понедељак, 19.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 31.08.2020. у 16:09 Мирјана Сретеновић

Да ли смо добри када нас гледају

У књизи „Све те очи” словеначки антрополог Дан Подјед пише о савременом друштву које нас надзире. ‒ Да ли је потребна глобална револуција да врати појединцу право на приватност
Борут Пахор (Фото: Инстаграм)

Као дечак од 11 година Дан Подјед је замишљао Бога као око које га посматра са висине. Спознајући да, како каже, тамо горе нема никога, обузело га је непријатно осећање усамљености. Након више од три деценије свевидеће око опет га прати, само што је то сад хиљаде ситних очију које га гледају одасвуд. Камере нас снимају на путевима док возимо, када купујемо, идемо тротоаром или улазимо у зграду аеродрома.

‒ Очи су свуда, од њих се више није могуће сакрити. Покушаћемо да пребројимо окца која нас посматрају. Свевидећи поглед може бити и позитиван, јер усмерава човека да се боље понаша па макар то било из страха од казне или искључења из заједнице. Питамо се није ли можда нечији строги поглед оно што уљуди човека, учини га бићем које се обазире и на друге, те га тако чини друштвено корисним као што возачи успоре када знају да их снима радар ‒ пише словеначки антрополог Подјед у књизи „Све те очи, зашто се све чешће посматрамо и излажемо погледима”, у издању Библиотеке 20. век и преводу Марије Митровић.

Подјед је доцент на Филозофском факултету у Љубљани, од 2010. до 2018. руководилац Мреже за примењену антропологију Европског удружења социјалних антрополога. У књизи разматра како коришћење нових технологија мења понашање људи, уз бројне примере из историје и савременог живота. Он анализира „живот у излогу”, воајеризам у друштву спектакла, дигитални ток свести, „1984” и „Труманов шоу”, као и самоубиство пред камерама. Цитира некадашњег америчког председника Томаса Џеферсона: „Кад нешто радиш, понашај се као да те посматра цео свет.”

Словеначки председник Борут Пахор на друштвеним мрежама јавности представља слике док плива или трчи, као и фотке са Северином, Џоном Малковичем, са женом и са мамом

Аутор наглашава да истраживања показују да уколико нас неко посматра понашаћемо се мање себично и бићемо у већој мери социјализовани.

‒ Једном речју, бићемо „добри”. Да ли, с друге стране, човек постаје неваљалац, мангуп, уколико га нико не посматра? Универзитет у Њукаслу урадио је експеримент – у једној фирми запослени су се догoворили да кафу плаћају без рачуна тако што ће у кутију сами убацивати новац. С тим што је једне недеље на зиду била залепљена фотографија са једним паром очију, а друге недеље цвеће, треће недеље опет очи, четврте цвеће. У току недеље када су на зиду биле залепљене очи, људи су убацивали три пута више новца него оне седмице са цвећем, а количина попијених напитака била је мање-више иста ‒ навео је Подјед.

Из свог искуства издвојио је занимљивост током конференција путем скајпа. Пажњу му нису заокупљали саговорници колико сопствени лик који је видео на рубу екрана. „Окретао сам главу тако да изгледам лепше и озбиљније. Ако подигнем главу, види ли се мој подбрадак? И откад сам ја тако ћелав?”, размишљао је овај антрополог.

То је зато, како додаје, јер нам је први пут у историји технологија омогућила да се уживо посматрамо у току свакодневног говора, али и пратимо како нас у сваком тренутку виде други. А када људи каче селфије на друштвене мреже, тада они прате и надзиру сопствено понашање, сматра овај научник.

‒ Ако се потпуно предамо дигиталној технологији државне институције ће бити задовољне пошто ће уз помоћ камера лако надзирати своје грађане. Постоји ли алтернатива да избегнемо стварање „добрих” држављана, да ублажимо превласт капитализма заснованог на подацима а да ипак очувамо предности које нам је донело дигитално доба ‒ пита Дан Подјед, и предлаже да не уносимо у своје домове непотребне „паметне” инструменте, да подстичемо међународне иницијативе за очување приватности и да заједница родитеље упознаје са разним замкама када шире слике преко мрежа, помажући тако да се створе дигитални двојници њихове деце.

Подјед верује да уколико држава исписује правила да ли је појединац послушан ефекти надзора се брзо претварају у орвеловску супротност попут оне у Сингапуру. У САД-у Агенција за безбедност прати шта раде грађани, а у Кини пазе да ли пушите у просторији за непушаче...

Док се папа оглашава на „Твитеру”, словеначког председника Борута Пахора домаћи и страни медији називају „краљем ’Инстаграма’”. Он качи и протоколарне фотографије, али и оне са Северином, Џоном Малковичем, Наоми Кембел, фотке са женом, са мамом, слике док плива, трчи, али и оне када је уморан, замишљен, погрбљен, необријан. Подјед издваја слику Пахора насред Бледског језера на дасци за стојеће веслање из 2017. године. Док га због слика неки називају нарцисом, Пахор је другима врло симпатичан. Таквој самопромотивној стратегији, пише Подјед, прибегавају сви: од спортиста, преко уметника, новинара па све до академске заједнице.

Подјед предвиђа да ћемо у будућности боље да чувамо своје податке и да ће општа регулатива о заштити података бити темељ нових односа у друштву. Верује да ће глобална револуција вратити појединцу право на приватност. Други сценарио каже да ће људи на друштвеним мрежама продавати другима своје интимне тренутке. А ко хоће моћи ће да купи заштиту од дрона који снима како правимо роштиљ у свом дворишту...

Коментари3
0b2f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Xy
@слобода избора, мислим да имамо увек избора. Сами одлучујемо да ли ћемо живети у складу са тенденцијама модерног друштва. Има толико места ван градова и далеко од камера. Сами бирамо на основу сопствених нахођења која су утемељена навикама и конформизмом, па када је то пољуљано склони смо критици, а заборавимо да је то ипак и пре свега наш избор. Ако пре свега желим и бирам живот у велилом граду, то носи своје - мањак приватности. Ако желим приватност, морам отићи далеко од очију итд.
Boban
Protiv sam ugrozavanja privatnosti i pracenja ljudi u bilo kakvom smislu. Ali ima jedna nasa narodna poslovica koja glasi : "Drugacijje koza pase kad je vuk gleda"
слобода избора
Ово само значи да појединац више нема никакву слободу избора.На његов избор у 90% одлука учествују други(везе и везице)или срећна околност(у правом тренутку на правом месту).Некадашњу слободу избора нам је управо одузело ново доба које се своди на трку за новцем,за обезбеђењем основних животних потреба а она трећа 8 о задовољењу сопствених жеља(хоби,одмори..) је за огромну већину недостижан сан.Нема више средње класе већ само они горе и ми доле.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља