понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.09.2020. у 08:50 Тома Тодоровић

Хидроелектрана „Света Петка” из 1908. ради и данас

(Фото ЈУжна Србија инфо)

НИШ  – Пре 112 године, Ниш је добио електрично осветљење. У центру града и на главном градском тргу Краља Милана, прва сијалица засветлела је у истом тренутку када је принц Ђорђе Карађорђевић, син краља Петра Првог Карађорђевића, свечано пустио у рад први трансформатор хидроцентрале „Света Петка” на реци Нишави кроз Сићевачку клисуру.

Ова хидроцентрала, у народу познатија као „Вила са Нишаве” пуштена је у рад септембра 1908., или 13 година после прве хидроцентрале на планети, на Нијагари, која је почела да ради 1895. године.

Саграђена на двадесетак километара источно од Ниша била је четврта у тадашњој Србији – пре ње била је хидроелектрична централа пуштена у рад на реци Градац код Ваљева 9. маја 1900. и хидроелектрана са Теслиним системом трофазних струја под градом на Ђетињи у Ужицу, која је почела да ради 2. августа исте године, као и хидроцентрала „Вучјанка” на истоименој речици у Вучју, пуштена у рад с пролећа 1903.

А после „Света Петке” на Нишави код Ниша, а пре Првог светског рата, саграђена је и 1909. године почела да ради и хидроцентрала „Гамзиград” на Црном Тимоку код Зајечара.

Прве сијалице у центру Ниша, где је било познатих кафана, занатских радњи и дућана, замениле су уличне фењере на петролеј (гас). Том догађају присуствовало је више хиљада Нишлија који су дошли да виде до тада чудо невиђено – „како светли лампа на струју”.

Први породични објекат који је прикључен „на електрику” била је велика, са приземљем, спратом и балконима, кућа модног кројача Михајла Поповића, код кога су чести гости били Љуба Давидовић, председник тадашње српске владе и Тодор Миловановић, угледни нишки учитељ, председник нишке општине, народни посланик и учесник ратова против Турака за ослобођење Ниша, и многе друге успешне и угледне Нишлије.

Струја, односно електрика коришћења је после тога пуних годину и по искључиво за осветљење, да би у пролеће 1910. била понуђена предузећима и занатлијама. На електрику су се први прикључили Предионица памука у власништву Нишке акционарске штедионице за покретање својих машина, Фабрика шамија (марама) Мите Ристића, а после тога и „Пивара” Јована Апела и Фабрика леда Манојла Поповића.

Прво сеоско насеље које је добило струју у нишком крају и из хидроцентрале „Света Петка” било је, разумљиво село Сићево јер је хидроцентрала саграђена на Нишави у Сићевачкој клисури.

Хидроцентрала недалеко од овог села радила је по принципима које је изумео и утврдио славни српски научник Никола Тесла, са којим су мештани Сићева деценијама одржавали присне везе. Седамнаест година пре завршетка изградње хидроцентрале „Света Петка”, односно још 1891. године житељи овог села прогласили су Теслу почасним грађанином Сићева на предлог мештанина села Мате Радојковића.

Како је записано у документима и архиви села „Никола Тесла био је у финансијској оскудици” и због тога су мештани Сићева „спровели акцију прикупљања новца и слали му добровољне прилоге како би могао да настави свој научни рад у Америци”. Деценијама су се Сићевчани дичили тиме и често су знали, у шали, да кажу како су посинили и усвојили Николу Теслу...

Хидроцентрала „Света Петка” на Нишави у Сићевачкој клисури, никада није прекидала свој рад. И данас је у функцији, и данас се у њој производи електрична енергија и из њених постројења у Ниш и за Нишлије редовно и уредно стиже струја.

Коментари3
30c1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дрић
Господине Тодоровићу, хвала Вам на овом ВЕЛИКОМ комаду наше историје и биографији нашег Тесле. Ја, лично, сам знао за Ђетињу а за остале појма нисам имао. Надам се да поједини Хрвати неће прочитати Ваш чланак и да ће наставити да својатају Теслу. Не знам да ли је неку хидроелектрану основао тамо. С уваженом поштованцијом.
zaliv.net
Kako li je preimenovase ovi Titovi praznoglavci da mi je znati...
Milutin
Alal vera. Pa posle neko priča kako ovde vlada javašluk i fušeraj. To što verovatno bolje radi od većine sagrađenih u poslednjih 30 godina, govori o tih 30 godina mnogo više nego o nama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља