четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.09.2020. у 20:10 Милица Димитријевић

Подсетник на Кашанинов „Уметнички преглед”

У Педагошком музеју у Београду отворена је изложба посвећена том угледном часопису, а на истом месту ће се од сутра до 5. септембра одржати и научни скуп истим поводом
Милан Кашанин, „Рембрантов Квинт Фабије Максим”, „Уметнички преглед” год. I, број 4, Београд 1937, стр. 100

У Београду се одржава ових дана врло занимљив програм – изложба и научни скуп посвећени угледном часопису „Уметнички преглед”, који је од јесени 1937. до пролећа 1941. излазио у издању Музеја кнеза Павла (данас Народни музеј у Београду), а чији је главни уредник био др Милан Кашанин, директор поменуте музејске институције. Својеврстан визуелни омаж публикацији може се од јуче па у наредна два месеца погледати у галерији Педагошког музеја у Београду, на изложби „Ликовни простори часописа `Уметнички преглед`” коју је приредио Институт за књижевност и уметност у Београду, док ће се скуп под називом „Ликовно и књижевно у часопису `Уметнички преглед` (1937–1941)” дешавати путем интернета и уживо и трајаће од сутра до 5. септембра на истом месту, тачније у башти музеја домаћина поставке.

Идејни творац, др Зоја Бојић, историчарка уметности, за „Политику” открива детаље овог пројекта чију реализацију није зауставила ни пандемија, а који ће се одржати по свим тренутним епидемиолошким здравственим правилима. Она најпре наглашава да су за „Уметнички преглед” писала еминентна имена наше културне сцене као што су Јован Дучић, Исидора Секулић, Бранко Лазаревић, Владимир Вујић, Светозар Радојчић, Павле Васић, Тодор Манојловић, Ђорђе Ораовац, Предраг Милосављевић, Мило Милуновић и други и додаје да посетиоци на изложби имају прилику да се упознају са педесетак табли одабраних увећаних страница часописа.

– Изложба се састоји из две целине: „`Уметнички преглед`, један универзум ликовног живота”, чији сам аутор, и „Критика архитектуре у стручном часопису `Уметнички преглед’” чији су аутори др Иван Марковић, историчар уметности и Ана Михаиловић, архитекта. Поставка је део научног програма Института за књижевност и уметност у сарадњи са Установом СКЦ у Новом Саду, којa је и продуцент изложбе, и после Београда видеће је и публика у том граду, у Културној станици Свилара. Институт ће током трајања изложбе објавити обиман каталог који садржи две монографске студије аутора поставке и оне представљају једну врсту научног пејзажа у оквиру којег је замишљен и сам скуп – каже наша саговорница.

На њему ће се окупити више од тридесет учесника, презентације ће почињати од десет ујутро (осим првог дана када је старт у девет сати) и трајаће до 14 часова, а сваки пријављени учесник било где у свету и у било ком радном или кућном окружењу добиће приступ телеконференцији преко интернета па ће се презентације смењивати на исти начин као и на свакој научној конференцији.

– У башти музеја постављен је екран на коме ће се током трајања скупа емитовати цео ток интернет телеконференције. Свако ко жели да прати представљање може да дође, слуша и посматра предавања учесника. Једна компјутерска станица у музеју биће намењена учесницима који своје презентације желе да представе одатле. Тематски је све подељено у неколико области, првог дана то ће бити поглавља „Контексти”, „О часопису”, „О теорији уметности и естетици”, и „О уредништву”. Другог дана одржаће се разговори о две веома богате теме: „О историји уметности” и „О ликовној критици”, док је трећи дан посвећен темама музеологије и музеографије, урбанизма и архитектуре – објашњава Зоја Бојић и наставља у неколико речи о онима чија ће бити учесници предавања:

– То су колеге, а незахвално је неког издвојити, од којих су многи на међународном нивоу веома цењени стручњаци у својим областима историје и теорије уметности и књижевности, историјских наука или мултидисциплинарних студија. Истовремено, овај скуп је и платформа за млађе истраживаче који су већ по избору својих тема дали допринос развоју даљих истраживања у тим областима. Зато бих поменула представљање др Александра Гришина, одликованог академика професора емеритуса, историчара уметности, са Аустралијског националног универзитета у Канбери који ће се првог дана, у 9.30, обратити скупу са темом о контексту значајних ликовних часописа ван тадашње Краљевине Југославије. Сагледавање садржаја „Уметничког прегледа”, анализа достигнућа рада његових сарадника, идентификовање његовог идејног спектра и најзад разумевање његовог значаја у нашој средини и у ширим размерама и јесте смисао скупа. Институт за књижевност и уметност припремиће касније ове године и зборник представљених радова.

На крају, она посебно наглашава да је цео програм пример одличне сарадње неколико институција, будући да су поред поменутих изложбених места и сарадника све странице часописа у власништву библиофила Николе Миркова скениране у Библиотеци Милутин Бојић у Београду и доступне у дигиталном репозиторијуму те библиотеке, при чему је медијски пријатељ изложбе Радио Београд.

Коментари0
2ae5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља