недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.09.2020. у 21:21 Драгана Јокић-Стаменковић

За идеје младих доктора наука девет милиона евра

Научници су добили око 200.000 евра по пројекту којим ће допринети развоју наше медицине, екологије, технике и привреде уопште
Др Кристинa По­гр­мић Мај­кић ру­ко­во­ди про­јек­том „Де­токс” (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Захваљујући новчаним улагањима у њихов рад која обезбеђује републички фонд за науку, младим научницима у Србији у наредне две године биће пружена шанса да се осамостале, руководе пројектом, формирају свој тим, истражују, али и да буду одговорни за све резултате које притом добију. Овај фонд Владе Србије ће први пут са девет милиона евра финансирати истраживачки рад на 59 пројеката којима руководе млади доктори наука у нашој земљи. Научници су добили до 200.000 евра по пројекту којим ће допринети развоју наше медицине, екологије, технике, приведе уопште. Како за „Политику” наглашава др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку, ово је осмишљено према угледу на европска подстицања младих доктора наука и биће спроведено у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача.

Како би предочила о каквим је истраживањима реч, директорка фонда је укратко издвојила и неколико пројеката на којима су научници већ почели да раде. Тако ће тим „Polygreen”, којим руководи др Павле Спасојевић са Факултета техничких наука у Чачку, пронаћи нове начине за добијање пластичних материјала употребом биообновљивих ресурса, уместо нафте, на коју се готово у потпуности ослања индустрија прављења производа од пластике.

– Разлоге за то виде у чињеницама да нафта није обновљив ресурс и да ће је човек пре или касније исцрпети, а да јој цена веома варира услед различитих геополитичких утицаја. Такође, прерада нафте има изражен негативан утицај на животну средину. Тим ће покушати да синтетише пластичне материјале од полиестарске смоле, која се већ користи за израду вештачког камена, делова у авио, аутомобилској и бродарској индустрији, као и премаза за каде и цеви – појашњава др Ђурић Јовичић.

Млади доктори наука предвођени др Петром Миловановићем са Медицинског факултета у Београду испитиваће како дијабетес утиче на крхкост костију. Тезу темеље на чињеници да више од десет одсто одраслих у Србији болује од шећерне болести, а да су новија истраживања показала да особе са дијабетесом имају повећан ризик од прелома костију, чак и под дејством силе малог интензитета. Посебно је чест прелом кука, који је уједно и најопаснији, јер може довести до трајног смањења квалитета живота, па чак и смрти. Уобичајене методе за процену ризика од прелома нису поуздане код пацијената са дијабетесом, па тим научника „DiaBoNet” сматра да онда често и изостају адекватна и правовремена превенција ломљења костију код њих. Зато ће они истраживати промене на структури бутне кости које смањују њену отпорност на дејство механичке силе и повећавају ризик од прелома кука код особа са дијабетесом.

Ватрогасци и радници у фабрикама често су изложени високој температури, диму или опасним гасовима, па ће им доста користити носиви сензори који истовремено мере неколико параметара из њиховог окружења и упозоравају их када су изложени опасности при раду. Такве високоосетљиве носиве сензоре на бази графена развиће научни тим „Gramulsen”, под руководством др Марка Спасеновића, са Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. Уређаји ће имати широку примену у сензорском препознавању штетних гасова, температура, влажности и напрезања на ригидним и флексибилним подлогама.

Какав је утицај хемикалија у пластици на репродуктивни систем жена испитује тим „Detox”, са др Кристином Погрмић Мајкић са Природно-математичког факултета у Новом Саду на челу. Један од најчешће коришћених фталата, хемикалија у пластичним производима попут дечјих играчака, беби-опреме, медицинских средстава, одеће јесте скраћено назван ДЕХП. Он је пронађен у људској крви, мајчином млеку и урину, опреми за плажу и домаћинство, што указује да смо му у великој мери изложени. Процењује се да је 72,4 милиона жена неплодно, а чиниоци који на то утичу до сада нису прецизно идентификовани. Међутим, све се више пажње поклања и такозваним хемикалијама које ремете рад ендокриних органа, укључујући и ДЕХП. Наука и даље није одгонетнула какав је његов механизам деловања на ћелијском нивоу, да ли доводи до неплодности, које дозе су сигурне. То ће истраживати поменути тим „Detox”.

Коментари5
7c6d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Popovic
Ovaj fond za nauku je nakrivo nasadjen. Nisu nam dozvolili da lepo uvedemo Institucionalno finansiranje, pa da mozemo lepo da definisemo uslove inpravila za konkurse fonda. Nas potencijal jeste AI, a u okviru takvog poziva upravo kroz fond projekat je dobio PENZIONER od 72 godine, koji je angazovan kao profesor na privatnom univerzitetu. Eto tome sluzi fond trenutno.
Бошко
А шта ћемо са младим иноваторима који нису доктори наука? Људима који често немају формално завршене школе, али имају таленат, вољу за радом и већ неке конкретне резултате? Њима ћете вероватно рећи да прво докторирају. Па реците им ... али онда ће спаковати кофере и отићи у Америку, где ће их прво питати шта умеју да ураде, па тек онда за диплому. Е моја Србијо, никад се нећеш отарасити комунизма ...
Ivana Babović
Tipično srpski,nemam školu i obrazovanje,ali imam osećaj.Talenat je dragi moji nedovoljan ako nije oblikovan obrazovanjem.On samo olakšava obrazovanom čoveku da formira ideju ,a obrazovanje je realizuje.
Боро
Bolje da ste ovaj novac preusmerili na poljoprivredu i pomoć mladim seljacima, umesto mladim naučnicima.
Vanja
Da,seljak je nosilac progresa u društvu?!Njega su i u vojsku morali da teraju batinama,da brani svoju zemlju.Inače u izmni i obrazovani su pomogli i seljaku da bolje živi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља