четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 31.08.2020. у 19:00 Александар Апостоловски

Магареће године у четири квадрата

Како ће од 1. септембра дечаци играти школски баскет, како ће клинке навијати, како ће се руковати или загрлити? Како ће дечаци запамтити лица девојчица? Само по очима обојених дискретном маскаром

За ђаке прваке је обавезан одлазак у школу. Другарице и другари ће се упознати тако што ће се гледати у очи. Остали део лица биће им покривен маскама. И учитељице и учитељи имаће тканину преко лица, тако да ће клинце који први пут уђу у учионицу, запамтити по очима. Али како их у учионици мора бити највише петнаесторо, биће подељени у две смене. Прва ће пратити наставу од осам ујутру, друга од 11. Дакле, добро сам запамтио кратки брифинг своје колегинице Миленије Симић која ме упутила у школску проблематику у доба короне. Такво правило важи за прва четири разреда основне школе. Када сам стигао до осмака, морао сам да прекинем Миленију која у малом прсту држи образовање. Наиме, замантало ми се. Учионица ваљда мора имати 60 квадрата, како би сваки клиња имао четири метра квадратна само за себе. Клинци морају да се физички дистанцирају због њиховог здравља, а како ће дисати с маскама, појма немам. Нарочито ако топли талас из Африке настави да се креће ка Србији.

Средњошколце муче друге бриге. Девојчице планирају, верујте ми на реч, као незаштићеном сведоку, да дискретно шминкају само видљиви део лица. Дакле, стављаће маскару. Муче их и друге бриге. Шта ако су им најбољи другови и другарице у другој групи? Где ће се срести? У кафићима, наравно, који раде до један после поноћи.

Сетио сам се Богдана Тирнанића. Био је донекле у праву када је тврдио да се пискарало постаје на више начина, а један од њих је кад те избаце из свих школа. Највећи југословенски новинар схватио је у његово доба, беше то давно, да од класичног образовања нема вајде, па је први смислио дуално образовање: од скитње по улицама, до бифеа Атељеа 212. Није узалуд кречио. Понављач Тирке писао је докторски. Сада га схватам када је говорио зашто не воли да барата чињеницама већ да анализира друштвене и политичке феномене. Обожавао је и филм. Висио је по биоскопима када је бежао са часова. Како да, рецимо, увежем да ће петаци и седмаци ићи у школу понедељком, средом и петком, док ће шестаци и осмаци похађати наставу уторком и четвртком, а онда ће се ротирати. А тек они који су се одлучили за онлајн наставу? Хајде, чик побегни с часова у виртуелном свету. Чини ми се да је било лакше поставити трупе у Церској бици него организовати почетак наставе у доба ко зна ког пика, ко зна ког таласа вируса. Добро је да је епидемиолошка ситуација све боља и да наша деца почну са школом, јер ако се стање погорша, лако ће остати код куће и дружити се са наставницима, гледајући у телевизор.

Драган Стојановић

За разлику од Тиркета, ја сам био класични штребер, а како су у некадашњој Седмој београдској гимназији на Карабурми, касније расформираној јер је носила епитет каубојска, предавали живописни професори који су бајковито причали и лупали ћушке, било је више него занимљиво у претрпаним учионицама које су се волшебно празниле пред писмене задатке. Они који су бежали, никада нису постали Тирке. Такав је био само један. Али у колективној бежанији са часова било је извесне револуционарне романтике и израза дечје побуне. Очеви, а нарочито мајке, то су решавали поступцима због којих би у доба садашње и апсолутизма политичке коректности, завршили на робији, а ми у Центрима за социјални рад.

Могу да замислим мог покојног професора географије Љубу Никчевића како носи маску и управља вајбер групама. Личио је на Тома Џонса и ко ће га знати зашто, имао је обичај да најбоље ђаке удара песницом по рамену, али тако нежно, да смо летели у ћошак, где нам је бројао до осам. Када су први пут нарко-дилери провирили у школско двориште, Љуба их је снимио са прозора. Отрчао је из учионице, а ми смо посматрали како их млати. Чекао је народну милицију пушећи цигарету. Много година касније, испричао ми је да су његове васпитне методе претварале дечаке у мушкарце, за доба које ће наступити. Никако, међутим, није успео да укроти легендарног Шојку, играча локалног кошаркашког клуба, ваљда из најниже београдске лиге, који је првом тиму Звезде на пријатељским утакмицама убацивао по 40 поена. Никада није постао Мока Славнић, иако су били исте висине, јер га је улица узела под своје. Уместо млека, пио је пиво.

Све то гледали смо кроз прозоре учионица, а када би силазили на терен, покушавали смо да будемо Шојка, што је било немогуће, јер је такав био само један. Како ће од 1. септембра дечаци играти школски баскет, како ће клинке навијати, како ће се руковати или загрлити? Како ће дечаци запамтити лица девојчица? Само по очима обојених дискретном маскаром.

Али најважније је да буду здрави. Да сам неко и нешто у просвети, изабрао бих по десетак најважнијих лекција у полугодишту из сваког предмета и учио их само то, уз обавезну додатну лектиру и списак филмова које морају да одгледају. Љуба је, рецимо, забрањивао да учимо напамет колико Аустралија има оваца, грмећи на тадашње писце уџбеника, сматрајући их овновима, јер је веровао да бубање не води никуда осим у Савез комуниста. Инсистирао је да схватамо процесе, тако да никада нисам разумео да ли је он предавао географију или математику, историју или филозофију, књижевност или астрономију.

Да сам бар неко, терао бих клинце да читају класичне романе. Надам се да је Бранко Ћопић још у лектирама. Схватиће малише да је Бранко „Магареће године” посветио нама, а не њима. Велике уши тих племенитих животиња, никакве маске не могу да сакрију!

Коментари8
9d6d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Предраг Давидовић
Са маскама,али као без маски.. Било који начин предавања може да буде квалитетан. Важно је да наставник или професор зна да пренесе знање ученику,иначе је немогуће квалитетно радити. Текст је веома добар и занимљив,даје одговарајући опис оном ко жели да разуме..
SNEZANA
Sve pohvale za ovaj clanak. Izuzetno lepo receno tj. napisano....lepa secanja na moje detinjstvo.
Pekos
Divan clanak,nostagican za nas bivse ucenike 7. gimnazije. Ljubo Nikcevic je imao obicaj da sa vrata baci dnevnik na katedru i nikad nije promasivao.Posle se kao cudio govoreci crnogorskim naglaskom : "Ko je buco ovi dnevnik"?Drugi legendarni profesor,njemu slican j bio profesor likovnog Ilija,"Ika" Panajotovic.Ne znam da li ste imali srecu da vam predaje.Sojka je bio sjajan igrac,nepredvidljiv.Pre njega zakon u basketu je bio moj kum Fica koga su zvali prva ruka Karaburme.
Nemanja
Ljuba Nikcevic je i meni predavao geografiju u Drapsinu. Jos pamtim njegovu analizu prirodnog prirastaja i njegovo misljenje da ce se trougao stanovnistva okrenuti. Sto se i desilo. Pamtim jos mnogo njegovih izlaganja. Kakav covek. Planina
Rada Novi Sad
Volim da vidim/pročitam/ "gde se Vaš Pogled" zaustavio ove nedelje. Sve ste kazali lepo,sa stilom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља