уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.08.2020. у 19:00 Бранка Васиљевић
У Земуну, ПОДНО ГАРДОША

Заблистала унутрашњост Николајевске цркве

После 13 година завршена обнова једног од најстаријих храмова у Београду. – Конзерватор Татјана Филиповић обновила око 250 квадрата орнамената и 24 зидне слике великог формата
Протојереј Драшко Тепавац, старешина цркве (Фотографије Раде Крстинић)

Николајевска црква у Земуну, најстарији парохијски храм у Београду, заблистала је ових дана у свој својој раскоши. На потпуну обнову ове лепотице у загрљају Гардоша чекало се пуних 13 година.

– Успели смо да урадимо највећи део посла који смо планирали. У унутрашњости је обновљено зидно сликарство и орнаментика из 17. века, као и иконостас стар више од два и по века који радио наш познати мајстор из доба барока Димитрије Бачевић. Њега је вештом руком обновила Јелена Иванишевић, конзерватор-рестауратор. Тренутно се завршава проповедаоница која такође највероватније потиче из тог периода. Очекујемо да она буде готова за око месец дана. Све што је обновљено у храму рађено је под надзором Републичког завода за заштиту споменика – каже протојереј Драшко Тепавац, старешина Цркве Светог оца Николаја.

У дворишту је завршена црквена продавница и палионица за свеће, што је од посебног значаја јер је чађ од њих раније утицала на изглед унутрашњости храма.

Поред кућице завршен је и парохијски дом где се налази сала у којој се окупљају верници и просторије које користе свештеници.

– Велика подршка у обнови цркве били су нам верници и општина Земун, уз чију помоћ смо успели да напокон, после толико година, обновимо овај наш храм – каже Тепавац.

Последњи потез четкицом на зидном сликарству и орнаментима Татјана Филиповић, конзерватор, рестауратор и сликар, ставила је прошле седмице.

– Мој задатак био је не само да конзервирам постојеће слике на зиду и на своду, већ и да вратим изглед некадашњих орнамената који су се услед влаге, али и касније радова готово потпуно изгубили. У томе ми је помогла моја фотодокументација коју сам урадила још 2007. године када су почели први послови на обнови зидног сликарства у храму. Посао јесте трајао дуго, радило се уз помоћ скела, по више часова дневно, али сам успела да сваки орнамент вратим у центиметар тамо где је био – прича Филиповићева.

Ова уметница иза које су године рада на многим храмовима, међу којима је и Жича, вратила је првобитни изглед орнаментима који су се простирали на око 250 квадрата. Сама и уз помоћ кћерке конзервирала је и 24 зидне слике великог формата у припрати, хору и балкону. Треба напоменути да су те слике широке око два метра и високе око три.

– Учинили смо све да ово шта је урађено траје. Због тога смо и користили специјалне боје набављене у Немачкој чија је гаранција 50 година – истиче Филиповићева.

А Николајевска црква чекала је дуго да буде потпуно безбедна и улепшана.

Први кораци на обнови почели су 2007. године када је Татјана и изабрана на конкурсу општине Земун за конзервацију и рестаурацију зидних слика и орнамената. Зидне слике нису класичне фреске. Оне су, како каже, начињене у ал секо техници која подразумева да се на малтеру ради уљаним бојама, док се у фреско сликарству ради на свежем малтеру кречном водом и пигментима у праху.

Нови живот зидног сликарства и орнаментике из 17. века

– Конзервација је била крупан залогај јер се зидно сликарство и орнаментика у цркви налазило у катастрофалном стању. Те 2008. када сам почела са првим пословима у цркви се свуда осећала буђ, а када смо се попели на скелу уочили смо и велике пукотине испод зидних слика које су указивале на проблем са статиком. И темељи су били подривени јер се испод цркве створило право језеро. Влага и мемла увукла се у све па су се слике љуштиле и отпадале. Цркву је обишао и један од стручњака који радиo и на обнови Хиландара и рекао да се са радовима истог тренутка прекине – присећа се Татјана.

Морало се брзо деловати и урадити све да се прво реши статика објекта. Алармиран је Градски завод за заштиту споменика и Патријаршија, а у децембру 2008. године стали су сви конзерваторски радови. У наредне две године бирао се стручњак који би се прихватио обимног и изузетно осетљивог посла решавања статике храма. Укоштац са тим ухватио се Грађевински факултет. Урађен је церклаж споља, постављене утеге унутра, као и систем за одвод воде која се накупљала испод цркве. Само за сушење храма требало је око годину дана. Сви ти послови завршени су 2010. године. До тада Филиповићева је успела колико-толико да консолидује зидне слике, али и да фотографише све детаље на малтеру.

Пре две године кренуло се и у овај подухват. Прво је обновљен иконостас, а сада је Татјана завршила свој део посла – слике и орнаменте.

Честице моштију светаца

Николајевска црква по много чему се издваја од других храмова у престоници. У њој се чувају делови моштију Светог Андреја Првозваног, првог Исусовог апостола и рођеног брата апостола Петра, Светог Николаја, Свете Петке, Светог Нектарија и Светог Стефана.

Храм посвећен преносу моштију светог оца Николаја

Николајевска црква се први пут спомиње у списима немачког проповедника Стефана Герлаха из 1578. године где се наводи да су Срби у селу Земуну имали црквицу делимично покривену сламом и даскама. Црквене власти почеле су изградњу 1717. године па је до 1731. на овом месту саграђен скроман храм посвећен оцу Николају.

Године 1745. добијена је дозвола за зидање нове богомоље и она је највероватније завршена 1752.

У порти је смештен парохијски дом, изграђен на месту где је 1745. основана прва српска школа на овим просторима у којој је почетком 19. века службовао Јоаким Вујић.

Храм носи име по светом оцу Николају, заштитнику морепловаца. Црква је посвећена преносу његових моштију који се обележава 22. маја. Тог датума су због најезде муслимана 1087. године мошти Светог Николаја из града Мира у Ликији пренесене у Бари у Италији.

Коментари1
234c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Храму, " Св. оца Николаја" желим све будуће време , у новом руху , успешан живот са својим парохијанима , чији сам и ја члан тј. верник.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља