понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 29.08.2020. у 20:30 Јована Рабреновић

Променљива камата обара месечну рату кредита

И домаће и стране референтне камате за обрачун цене новца су у паду, што клијентима банака смањује месечне обавезе и за готовинске и за стамбене кредите
(Фото Д. Јевремовић)

Када је нашем читаоцу Ђ. П. банка у јулу, након истека тромесечног мораторијума, доставила нови план отплате кредита продужен за та три месеца, био је изненађен оним што му је израчунато – и то пријатно. Рате за остатак отплате готовинског зајма нису му повећане. Откуд то, упитао се, када је након ступања на снагу мораторијума речено да они који га прихвате могу да очекују за неколико стотина динара већу рату у случају кеш кредита и неколико евра за рату стамбеног кредита.

Када се присетио услова за одобрење зајма, нашао је и решење ове „укрштенице”. Он је динарски кредит узео са променљивом каматом, а у међувремену цена новца је пала, и то значајно. Референтна камата Народне банке пала је с 2,25 одсто, колико је износила крајем прошле године, на садашњих 1,25 одсто. За њом је ишао и белибор, камата коју банка обрачунава за отплату кредита, па он тако сада у случају тромесечног белибора износи 1,02 одсто, а шестомесечног 1,22 одсто.

Када је Ђ. П. пре неколико година узимао кеш кредит, референтна камата је износила чак четири одсто. Крајњи резултат је пад камата, па тако НБС у најновијем извештају о инфлацији наводи да је просечна камата на задуживање становништва у динарима осам одсто. Пре годину дана била је десет одсто.

И еурибор, који је меродавна камата за обрачун рата стамбених кредита јер су они индексирани у еврима, на историјском је минимуму. Камата на тромесечне међубанкарске позајмице у еврозони еурибор износи минус 0,49 процената и у паду је од јуна за око десет базних поена. Према подацима НБС, просечна камата на стамбени кредит износи 2,7 одсто и није се мењала у последње време.

У Удружењу банака Србије за Танјуг кажу да је већина кредита у нашој земљи која је индексирана у еврима везана за еурибор и да ће код свих тих кредита бити примењена нова стопа, па ће и укупна камата бити нижа. Самим тим и месечне рате за отплату кредита биће ниже.

Упитани да ли су банке у обавези да примене ту камату на будуће кредите које одобравају или ће се односити на већ одобрене кредите, у УБС објашњавају да се еурибор примењује за сваки кредит у коме је код уговарања договорено да се каматна стопа изражава као збир вредности еурибора и каматне марже коју наплаћује банка.

Тако да се то односи на све намене кредита (стамбене и друге), као и на све кредите и раније уговорене и оне који се убудуће уговоре са еурибор клаузулом. Напомињу, ипак, да није могуће дати процену за колико може бити нижа рата кредита.

Ту процену није могуће дати, наводе, јер су различите каматне стопе према врстама кредита, различити су рокови отплате, као и услови у појединачним банкама.

Удружење банака Србије саветује сваког клијента да са својом банком провери конкретне и детаљне податке о кредиту који користи. Еурибор, подсећа УБС, представља међубанкарску каматну стопу, то јест цену по којој банке позајмљују новац једна од друге. Европска каматна стопа утиче на цену сваког кредита у којем је приликом уговарања изричито наведено да се камата на кредит исказује као вредност еурибора плус вредност камате коју наплаћује банка.

– Дакле, вредност еурибора директно утиче на висину камате коју плаћамо и те камате су сада на историјски ниском нивоу, јер еурибор има негативну вредност – истичу у УБС.

Додају да на вредност еурибора утиче стање глобалне, а посебно европске економије, то јест политика коју према стању економије води Европска централна банка. Такође, кажу да већ дуже време, а посебно сада због економске кризе коју је изазвала пандемија ковида 19, Европа води политику оснаживања привреде, то јест убацивања додатних количина новца у финансијске токове. Из тог разлога новац је јефтин, то јест цена по којој се новац позајмљује никада није била нижа.

– Не бисмо улазили у спекулације како ће се та цена кретати, јер то зависи од много фактора које у овом тренутку нико на свету не може са сигурношћу да предвиди – наводи УБС.

Подсећања ради, пад еурибора уследио је након што су банке у еврозони узеле у јуну више од 1,3 билиона евра јефтиних зајмова од Европске централне банке у, оквиру програма ЕЦБ-а да подстакне економски раст 19-чланог блока, подривен пандемијом изазваном вирусом корона.

Коментари2
98da2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavica
Ljudi dižu po 50hiljada evra pa ih nije strah meni bas tol'ko treba 90.000 din i nevidim zasto ljudi pismu lose komentare ko ih tera da uzmu Niko najbolje. da banke daju a da mi nikad ne vracamo
Petar
Hajmo narode. Uzmite kredite. Još malo pa nestalo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља