недеља, 06.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.09.2020. у 18:00 Бранка Васиљевић

У ишчекивању решења проблемa са сплавовима

План за постављање плутајућих објеката на водном земљишту на територији града, требало би да пропише где сплавови могу да се постављају, коликог габарита, како да изгледају…
(Фото: М. Спасојевић)

Последњих година међу места у врху туристичке понуде света Београд је сврставао, свидело се то некоме или не, ноћни провод на сплавовима. Због лудих ноћи на рекама у престоницу су свраћали туристи из целог света, а и Београђанима су сплавови постали омиљена места за провод, али и за дневни предах. Великом броју суграђана, ипак, рад сплавова загорчао је живот. Бука и гласна музика до дубоко у ноћ знали су да ремете сан Новобеограђанима и житељима Старог града и Савског венца. Ти објекти различитих габарита и изгледа начичкани су на обале Саве и Дунава, а многи од њих су заклонили и поглед на град. Како би се овај вишедеценијски проблем решио започета је израда плана места за постављање плутајућих објеката. Недавно је и Секретаријат за привреду побројао оне угоститељске објекте на води који се налазе у најужем центру београдског акваторијума, на уређеној левој обали реке Саве на Новом Београду, у близини насеља Др Иван Рибар, код Ушћа, на десној обали у близини Моста на Ади, на Дунаву у Земуну и на простору Аде Хује. Испоставило се да их има 319.

У ужој зони града од Земуна, преко Аде Хује, до Остружничког моста, налази се 319 угоститељских објеката на води

– Ове године би требало да буде завршена израда плана за постављање плутајућих објеката на водном земљишту на територији града. Основана је градска радна група, а овим питањем бави се и Урбанистички завод. Када план буде усвојен знаће се где могу да буду постављени сплавови, коликог габарита, колико могу да буду високи да не би ометали визуру града, попут Калемегданске тврђаве, али и каквог изгледа треба да буду. Планом ће се решити питање буке, регулисање дозвола које многи власници сплавова сада немају, одвод отпадних вода, јер већина сплавова канализацију испушта у реке... У сваком случају, увешће се ред у ову област. То неће бити ни мало лак посао, али је време да се овим питањем град позабави на прави начин – каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Доношење плана омела је корона, али и усвајање закона о изменама и допунама Закона о водама. Овај закон се од новембра налази у процедури за усвајање у Народној скупштини Републике Србије.

– Изменама овог закона биће одређен и поступак давања водног земљишта у jaвнoj свojини у закуп нa тeритoриjи грaдa Бeoгрaдa зa пoстaвљaњe, између осталог, и сплавова. После овог усвајања стећи ће се услови за усвајање нове одлуке и плана о постављању плутајућих објеката на водном земљишту на територији града (I и II фаза), којима ће бити прописани услови и начин њиховог постављања на води – кажу у Секретаријату за привреду.

Прва фаза плана обухвата централни акваторијум, односно ужу зону од Земуна, Аде Хује до Остружничког моста, а друга фаза преосталу територију уз реке. У граду има око 200 километара речних обала.

Коментари10
28c40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Zrnic
Uz dogovor i razgovor sa ljudima sa reka, poslodavcima najveće turističke ponude Beograda plovni objekti Splavovi i njihovo korišćenje uz poštovanje komunalnog reda se mogu dovesti u red brzo na zadovoljstvo svih gradjana. Ovde je reč o korišćenju Vodnog zemljišta tj sklanjanju " jednih" da bi došli "drugi" jer je vodno zemljište postalo atraktivno u celoj Evropi. Ovi što bi da zatvaraju i zabranjuju neka se pozabave svojim firma i poslovima tj poreskim obavezama. Čime oni uopšte doprise u BG!?
Лута, па није тупал
"Због лудих ноћи на рекама у престоницу су свраћали туристи из целог света..." А сад више не свраћају, јер се то лудило пренело и на њих. А и на све остале грађане, домаће, јер безрезервно верују да су ноћи на рекама заиста луде у смислу привлачности и доброг провода. Река, очигледно, носи све собом, па и здрав разум.
Милош Лазић
Кад би неко на Амстелу у Амстердаму пожелео "кућицу на води", то би га коштало као три спрата апартмана у Београду на води. То је ексклузива која се плаћа сувим златом, а код нас свако од расходованог шлепа или од пар празних бурића и неколико палета све направи тако рећи за бадава. То је случај за раумишљање и градске управе, и чиновништва јавног предутећа које се бави (и за то прима плату) приобаљем.
Nikodim
Upravo tako a ujedno ste dali i odgovor na pitanje - zašto i neke druge evropske zemlje nemaju takve ,,atrakcije,, na vodi.
Nikola Nesic
Teror sa splavovima se mora zaustaviti. Sa leve strane Save od Brankovog mosta do Ušća, reka i desna obala se više ne vidi. Sem higijenskih razloga, kriminala i buke tu je i estetski motiv da se splavovi ukinu. Ova nesretna prečica da se priđe reci, zaobiđu sanitarni i drugi propisi je poigravanje sa zakonom. A turisti će se već zabaviti i grad će naći načina da zaradi i bez ovih rečnih nakaza. Sramota je podilaziti jeftinoj zabavi i niskim strastima tražeći besmislen izgovor. Beograd rekama.
Божа
За паметне људе их је најкасније од Марта 2020. затворила корона, и неће их још дуго отварати.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља