уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.09.2020. у 16:59

Дефлација у ЕУ упркос огромном штампању новца у време короне

Штампају евро али нема инфлације (Фото Пиксабеј)

Пад европске каматне стопе Еурибор у негативну зону, иако је то на краће стазе повољније за дужнике, ипак значи да са економским токовима нешто озбиљно није у реду, као и да тржишта очекују пад цена односно дефлацију, објавио је Центар за европске политике.

Претходне недеље европску и светску економију је затекла вест о рекордном паду Еурибора, то јест каматне стопе по којој група изабраних европских банака међусобно позајмљује новац.

Та стопа је већ неколико дана у паду и данас је између -0,3 и -0,5 одсто, у зависности од временског оквира позајмљивања.

То је знак да тржишта очекују пад цена односно дефлацију, упркос политици незапамћене емисије свежег новца које је Европска централна банка спровела од почетка кризе узроковане вирусом корона, навео је сарадник ЦЕП-а Марко Обрадовић који је координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ која прати преговоре у приступању Србије ЕУ у поглављима 4 и 9.

Објашњава да дефлација уобичајено мотивише учеснике на тржишту да одлажу куповину у очекивању да ће роба или услуге још више појефтинити.

Такво понашање, како каже, даље делује на смањење привредне активности и инвестиција, а потом и на смањење запослености, што даље узрокује спиралу негативних ефеката на економију.

Пад европске камате утиче и на цену кредита и у Србији.

Смањење Еурибора генерално позитивно делује на све дужнике, нарочито ако су, као што је случај са већином дужника у Србији, закључили кредитне уговоре са банкама у којима је каматна стопа на позајмљена средства изражена као збир марже банке и Еурибора, навео је Обрадовић.

Што је мања маржа или Еурибор, камата коју плаћа дужник је мања. Када Еурибор „склизне” у негативну зону, камата коју дужник плаћа постаје нижа чак и од основне марже банке.

Директна последица пада Еурибора је да ће већина дужника у наредном периоду месечно плаћати ниже рате.

Обрадовић наводи да је у теорији могуће да Еурибор толико падне да буде испод нивоа марже банке, што значи да би банка могла неком сваког месеца да плаћа за узети кредит.

Добра страна смањења Еурибора би требало да буде мотивисање нових позајмљивања и инвестиција које при вишим каматним стопама не би биле исплативе и економски оправдане.

Дакле и они пројекти са нижим очекиваним профитима у условима ниже камате, постају економски могући.

Нажалост, разлози одлагања инвестирања данас нису узроковани економским већ здравственим факторима који ограничавају пословање.

То је и разлог зашто је Еурибор пао упркос труду ЕЦБ да се то не деси - тржиште је под снажним утицајем неекономских фактора.

Обрадовић наводи да је врло вероватно да ће у наредном периоду ЕЦБ наставити са политиком монетарне експанзије како би некако подстакла економску активност.

Негативна цена новца, дакле, иако у кратком року делује да олакшава пословање и смањује терет дужника, није пожељна појава већ је последица великих проблема са којима се суочавају економије Европе и света, објашњава Обрадовић.

Такође, дугорочно би останак Еурибора у негативној зони значио екстремно дубоку кризу са дубоким и разарајућим социјалним последицама, истакао је он, преноси Танјуг.

Ипак, остаје нада да економска криза изазвана вирусом корона неће трајати дуго и да ће опоравак привредне и инвестиционе активности у зони евра и њеним трговинским партнерима бити снажан и брз, закључио је Обрадовић.

Иначе, Еурибор је уведен 1. јануара 1999. године.

Коментари7
71a7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Adzic
Korektan tekst ali nepotpun.Bavi se vise teorijom koja je korektna.Krizom 2008 je deflacija usla u jug EU.ECB je monetarnim merama to samo pokrivala.Prateci tokove novca neproduktivne clanice EU-a su zivele od fondova EU-a ciji se novac prelivao u bogatije clanove izvozom..To je najjeftinije trziste NL i D.Deficit siromasnih je pokriven garancijom ECB-a da ce dug biti placen.A onda je dosla korona a D i NL su i same pocele koristiti ECB kao i sopstvene rezerve i eto poplave novca.Deflacija?100%!
dusan1
Matematika je malo komplikovanija ali suština je da bogati postaju sve bogatiji a siromašni sve siromašniji. Tako da ako se štampa 100 € bogati uzmu 110 . Time paradoksalno smanje količinu novca kod ostalih-sirotinje i prave deflaciju od inflacije.
Леон Давидович
Ако је тржиште презасићено, ако су се многи потрошачи већ снабдечи робама које дуже трају као што је техничка роба, а и обућа и одећа онда они више и немају потребу да ту робу купују често. раст броја становништва, пораст броја нових породица значио би потрошњу роба попут намештаја, техничке робе и слично. Сиромашни слојеви друштва и онако не могу да купују ништа значајно .Корона је смањила путовања, туризам и угоститељске услуге, а то је значајан део потрошње новца,
darko
Korona je izgovor , nijedna država zapadne evrope do 2019 nije vratila plate za 80% stanovništva od 2007 . Zaduženje svake države zapadne evrope skočilo je za 20-30% pa prema tome korona je samo okidač , evropska i zapadna ekonomija je u nokdaunu od 2008 , samo se čekao pravi momenat da padne .
Vesa D
..strah.. pa se ostavljaju novaci u sifonjer..pametno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља