантелесне оплодње. Отворена је Банка репродуктивних ћелија и ембриона у Србији. Завршени су правилници за доноре и за процедуре донирања и на снази су од марта 2019. године. Многе локалне самоуправе определиле су новац из својих буџета за додатне покушаје вантелесне оплодње. Град Београд је после дуже паузе као локална самоуправа покренуо програм четвртог покушаја вантелесне оплодње са старосном границом за жену до 45. године.
