среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.09.2020. у 09:25 Р. Д.

Канал Бегеј биће плован први пут после 1958. године

Саграђен пре 250 година, дуго је повезивао људе из Румуније и Србије, да би га политичке и економске прилике затвориле и сада европски пројекат прекограничне сарадње вратио у живот
Протеже се од Темишвара и наставља се све до реке Тисе (Фото Воде Војводине)

Откада је канал на реци Бегеј пре шест деценија затворен за пловидбу, веза између пограничних градова Баната, на североистоку Србије уз границу са Румунијом прилично се променила. То је утицало и на животну средину у окружењу канала, посебно на квалитет воде, због чега је обустављен и речни транспорт.

Тек пре три године српска и румунска страна одлучиле су да прекограничним пројектом „Ревитализација навигационе инфраструктуре канала Бегеј”, реци која извире у Румунији, а улива се у реку Тису у Србији врате стари сјај, с обзиром на то да је канал Бегеј изграђен пре 250 година.

Канал Бегеј (Бега – на румунском) укупне је дужине 120 километара. Од тога се 45 налази у Румунији, а преосталих 75 километара у Србији. Започиње код Темишвара и наставља се све до реке Тисе. Његово ископавање започела је Аустрија 1718. после потписивања карловчког мира. Тада је Бегеј коришћен за транспорт дрва и одводњавање околног мочварног терена. Истовремено, започета је изградња 70 километара дугог канала између Темишвара и Клека, односно Пловни Бегеј.

Нови канал заменио је стари који је служио за регионално испуштање вода. Ова два канала теку паралелно, а Стари Бегеј служи за одводњавање околног мочварног терена. У периоду од 1910. до 1912. године изграђена су четири комплекса преводница са уставама на каналу Бегеј – два у Србији (Клек и Итебеј) и два у Румунији (Ст. Мартин и Ст. Михаљ).

Оне су контролисале водостај и гарантовале готово непрекидну пловидбу, чак и током периода ниског водостаја. Омогућавао је пролазак бродова од 500 тона носивости. Војводина је тако добила важан вештачки пловни пут. Такође, ови објекти знатно су смањили опасност од поплава за насеља и земљиште дуж обала канала. Од самог почетка, Бегеј је имао важну хидролошку и економску улогу у сливу река Бегеј–Тамиш и важан пловни пут између Дунава у Војводини.

Због напете политичке и економске ситуације у региону, 1958. канал је затворен за пловидбу, због чега губи хидролошку и економску функцију, а данас због дотрајалости преводница Клек и Српски Итебеј нема чак ни рекреативне пловидбе. То практично значи да се вода, на овом делу Бегеја, користи само за наводњавање и снабдевање рибњака.

Пројектом прекограничне сарадње који финансирају Европска унија, Србија и Румунија планирају да реконструишу преводнице у Српском Итебеју и Клеку. То обухвата санацију грађевинског дела објекта преводница и устава, као и постављање нове хидромашинске опреме. Тиме ће након 60 година поново бити успостављена наутичка веза између две земље.

– Сем санације преводница, изградићемо бициклистичке стазе, плутајући док, набавити пловни багер и пловну косачицу и израдићемо пројектнотехничку документацију за измуљење канала Бегеј. Уз ту документацију, компанија „Воде Војводине” моћи ће да конкурише и за измуљење комплетног канала Бегеј од места Клек у Србији до границе са Румунијом како би постао плован и за теретне бродове до 500 тона – кажу у „Водама Војводине”.

Тада ће се поново почети пловидба на каналу Бегеј, биће и услова за развој туризма, изградњу инфраструктуре и повезивање прекограничног региона кроз повећање транспорта. Значајан ће бити и развој наутичког и бициклистичког туризма јер ће после више од 60 година Зрењанин (у Србији) и Темишвар (у Румунији) обновити старе везе.

Коментари7
98774
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
@ "Solunac" лепо сте почели текст а онда оно "назадна" па вас ја питам, осим тога што смо били, не својом вољом, у турск. ропству као и већиназемаља јужне Европе (дошли су до Будима) дакле питам вас да ли смо спаљивали жене као вештице, научнике као чаробњаке, да ли смо водили вереске ратове као у Франацуској где су католици побили око 30.000 хугенота (протестаната) у чему су се истакли "напредни Хрвати" а Енглези вешали децу за крађу векне хлеба. Дакле нисмо назадни али су нас тако набедили
slavko
Dokle su došli radovi na kanalu Solun - Morava - Beograd? Dali če ovi kanali biti međusobno povezani?
Cilj veči od milenijuma(ratova)
Ovo je urađeno još pre 250 godina ?! Srbi se većinom podsmehuju evidentnoj milenijumskoj potrebi da svoju zemlju i svoj i povoljan a u svakom ratu izrazito nepovoljan geopolitički položaj "kuće na sred pita " zamene "naplatnom rampom za svoje i bilo čije trgovačke brodove sa sva 3 kontinenta koji bi plovili kanalom "Kanalom DMV ka i od baltičkog mora sa plovnim skretanjima k zapadu i istoku kanalskog sistema Evrope. Možda to ni nama a ni Silama ne odgovara?
Петар Н. Сремац
Запуштањем река и речног саобраћаја на северу Србије платили смо цех изградњи комплекса хотела на Јадранској обали коју је у Југославију донео краљ Александар. И гле чуда, та обала се уместо у Југославији 1945. нашла у Хрватској и Ц. Гори. Један мој пријатељ, тада предсеник једне београдске општине, на моје питање зашто запуштамо речне обале и купалишта, лаконски је одговорио да је будућност на јадранској ривијери; сада се горко каје.
Vagar
Kanal-reku Begej iskopala je vlast Marije Terezije ručno i uz pomoć životinja u dužini od 120 km za 20 godina.Na reci su kod Srpskog Itebeja i Torka i mostovi koji su i danas u funkciji.Sve naše vlasti u poslednjih 100 g.nisu bile u stanju ni jednom da ga očiste od mulja.Ni sada se nebi ništa desilo da opet neka strana sila-sada EU nije inicirala i finansijski podržala ovaj projekat.
Саша Микић
@Vagar ''Власт марије Терезије ручно и уз помоћ животиња.'' Извините, али не могу себи да представим како аристократија са лопатом у руци и кравом поред себе копа канале, а да се не насмејем. Канале су копали на обавезни кулук људи из тих крајева. Ако не знате шта значи ''кулук'' потражите на Гуглу.
Solunac
Izgubili ste 1. sv rat zato što ste hteli još više tuđega. Bili ste sređena država ali isto tako sva zemlja je bila u rukama aristokratije. Srbija je drugo,nesređena,nazadna ali svako ima svoj komad zemlje na kom se rodio ,svoj gazda na svome. Nije Terezija kopala kanale zbog naroda već da bi vladala njima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља