четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.09.2020. у 20:15 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: Вида Огњеновић, књижевница и редитељка

Изолација је друго име за помор културе

Свака улога умире на рукама подједнако и најбољег и најгорег глумца ако га нико не гледа
Вида Огњеновић (Фото Танјуг/Ј. Пап)

Седмо издање фестивала „Нови тврђава театар”, истина у знатно „мањем” издању биће одржано у амбијенталном простору виле „Станковић” у Чортановцима од 4. до 8. септембра. Вида Огњеновић, књижевница и редитељка, у овом случају и актуелна селекторка и уметнички директор фестивала направила је репертоар од свега три представе, уз напомену да је важно да ће ипак бити одржан и да неће прекинути континуитет.

Колико је напора било потребно уложити да и ове године заживи „Нови тврђава театар”?

Много, наравно, али бар није било узалуд. Да су нормалне прилике, тај напор не бисмо ни помињали, јер знамо да су припреме позоришног фестивала такорећи непрекидна трка са мноштвом разноликих препона, а мало је оних за које је довољан обични залет. Таман нађете праву представу, испостави се да је ваш буџет прескроман за такав подухват, изаберете другу, али екипи не одговарају датуми, трећа пак не може да се прилагоди извођењу на отвореном. Кад се деси да се све то усагласи, а и то се догађа, мада ређе, појави се овај невидљиви монструм, звани корона, с којом нема преговора и баци вас у конопце, као уморног боксера... Е, тако је било с нама овога пута. Већ у марту смо почели да страхујемо, али смо се надали да ће, до почетка јула, епидемија да се смири, онда смо у јуну одлучили да померимо датуме за август, па убрзо затим схватили да је и то преблизу и одлучили се за септембар у нади да ћемо пошто је наш фестивал на отвореном, свакако наћи начина да га одржимо... И, ево, све је спремно, и гледалиште и сцена су подешени према прописаним захтевима... И публика се распитује. И топло је... Корона нема шансе…

Шта ће публици понудити овогодишње „корона” издање?

Пандемија нас је приморала да се ослонимо само на домаће представе, јер ансамбли чак ни из непосредног окружења нису могли да путују. Приказаћемо три представе од којих ће се две такмичарске играти по два пута, пошто је гледалиште знатно мање због размака међу седиштима. Фестивал отвара представа: „Употреба човека”, у режији Бориса Лијешевића. То је драматизација истоименог романа Александра Тишме. Урадили су је драмски писац Арпад Шили и редитељ Лијешевић. Реч је о међуфестивалској копродукцији нашег фестивала „Нови тврђава театар”, „East West Centra” из Сарајева, Град театра из Будве и Новосадског позоришта. Играју прваци наших позоришта и група даровитих млађих глумаца. Затим ту је представа „Ана Карењина”, драматизација романа Лава Толстоја, у режији македонског редитеља Дејана Пројковског, а изводи је ансамбл Новосадског позоришта са Мартом Береш у насловној улози. Трећа представа је драма Дејвида Мамета: „Олеана”, продукција Факултета савремене уметности из Београда. Трудили смо се да репертоар, иако скраћен, буде разноврстан, док су остале селектоване представе које ове године нису могле да буду изведене, увршћене у репертоар фестивала за 2021. годину.

Колико је важно да фестивал и културне манифестације и у новим околностима наставе да деле сценске креације са својом публиком?

Веома је важно. Мислим, пресудно. Изолација је друго име за помор културе. Знамо да нека уметничка дела настају далеко од јавности, али намењена су њој и живе само у том односу. Позоришна представа, на пример, не постоји без публике, напросто није завршена уметничка целина, већ само проба, процес градње. Па, може ли се живети у зидовима без прозора и крова. Може се за невољу преспавати ако се мора, али то није становање. Тако исто тај непосредни дијалог извођача и гледаоца је једини заокружен, аутентичан позоришни чин. То је услов опстанка представе и једини начин да се позориште одржи у животу, јер ма како на први поглед изгледала нарцисоидна, и самодовољна, извођачка уметност је потпуно зависна од непосредног погледа гледаоца. Огледало уопште није довољно глумцу уз све разлоге за задовољство својим одразом у њему. Не, њему је за довршење глумачког чина неопходно живо и оштро око гледаоца. То му је незамењиво огледало. Иначе, свака улога умире на рукама подједнако и најбољег и најгорег глумца ако га нико не гледа. Зато нека снимљене представе буду архивалије, нека их, нек служе за документацију, а не као инстант замена за позоришни доживљај.

Зашто људима тешко пада изолација?

Зато што је човек само по изузетку, или личној одлуци, сам себи довољан усамљеник, иначе је део људског стада. И онда кад га неко, или нешто присиљава да се осами и буде што даље од других, он то, с разлогом доживљава као велико ограничење и осећа се угроженим. Знамо да је тешко бити имигрант, али смо сад искусили да ни бити изолант није баш лака судбина. Још ако све то прате претње казнама за прекршај и заразом као последицом непослушности, човек се све више осећа као затвореник. Па онда та строга упозорења деци да пазе да ни за живу главу случајно не загрле кога од старије родбине, или познаника... Испада да је загрљај смртоносно наслеђе из преткоронског доба кога треба стриктно заменити крутим удаљавањем и намрштеним климоглавима. Дакле, људи, што даље једни од других. Не знам, ако икад корона прође, мораће се организовати курсеви загрљаја и додира, иначе...

Како проводите ове „мирне” дане? Коју поруку, савет бисте поделили, упутили у овим временима?

Радим, ево спремам се за отварање фестивала. Носим маску са потписима преживелих изоланата. Виђам се с пријатељима да заједно дангубимо у ваздашњим жестоко опозиционарским разговорима. Мој савет је: не дајте се, човек је створен да се брани... А Дунав тече, брига га за корону...

Коментари3
ef0df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Paja
U tom slucaju Srbija je u izolaciji vec 30 godina.
opažanje
Vi DOS-ovci ste najviše pomorili kulturu, a vidim da se vaši repovi i danas vuku i bahate.
milka/Beba/ Cabrilo
Tako treba, umetnost je jaca od korone. Bravo za gospodju Ognjanovic.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља