понедељак, 19.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.08.2020. у 18:00 Борка Голубовић-Требјешанин

Живот је увек у праву

Рано сам ушла у свет уметности, током каријере имала могућност да спознам себе, постанем боља, скромнија, и да на време уочим колико смо сви ми само честице у том току уметности
Милка Стојановић (Фото: Бранко Аџић)

Пoтреба мога бића јесте да одржим сећање на мога Живана, кога не сматрам само ја, већ бројни музички стручњаци и поклоници ове врсте уметности вокалним феноменом, прича за „Политику” истинска дива оперске сцене Милка Стојановић, чији сопран је сврставан међу четири најлепша гласа света. Она проводи ове дане ушушкана у хладу старе смокве коју је у дворишту њихове породичне куће на Јулином брду, пре много година засадио њен супруг Живан Сарамандић.

Новонастале околности и борба са невидљивим непријатељем омела је овога лета, драгу Милку Стојановић да учествује на „Данима Живана Сарамандића” у оквиру манифестације „Мермер и звуци” у Аранђеловцу, у којем је овај маг оперске сцене проводио детињство, тачније у парку Буковичке бање где је сањао своје младе снове. Односно под липом у Ракарима где се сваког августа окупља бројно друштво у ткашком двору њене сестре Загорке Стојановић.

Ипак, ове епидемиолошке неприлике је, како каже, не спречавају да се враћа руским романсама које је Сарамандић волео да пева.

– Живан је био велики русофил, чак је желео да његов пепео буде расут преко Волге када напусти овај свет. Нисам поштовала ту његову жељу, јер онда би заиста био много далеко од мене, али ето то је била његова велика жеља. Руске романсе на неки начин говоре и о нама, нашој љубави, о вечности, емоцијама и о нечему што никада не пролази – прича Милка Стојановић која је током богате и изузетно успешне каријере поделила са публиком судбине бројних хероина, од Аиде, Амелије, Тоске, Норме, Ђоконде, Леоноре. Својим непоновљивим гласом са лакоћом их је носила сценама Београда, Њујорка, Минхена, Венеције, Болоње, Сиракузе, Мадрида, Барселоне, Москве, Минхена...

– Држим  се Његошевих реч: „Што год дође, ја сам му наредан.” Ово што нам се догодило тако изненада, јесте застрашујуће и тешко је психолошки издржати јер нас са свих страна бомбардују конфузним вестима. То се не односи само на нас, цео свет је у противуречним информацијама о броју заражених, умрлих, о вакцини. Мислим да корона има страшну позадину која ће показати своју праву причу, али верујем у људску природу, у човекову жеђ за животом, у вољу да победи – каже уметница и додаје:

– Током векова, када погледамо уназад, људи су се суочавали са  страшним болестима колером, кугом, умирали су од туберкулозе. Човек је свашта издржао и опстао, једино што је 21. век другачији, немилосрднији, угрожен напретком еволуције у смислу: револуција једе своју децу.

Свако нађе, примећује, свој начин да изађе из ове ситуације. Делује парадоксално али пандемија је приближила људе јер се сада чешће чују између себе, брину једни о другима.

– Нисам занемарила загрљаје, била сам пре неки дан на Дунаву код моје пријатељице. Немам страх, наравно, не треба бити необазрив, нити превише храбар на начин који може да те угрози, али не треба се ни бојати. Опет, мислим да све има свој крај и да људи треба да поштују мере упозорења. Не знамо какав нам је непријатељ,  одакле долази, ко, када и колико нас угрожава, треба да као са свим непријатељима размишљамо како да из те битке изађемо као победничка страна – говори наша саговорница.

Милка Стојановић одувек је важила и за особу са јаком лидерском нотом. Велики је, каже, противник ријалити програма, са друге стране свесна је и да постоји популација која их прати и воли и коју нема право, нити жели да критикује.

– Мислим да треба ограничити време у којем се ти програми приказују, јер такви садржаји лоше утичу и на младе људе. Делују ми све то као Кафкин „Процес”, ми смо талентована нација, имамо дивне младе глумце и певаче и треба их подржати. Неко каже како је, лакше било време када сам ја правила каријеру, него сада. Мислим супротно. Увек сам знала и веровала да се таленат избори за свој статус и место. Постоје личности које обоје дешавања, које су иницијатори нових идеја, модерних представа, наравно не по сваку цену да се рецимо праве опере у некаквим модерним оделима. У реду, можда и то може да буде успешно, али мора да се нађе не само мера, него прави уметнички чин, звук, да то буде нешто истинито, право. Ето, за то се залажем – објашњава уметница и примећује:

– Живот је увек у праву. Увек сам се борила за истину. Никад нисам везивала себе за неке припадности, које су ми могле донети велике користи. На пример, на Брионима ми је седећи за истим столом, са врхом тадашње Југославије, понуђено да добијем Седмојулску награду. Одбила сам је речима да сам иста и са њом и без ње. Многих ствари се данас ни не сећам,  јер ми се чини да само музика постоји у мени, на неки чудан начин од јутра до вечери, она је у мом бићу. Рано сам ушла у свет уметности,  током каријере имала могућност да спознам себе, постанем боља, скромнија, и да на време уочим колико смо сви ми само честице у том току уметности – прича Милка Стојановић, која овога лета чита Мопасана, Буковског, Рилкеа...

Коментари3
3a86e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedim
Veliki sopran jeste,takva Aida se retko čula,imao sam priliku da je 1965 čujem u "Nabuku" sa baritonom Jovanom Gligorijevićem a kasnije kao Normu,Violetu,Leonoru/obe/,Toska,nikada nije govorila u koju srednju Muzičku školu je išla?Radila je sa Zikovom i velikom Zinkom Kunc Milanov.Rano se i povukla sa scene.Izvela je Jugoslovensku premjeru Verdijeve opere Atila,Nabuko i Bellinijeve Norme.Malo ima cd-a.
milka/Beba/ Cabrilo
Sjajan tekst dostojan velike umetnice. Bila je i ostala veliki uzor i ponos nase muzicke scene. Sve najbolje umetnici i velikom coveku Milki Stojanovic.
др Слободан Девић
Велика жена ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља