Ко лечи Алексеја Наваљног, лекари или медији? И ко је задужен за то да знатижељној публици објасни да ли је руски опозиционар отрован или није? Можда је некоме све јасно али, по свему судећи, исувише је непознаница у тој „јасноћи”. Једино што је несумњиво јесте да је Наваљном позлило током лета из Сибира у Москву, након чега је хитно пребачен у болницу у Омску.

Ту и настаје заплет. Због ничим поткрепљених сумњи у спремност тамошњих лекара да помогну пацијенту затражено је његово пребацивање на једну од клиника у Немачкој, што је и обављено. И, док су лекари у Омску били недвосмислени у тврдњи да у крви и урину пацијента нису пронађени трагови отрова и да му је вероватно позлило због пада шећера, њихове немачке колеге кажу да прелиминарни налаз показује да Наваљни јесте отрован, али се још не изјашњавају о томе којом тачно супстанцом.

Узбуна у руској и светској јавности свела се тако на рекла-казала. Од „слободног” тумачења саопштења руских лекара, па преко повезивања свега са дешавањима у Белорусији (?), до тврдњи да је тровање извршено директно по налогу руског председника Владимира Путина, и то отровом „новичок”, каквим је својевремено у британском градићу Солсберију покушан атентат на бившег потпуковника руске Државне службе безбедности Сергеја Скрипаља и његову кћерку.

„Драматични снимци из авиона” којим је путовао Наваљни, а којима је требало да буде поткрепљена цела драма, не показују практично ништа. Ипак, преко ноћи су осванули на друштвеним мрежама као крунски доказ тровања. Ко их је пустио и зашто – као да никога не интересује. Уосталом, као ни стварна судбина „отрованог”.

Наваљни слови за једног од најистакнутијих Путинових противника. Ипак, да ли би заиста могао да угрози позицију актуелног шефа руске државе имајући у виду да се руски живаљ пре неколико недеља са преко 72 одсто изјаснио за могућност продужења председниковог мандата до 2036. Такође, поменути опозиционар је у више наврата добијао финансијску помоћ (из земље и из иностранства), чиме му је имиџ „независног” поприлично уздрман. Јер, дугови, пре или касније, долазе на наплату.

Да ли је тровање Наваљног само покушај да се пажња јавности са дневних догађаја преусмери на другу страну или је дотични некоме заиста засметао? Властима или остатку опозиције, свеједно. У недостатку ваљане информације која би задовољила сумњичаве, поље за најразличитија тумачења догађаја из Омска и „рат пропагандиста” више је него широко.

На пример: пре но што је стигло било какво лекарско саопштење из болнице „Черити” у Берлину, где је опозиционар смештен, или било каква назнака о могућем узроку његових здравствених проблема, кроз јавност се пронела тврдња да су руски лекари – лагали. Штавише, уколико би њихове немачке колеге и потврдиле да Наваљни није отрован, нико у то више не би веровао. Одмах би почеле да колају приче о немачко-руској подвали, међусобним интересима, „Северном току 2”, антиамериканизму…

Тако и долазимо до основног питања: зашто у неке ствари верујемо по аутоматизму, или према сопственом идеолошком опредељењу, а друге, које долазе са супротне стране спектра, не желимо да прихватимо, или барем саслушамо. Није нам важна истина, каква год била, спремнији смо да безусловно као тачне прихватамо чак и информације из извора за које смо се безброј пута раније уверили да су – непоуздани. Да ли више верујемо медијским спекулацијама или лекарима који су лечили и лече Наваљног? Једнако руским и немачким.

И Владимир Угљејев, један од твораца „новичока”, тврди да Наваљни из два разлога сигурно није био жртва овог отрова. Прво, његово дејство је муњевито и главни задатак му је да непријатељског војника избаци из строја у року од десет минута. Чак и ако је у тело жртве доспео кроз кожу. Друго, употреба отрова без праве опреме у животну опасност би довела и онога ко га примењује. Очекивано, и поменута тврдња Угљејева је доведена у сумњу.

У овај корпус информација, које једни примају као несумњиву истину док их други доводе у озбиљну сумњу, свакако треба уврстити и недавну одлуку САД да уведу санкције појединим научноистраживачким институтима Министарства одбране РФ због рада на проналажењу вакцине против ковида 19. И то је сасвим јасна порука онима који покушавају да на тржишту претекну будуће америчке произвођаче овог важног лека.