Болести срца и крвних судова и даље се налазе на првом месту листе обољења и узрока смрти и у свету и код нас. За многе срчане болеснике спас представља уградња стентова, специјалних мрежица, које имају моћ да поново отворе запушени крвни суд.

Да ли уградња стента за пацијента значи и престанак бриге о начину исхране, нестанак страха од физичког напрезања, могућност да се прогласи излеченим? Какав је живот са стентом?

Подмукла коронарна болест

Одговоре на ова важна питања даје примаријус др Ирена Матић, кардиолог.

– Коронарна болест је подмукла, али ако се открије на почетку код највећег броја пацијената лечи се једноставно – имплантацијом стента. У поодмаклим фазама може се, осим стентом, лечити и бајпасом, кардиохируршком интервенцијом или комбинацијом ових метода. Кад се пацијенту с акутним инфарктом миокарда стент стави у такозваном „златном сату”, односно у кратком времену од појаве бола, па чак и касније, на тај начин му се дословно спасава живот, спречава настанак злоћудних аритмија и напрасне срчане смрти, као и настанак кардиомиопатије, срчане слабости – објашњава наша саговорница.

Подсећа да се уградњом стента пацијентима који имају ангину пекторис помаже да лакше подносе напор, поправља квалитет живота, радна способност, али се на тај начин спречава и појава опасних аритмија.

Докторка Матић, међутим, изричито наглашава да су, поједностављено речено, сви пацијенти с уграђеним стентом и даље хронични болесници и да морају дисциплиновано, најчешће доживотно, узимати лекове, одлазити на редовне контроле и мењати лоше животне навике:

– Дисциплина зауставља даље напредовање болести, односно атеросклерозу. Тако, код дијабетичара контрола нивоа шећера у крви, дијета и лекови смањују вероватноћу настанка коронарне болести. Управо се код дијабетичара коронарна болест јавља најчешће и у најтежем облику, па су самим тим потребне и чешће кардиолошке контроле и процене стања кардиоваскуларног система ради благовременог откривања.

Наравно, одмах се поставља питање и шта је са онима који пате од високог крвног притиска, а таквих је много?

– Они су такође у категорији великог ризика за настанак коронарних болести, нарочито ако се не лече адекватно и занемарују терапију. Ови пацијенти се нажалост контролишу сами и мисле да је довољно да себи свакодневно мере крвни притисак, што је велика заблуда. Хипертензија је заправо, условно речено, системска болест крвних судова с потенцијално озбиљним последицама на многе органе и као такву је мора пратити тим специјалиста, а не само изабрани лекар – каже др Ирена Матић.

Ипак, у лечењу коронарних болести и уградњи стентова генерално преовлађује позитивна слика. Наша саговорница подсећа да се у Србији повећава број ангио-сала, захваљујући и пројекту „Стент фор лајф”, у оквиру кога су се деценију уназад спроводиле сталне обуке за методе интервентне кардиологије, као посебне субспецијалности, па су могућности лечења овом методом у Србији на високом, европском нивоу.

– У мојој професионалној каријери имала сам част да, уз најкомпетентније стручњаке у Србији, будем један од зачетника и шеф ангио-сале у Општој болници у Ваљеву, првој ван великих клиничких центара у којој је почела уградња стентова и лечење пацијената на овај начин. Ови пацијенти након интервенција бар неко време треба да се прате у специјализованим амбулантама, што због недостатка ових субспецијалиста уме да буде проблематично. Наравно, све зависи од случаја до случаја и од човека до човека, а најважније правило у медицини јесте лечити и излечити човека, а не болест – истиче докторка Матић.

Она подсећа да то колико често ће пацијент којем је уграђен један или више стентова долазити на контроле (преглед ултразвуком, тест оптерећења) зависи од комплексности и тежине болести – за неког је довољно једном годишње, а за неког и једном месечно. За све ове пацијенте, међутим, подразумева се да морају да промене лоше животне навике, посебно начин исхране, да се баве умереном физичком активношћу, препоручују им се и различите антистрес технике, као и евентуална примена суплемената.

Важна исхрана и шетње

Квалитет и дужина живота пацијената с имплантираним стентовима најчешће се значајно побољшава у односу на почетно стање, али то врло зависи од тога колико је болест заправо поодмакла када је започето лечење и од дисциплине самог пацијента. Пресудну улогу у томе играју одсуство фактора ризика и промена начина живота, бављење спортом или шетање, смањење стреса, контроле и редовно узимање терапије.

Радна способност сваког пацијента након интервенције индивидуално се процењује. Пацијенти с мање комплексним формама коронарне болести, којима је постављен стент, најчешће се врло брзо рехабилитују и враћају на посао, али мањи број болесника се због тежине болести пензионише.

И још једна напомена наше саговорнице: уграђени стент не представља препреку када је овим пацијентима потребно урадити неки дијагностички преглед на рендгену, скенеру или другом медицинском апарату.

Уградња „металне мрежице”

Уграђивање или имплантација стентова је софистицирана метода лечења пацијената с посебним облицима коронарне болести као што су пекторална ангина или акутни инфаркт миокарда. Због стварања атеросклеротских наслага у артеријама које хране срчани мишић, код ових болесника је настало сужење крвног суда. Посебним катетерима, пункцијом периферног крвног суда, најчешће руке, „стиже” се до суженог места на коронарном крвном суду и ту се поставља стент, метална мрежица. Он се утискује у зид крвног суда и на тај начин поново успоставља довољан проток крви кроз болесну артерију. Не може се вадити, али уколико се појави поновно сужење унутар стента, може се поставити нови.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Др Ирена Матић, кардиолог

Статини окосница терапије

Не може се рећи да су пацијенти с имплантираним стентовима излечени, јер је у основи сужавање артерија срца још увек недовољно објашњено, тајанствени процес атеросклерозе, који може напредовати упркос постављеном стенту у истом или другом крвном суду, па чак и унутар самог стента. У том смислу неопходно је подробно информисати пацијенте о значају редовног и дуготрајног узимања лекова после процедуре, који заправо једини заустављају даље напредовање атеросклерозе, тј. наслага различитим механизмима. Лекови статини заправо су окосница терапије, не само због снижавања нивоа лоших масноћа у крви и самим тим спречавања таложења у зид крвног суда, већ због противзапаљенског деловања, а што је предуслов за спречавање још већег сужења. Препарати ацетилсалицилне киселине спречавају настанак угрушака, тј. тромба унутар стента и на другим болесним местима на крвном суду, али која нису значајно сужена за постављање другог стента. Лекови из групе АЦЕ инхибитора спречавају механичко изобличење, тј. „ремоделовање” болесне артерије.