четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.09.2020. у 21:24 Драгана Јокић-Стаменковић

Почело пријављивање бруцоша за други уписни рок

Највише слободних места на ПМФ-у у Новом Саду и Пољопривредном факултету у Београду
Електротехнички факултет: најтраженији смерови попуњени још у јуну (Фото Н.Марјановић)

Бруцошима који нису успели да упишу жељени факултет у јуну, у првом уписном року, од ове седмице поново су отворена врата академских установа за пријем кандидата из другог покушаја. Пријаве за други уписни рок на Универзитету у Београду (УБ) почеле су јуче и окончавају се данас, док је пријем докумената на Универзитету у Новом Саду (УНС) отворен већ првог дана овог месеца. На многим факултетима у земљи остало је поприлично буџетских места на које свршени средњошколци могу да се упишу уколико задовољавајуће ураде пријемне испите који ће у главном граду бити сутра и прекосутра (4. и 5. септембра), а у Новом Саду почињу већ од од данас (3. септембра).

На УБ-у је формирана листа факултета на којима има слободних индекса чији ће власници бити финансирани из државног буџета, али и оних места која ће бити плаћена из „родитељског џепа”. Ту највише вероватноће за уплив у редовне студијске воде имају кандидати који у другом кругу конкуришу на Пољопривредном факултету, где је остало 410 слободних индекса, од чега чак 200 буџетских. Добре шансе за „редовно” студирање нуди и Филолошки факултет са 401 упражњеном академском столицом (172 буџетске). Места поприлично има и на Шумарском 205 (72 буџетска), Рударско-геолошком 181 (128 буџетских), Техничком факултету у Бору 164 (126 буџетских), Географском 143 (36 буџетских), Математичком 119 места (106 буџетских), Православно-богословском 113 (37 буџетских). Квоте студијског финансирања из „државне касе” нису попуњене ни на Физичком факултету, где је остало 90 места (81 буџетско), Учитељском 78 места (35 буџетских), Филозофском 62 места (60 буџетских), Факултету за физичку хемију 44 места (29 буџетских).

Према речима проф. др Петра Булата, проректора за наставу УБ, ове године у првом уписном кругу било је неколико стотина студентских пријава мање него лане, а један од разлога за то последњих уписних сезона јесте и смањена стопа наталитета.

– На неким перспективним смеровима остало је баш много непопуњених студијских места, јер матуранти хрле ка, на први поглед, атрактивним програмима који им често и не доносе сигурно запослење. Могући разлог је и у чињеници да се јавност још не обавештава довољно о профилима који ће у будућности Србији бити потребни. Пример је Рударско-геолошки факултет, који нема довољан број кандидата да попуни уписне квоте, а рударски инжењери су и те како тражени – каже Булат.

На УНС је убедљиво највише места остало на Природно-математичком факултету – 436 укупно, а 300 на буџету. Тамо академци још могу добити и индекс Правног факултета, где је остало 372 места (4 буџетска), Пољопривредног са 319 места (169 буџетских), Факултета техничких наука са 277 места (14 буџетских), Филозофског са 240 места (52 буџетска), Техничког факултета „Михајло Пупин” са 181 позицијом (74 буџетске) и Факултету спорта и физичког васпитања са 157 самофинансирајућих места.

Због измењених услова студирања које им је у претходној академској години наметнула пандемија, академци су недавно предали петицију проф. др Иванки Поповић, председници Конференције универзитета Србије, и Младену Шарчевићу, министру просвете, тражећи умањење школарине за 30 одсто у предстојећој студијској сезони.

Министар Шарчевић је на то ових дана у медијима рекао да није реално да школарине буду свима линеарно умањене, али да зато преговарају са члановима кабинета премијерке Ане Брнабић да се донесе посебна одлука о смањењу броја бодова неопходних за упис академаца који до краја октобарског рока не прикупе неопходних 48 бодова.

Студенти из тима „Крени – промени”, који су и покренули петицију за умањење школарине, такође упозоравају да на неким установама није одржан додатни испитни рок који је договорен са академцима због ометања студирања болешћу ковид 19.

– У међувремену се изашло и са предлогом о смањењу потребних ЕСПБ бодова за буџетска места са 48 на 42 поена, што је донекле и разумна мера ако се има у виду непоштовање претходног договора о додатном року. Међутим, делује да се овим заправо покушавају поделити студенти предлогом који у суштини снижава квалитет образовања, и то зато што претходни договор није спроведен, како би се избегло смањење школарине за 30 одсто. Поред смањивања броја бодова, неопходно је смањити и школарину за 30 одсто имајући у виду да је квалитет наставе коју су академци добили био знатно нижи. Очигледно је да нису испуњени критеријуми из Закона о високом образовању где је јасно одређено да фонд не сме бити мањи од 600 часова у току школске године – каже један од иницијатора петиције Никола Арсенић, редован студент Правног факултета у Београду.

Уз правну подршку Удружења за заштиту уставности и законитости, ови академци најављују да би могли тужбама да траже повраћај дела школарине у прошлој години, што су, наглашава, учиниле њихове колега више земаља у свету.

Коментари0
41d32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља