петак, 22.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.08.2020. у 21:00 Маријана Авакумовић

Срби на кредит купују станове, а Турци злато

Овај племенити метал је достизао у августу цену од 2.000 долара за унцу, а замах су му дали слабљење долара и огромни монетарни и фискални стимуланси које су спровеле све највеће светске економије
(Фото А. Васиљевић)

Док Срби у овом кризном времену подижу кредите за куповину станова, јер процењују да им је то тренутно исплативо улагање, Турци у својим банкама зајме новац да би пазарили злато. Куповина овог племенитог метала постала је нова мода у целом свету. Немци су у првој половини године купили 83,5 тона злата, чиме су претекли и Кинезе. С обзиром на то да многи инвеститори у овом металу виде сигурну луку за заштиту имовине од инфлације, коју очекују због штампања новца централних банака, цена злата порасла је од почетка године за око 25 одсто и тренутно вреди око 1.930 долара по унци. Достизала је чак и 2.000 долара, почетком августа, што је историјски највиша вредност.

Ненад Гујаничић, главни брокер „Моментум секјуритиза”, каже да је раст вредности злата последица велике неизвесности око окончања утицаја пандемије на глобалну привреду и с тим у вези огромних монетарних и фискалних стимуланса које су спровеле све највеће светске економије.

– Такође, замах расту злата у протеклом месецу дана дало је и слабљење долара, чије је кретање инверзно у односу на кретање цене злата јер се његова вредност традиционално изражава у овој валути – каже Гујаничић за „Политику”.

Према његовој оцени, кретање цене злата, у наредном периоду, у великој мери ће зависити од брзине изласка главних светских привреда из рецесије. У случају брзог опоравка, злато би изгубило на оволикој атрактивности, док би евентуално усложњавање ситуације у вези са пандемијом могло да донесе нови талас неизвесности где би злато добило још јачи замах.

Наш саговорник наглашава да злато представља сигурну луку за очување вредности имовине током кризе и многе земље (или њихове централне банке) чувају значајне резерве злата. Може се рећи да је последњих неколико година куповина злата добила на атрактивности, али оно свакако не представља највећи део девизних резерви већине централних банака. И даље у резервама доминирају квалитетне дужничке хартије најважнијих светских економија.

– Домаћи грађани могу куповати злато или финансијске инструменте у чијој основи стоји злато преко светских берзи, али то није превише распрострањена активност због генералне неупућености наших грађана у инвестирање и управљање својом имовином. Стога код домаћих грађана и даље доминира штедња у депозитима (пре свега валутним) упркос веома ниским каматама. С друге стране, централна банка је повећала прошле године девизне резерве куповином злата, али оно и даље чини миноран део девизних резерви од око десетак одсто – каже Гујаничић.

У Народној банци Србије кажу да су крајем јула 2020. бруто девизне резерве износиле 13,5 милијарди евра. Од тога, око 12,5 одсто девизних резерви чиниле су резерве у злату (31,75 тона злата укупне вредности 1,7 милијарди евра).

У истом периоду претходне године НБС је располагала са укупно 20,16 тона злата вредности 870,6 милиона евра. Куповином злата на међународном и домаћем тржишту у протеклој години дана количина злата је увећана за око 50 одсто (повећање од 10,59 тона злата), док је вредност злата у оквиру девизних резерви у истом периоду порасла за око 94 одсто.

– То само показује колико је била исправна прошлогодишња одлука да се повећају девизне резерве у злату, у највећој мери куповином на међународном тржишту уз континуирано повећање кроз куповину на домаћем тржишту – кажу за „Политику” у НБС.

Народна банка је почетком октобра прошле године на међународном тржишту преко реномиране међународне финансијске институције БИС купила девет тона злата највишег квалитета. Куповина је, како наглашавају, извршена ради додатне диверсификације структуре девизних резерви и на тај начин још више је повећана отпорност домаћег финансијског система на шокове из међународног окружења.

Просечна цена по којој је прошле године купљено злато у иностранству износила је 1.503,16 долара по финој унци. Цена злата је од тренутка куповине до краја јула ове године порасла за трећину (око 32 одсто, на 1.973,23 долара по финој унци), па је раст цене када је у питању поменутих девет тона купљених на међународном тржишту утицао на повећање девизних резерви за око 135 милиона евра.

Откуп полуга из Бора

Поред куповине на међународном тржишту, НБС откупљује полуге злата из домаће производње од компаније „Сербија Циђин копер” д. о. о. Бор, а активности куповине злата на домаћем тржишту се обављају редовном динамиком. Народна банка није продавала злато од 2005. године.

– Основна карактеристика злата као облика активе јесте очување вредности и заштита од инфлације и као такво оно има значајну улогу у диверсификацији улагања, нарочито у кризним временима. Цена злата је волатилна категорија која се мења у складу са повећањем или смањењем неизвесности у међународном окружењу и склоности инвеститора ка преузимању ризика. Снажан раст цене злата је присутан од почетка 2019, а додатно је интензивиран током 2020. услед кризе изазване корона вирусом и растом тражње за златом као сигурном активом. Историјски максимална цена злата од 2.075,47 долара забележена је почетком августа и у том тренутку је раст цене злата од почетка године био нешто изнад 36 одсто – објашњавају у НБС.

Коментари14
acac8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош
Ova igranka gde svi kupuju zlato će se opet završiti na korist orkestra.
Kole
A gde u Srbiji kupiti investiciono zlato? U Turskoj na svakom koraku a kod nas samo u jednoj zlatari u BG I jedna koja daje papire a ne zlato. I kod nas bi da je cena kao u Nemackoj kupovali ali drzavi se vise isplati da kupite stan zaposlice gradjevince,naplatiti porez..... a od zlata nema nista samo vlasnik moze mozda imati korist.
Petar
Zlato je štek za najcrnje dane. Kada sve ostalo izgubi vrednost i/ili kada treba spašavati živu glavu. Ne treba kupovati papir na kome piše da poseduješ zlato u nekom trezoru. Takvih papira ima više nego zlata. Ako neko želi da ima pravi štek za najcrnje dane kupuje se samo ono što se očima može videti i prstima opipati. I ne može se zapaliti, istruliti, kopirati...
Dusan T
"Народна банка је почетком октобра прошле године на међународном тржишту преко реномиране међународне финансијске институције БИС купила девет тона злата највишег квалитета." Sjajno. A je li NBS kupila fizicko zlato ili potvrdu da ce joj zlato biti isporuceno kada na vrbi zasvrbi. Ako je kupila fizicko zlato, gde se sada to zlato nalazi?
Mile
Hmmm i ja bi hteo da znam gde je zlato...eto da proverim samo jel tamo....
Gavran
Vrednost zlata ne raste nego novac gubi vrednost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља