понедељак, 19.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.09.2020. у 08:29 Дарко Пејовић

Хирург у служби краља и народног здравља

Научним скупом и изложбом о др Владану Ђорђевићу, Српска академија наука и уметности обележиће девет деценија од смрти оснивача Националног лекарског друштва и Црвеног крста
Др Владан Ђорђевић

Српска академија наука и уметности је 2020. прогласила годином др Владана Ђорђевића (1844‒1930), обележавајући тако девет деценија од смрти једне од најзначајнијих личности српске медицине.

Као државни стипендиста, у Бечу је 1869. стекао звање доктора медицине, хирургије и акушерства, поставши после специјализације први школовани српски хирург. У отаџбину се враћа 1871. и постаје шеф Хируршког одељења Београдске војне болнице, а неколико година касније и лични лекар Милана Обреновића, будућег краља.

На Војној академији је основао Катедру војне хигијене, другу у Европи, после Енглеске. Модернизовао је здравствену службу српске армије, по узору на устројство немачког војног санитета. Оснивач је Српског лекарског друштва и српског Црвеног крста, први почасни доктор медицинских наука Београдског универзитета, од 1889. редовни члан Српске краљевске академије, носилац тридесетак домаћих и страних одликовања...

– Био је свестрана личност огромне радне енергије не само у медицини већ и у политици, дипломатији, књижевности, историографији, да не помињемо десетине ауторских и преведених стручних књига. Одлично је знао грчки, француски, немачки, енглески, руски и турски језик – каже академик др Радоје Чоловић, председник Организационог одбора за обележавање године др Владана Ђорђевића.

У календару активности за новембар је планирана изложба у Галерији САНУ, а за 3. и 4. децембар научни скуп о др Ђорђевићу. Биће издата и књига на српском и енглеском „Владан Ђорђевић – живот, дело, време”, а у припреми за објављивање је и обимна мемоарска рукописна заоставштина.

У доба короне обележавање девет деценија од смрти др Владана Ђорђевића је и својеврсно одавање почасти човеку који је у Србији поставио законске темеље здравственог система.

Као начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела, сачинио је Предлог закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, који је скупштина усвојила 30. марта 1881.

– Колико је томе студиозно приступио, говори податак да је нацрт закона преведен на немачки и француски и послат на адресе 400 стручних институција у Европи, с молбом да пошаљу мишљења и коментаре. Оцене су биле више него ласкаве. Чак су поједини делови тог правног акта касније уграђени у аустријску и шведску здравствену регулативу. Прописи које је уобличио Ђорђевић били су на снази више од 45 година – истиче академик Чоловић.

Много труда др Ђорђевић је улагао и у здравствено просвећивање народа и сузбијање надрилекарства. У том циљу, 1881. је покренуо и уређивао часопис „Народно здравље”. Поучни текстови писани су популарним, лако разумљивим језиком.

– Ради побољшања физичке спреме омладине и регрута, исте године оснива „Београдско друштво за борење и гимнастику”, чији су настављачи „Соколски покрет” и „Душан Силни” – подсећа др Радоје Чоловић.

Две организације које је утемељио др Владан Ђорђевић живе и данас. Са групом београдских колега 1872. основао је Српско лекарско друштво и дефинисао његово устројство, правила и циљеве. Покренуо је и гласило СЛД-а, стручни часопис „Српски архив за целокупно лекарство” који је представљао ризницу знања и платформу за размену искустава.

Четири године касније, иницирао је формирање српског Црвеног крста. До детаља је разрадио структуру и организациону шему друштва за помоћ болесницима и ратним рањеницима, чији ће се значај потврдити у крвавим балканским сукобима и Првом светском рату.

– Да ништа осим оснивања Српског лекарског друштва и Црвеног крста није урадио, др Владан Ђорђевић би заслужио поштовање и вечно памћење свог народа. САНУ ће се у наредним месецима потрудити да подсети јавност на његов лик и дело, а од градоначелника Зорана Радоичића имамо обећање да ће нека већа улица или булевар у Београду добити име по доктору Владану – најављује академик др Радоје Чоловић, који је и актуелни председник Српског лекарског друштва.

Успони и падови

Осим здравствених дужности у војци и државној управи, др Владан Ђорђевић је два пута био министар и дипломатски изасланик у Атини и Цариграду. Од 1897. до 1900. године, био је председник владе и министар иностраних дела.

Преко главе је претурио две династије, ратове с Турцима и Бугарима, а током Првог светског рата био је ухапшен и интерниран у Аустрију. Није се либио тешких политичких борби, тврдо бранећи своје ставове, ма колико били непопуларни.

Пролазио је кроз периоде падања у немилост на двору, чак је због наводног одавања државних тајни допао и шестомесечног затвора. Болестан и у сиромаштву, умро је 31. августа 1930. у санаторијуму у Бадену, месту код Беча.

Његови посмртни остаци пренети су у родни Београд – на Ново гробље, кога је основао за време једногодишњег обављања дужности председника Одбора београдске општине.

 

 

Коментари6
a16e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos miokovic
....... kako je zavrsila Katarina Jovanovic po kojoj se zove biblioteka i Cirihu i mnogi koji su doneli srbima,srbi su im sve uzeli ili nista dali....... kako nekad, tako i sada
софи
Изузетна личност. Изнад свега био је родољуб и одани присталица династије Обреновић. Заслужује свако поштовање.
Москопоље
Без Цинцара не би било Србије...они су усвојили српску државност. Владан је један од њих, уз Ристића, Пашића...
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Видите, ако може, да доделите улицу, парк или споменик неком нашем "великом пријатељу" из незнамодакле, а Владан Ђорђевић нека чека.
Svetlana Petrovic
Puk. dr Vladan Đorđević je osnivač i prvi upravnik Velike niške VB za vreme I sv rata, koja je počela rad 1878. godine. Tada kao načelnik Sanitetske službe pri Vrhovnoj komandi srpske vojske formirao je 18 poljskih vojnih bolnica, a centralna je bila u Nišu. Odlukom SANU 2020. je proglašena godinom dr Đorđevića, a izložba i otkrivanje biste 22. janura 2020. u krugu Vojne bolnice u Nišu, prve su manifestacije u Srbiji posvećene čuvenom lekaru, po kome je ulica u GO Crveni Krst dobila ime.
Radmila Mišić
Vladan Đorđević je, bez sumnje, zaslužio ulicu i spomenik ali da se zapitamo zašto ih dosad nije dobio: ni od Kraljevine SHS, ni od Kraljevine Jugoslavije ni od SFRJ. Uzmite iz bublioteke roman J. Veselinovića "Junak naših dana" (čiji je protagonista ustvari V.Đorđević) pročitajte pa ćete videti kako Srbi (pa i J.Veselinović) lako gutaju prazne demagoške priče (u romanu priče S.Markovića) a ne cene niti primećuju uporan, dugotrajan, promišljen rad na boljitku društva u celini-to je gnjavaža.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља