среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.08.2020. у 19:19 Војислав Лалић

Средоземље кључа због спора Грчке и Турске

Ове државе одржавају војне маневре у исто време у спорној зони, богатој нафтом и гасом
Грч­ка мор­на­ри­ца на ве­жба­ма са тру­па­ма САД ју­жно од Кри­та (Фо­то EPA-EFE/Gre­ek Na­ti­o­nal de­fen­se mi­ni­stry)

У источном Средоземљу овог лета кључа као у гротлу, пошто Турска и Грчка не могу да се договоре око поделе резерви нафте и течног гаса испод тог мора. Две земље у спорном подручју истовремено одржавају маневре, уз војно присуство појединих савезника, што изазива велику забринутост у ЕУ, НАТО-у, посебно у САД. Ситуацију пажљиво прате и у Москви.

Председник Доналд Трамп је у среду увече у телефонском разговору са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом „изразио забринутост због затегнутости у региону и позвао Турску и Грчку да проблеме решавају за преговарачким столом”, потврдио је Стејт департмент. Шеф Беле куће је засебно разговарао и са грчким премијером Kиријакосом Мицотакисом.

„Садашња ситуација у источном Медитерану је играње ватром. Најмања искра може да доведе до катастрофе, што никоме није у интересу. Обе стране су показале спремност да преговарају о спорним питањима”, изјавио је шеф немачке дипломатије Хајко Мас, који је крајем седмице посетио Грчку и Турску.

У водама између Kрита и Kипра те две земље у исто време одржавају војне маневре. Прошле недеље и Француска је у спорне воде упутила војне авионе и фрегате. Ту су и ратни авиони Ф-16 Уједињених Арапских Емирата, тврде истанбулски медији. У заливу Суда на Kриту недавно се усидрио амерички ратни брод „Хершел Вуди Вилијамс”, пристигао из Напуља. Вашингтон пажљиво надзире ситуацију, пошто се не може искључити могућност сукоба Турске и Грчке.

За налазишта у Источном Средоземљу верује се да су равна онима у Венецуели или Нигерији. На део тог природног богатства сада право полажу Грчка, Република Kипар, Турска, Либија, Египат, али не могу да се договоре око разграничења економских зона у којима ће вршити подводна истраживања.

У разговору с немачким министром Масом представници Грчке и Турске изразили су спремност да за преговарачким столом реше спор. Полазишта су им, међутим, тешко помирљива. Турска је за повлачење граничних линија од копна до копна, док у Атини сматрају да се при томе не могу заобићи велика грчка острва. Грчки премијер Мицотакис је, иначе, објавио да ће Грчка проширити своје територијалне воде дуж западне обале у Јонском мору са шест на 12 наутичких миља. То се не одражава директно на спор с Турском, али успоставља преседан који показује да Грчка, Мицотакисовом речима, напушта „вишедеценијску пасивну спољну политику”.

Мицотакис је досад имао подршку ЕУ, чији ће министри спољних послова ускоро на састанку у Берлину поново разговарати о кризи у источном Медитерану.

И министри одбране НАТО-а до краја месеца одржаће неформални састанак у Бриселу.

„У духу савезничке солидарности, ми треба да нађемо пут за разрешење спора у источном Медитерану”, изјавио је генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг.

Спор није новијег датума. Анкара и Атина се годинама споре око налазишта нафте и гаса источно од Kипра, где су тамошњи Турци на северу острва прогласили непризнату државу и траже свој део тог енергетског колача. Крајем прошле године Ердоган је у договору с представницима либијске владе у Триполију исцртао економске зоне заобилазећи Kрит и друга грчка острва. У Анкари су затим дали знак за узбуну када је недавно сличан договор постигла Грчка с Египтом.

У Анкари позивају Атину да се одрекне „мегаломанских захтева” и претходних условљавања, а Брисел да буде „непристрастан” у решавању спора. У противном, председник Ердоган отворено прети.

„Нећемо правити компромисе. Турска ће узети оно што јој припада у Средоземном, Црном и Егејском мору. Позивамо своје саговорнике да не праве грешке које их могу довести до властитог уништења. Нећемо дозволити узурпацију онога што припада нама”, изјавио је председник Турске.

Ово је најтежа криза у региону у последњих двадесет и пет година, откако су се Атина и Анкара нашле на ивици оружаног сукоба због спора око тога коме припадају ненасељена острвца-стене Имрали (Kарадаг) у источном Егеју. Најгоре је тада избегнуто у последњем часу захваљујући посредовању ондашњег америчког председника Била Kлинтона.

Коментари7
607e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S.Zikic
Taj sukob je poceo pre 50 godina kada je turska armija zauyela trecinu Kipra.Tu sudosad bile nemocne i UN i EU jer Erdogana nije lako zaustavii.
Hristos
Taj problem moze samo da resi Vasington, koji je to i ranije resavao.Problem je sto se u Americi za dva meseca odrzavaju izbori, sto Tramp nije siguran da ce pobediti.
sarmirani beton
U opisu njegovog posla (koga toliko voli da zeli da ga produzi za jos 4 godine) je da mora da obavlja svoje duznosti bez obzira dal' ce pobediti na nekim buducim izborima ili ne.
Бн
Ипак битно шта је чије, чак и натоу. Баш чудно. Неки дан су нама поручили да није битна територија...
Леон Давидович
Поверење и братство чланица НАТО.
Ranko Vukić
Nije jasno šta radi NATO, kada su obe zemlje članice tog saveza. Turska i Grčka su i ranije bile u sporu oko nekih ostrva, ali su zahvaljujuću posredovanju saveznika uspevale da izbegnu sukob.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља