понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.09.2020. у 20:00 Војислав Лалић

Турско-грчка криза прети јединству НАТО-а

Спор између Анкаре и Атине у Средоземљу све више постаје и проблем Европске уније
Турска фрегата пролази Босфорским мореузом (Фото EPA/Sedat Suna)

Спор Турске и Грчке око разграничења у источном Медитерану, где су откривене велике резерве нафте и гаса, оптеретио је и односе Европске уније и Анкаре, која је кандидат за улазак у ЕУ. Уколико се тензије продубе, то може да поткопа и јединство на геостратешки важном југоисточном крилу НАТО-а.

Најновије звецкање оружјем изазива забринутост у војној алијанси, поготово у Белој кући. Упркос згуснутом дневном реду због избора који се у Америци одржавају почетком новембра, председник Доналд Трамп је био у телефонском контакту са лидерима Грчке и Турске, чланица НАТО-а. Како је саопштено, он је апеловао на председника Реџепа Тајипа Ердогана и премијера Киријакоса Мицотакиса да „буду суздржани и да кризу реше за преговарачким столом”.

У Вашингтону се надају да две стране неће прећи „црвену линију” и да ће тај проблем решити Немачка, која је до краја године председавајућа ЕУ. У сваком случају, одлучније реаговање Вашингтона може се очекивати тек после новембарских избора. Бела кућа у томе већ има искуства: успешно је посредовала између Турске и Грчке кад су 1987. и 1996. биле на ивици сукоба због нерашчишћених граница у Егеју.

„Дугогодишњи конфликт између Турске и Грчке сада се све више претвара и у проблем на релацији ЕУ–Турска, пошто је Брисел стао иза једне стране (Грчке). Ова криза је ризик који прети и јединству НАТО-а, уколико алијанса одлучно не стане у одбрану заједничких интереса”, упозорава познати коментатор „Хуријета” Серкан Демирташ.

Министри спољних послова 27 чланица ЕУ на прошлонедељном састанку подржали су Атину и позвали Турску да поштује међународно поморско право. У противном, Анкара ће се суочити с „новим мерама”.

„Брисел би у одсуству напретка с турске стране могао да усвоји рестриктивне мере против Анкаре”, изјавио је високи представник ЕУ за безбедност и спољне послове Ђузеп Борељ.

То подразумева, како се сазнаје, забрану Турској да користи луке у ЕУ и евентуалну заплену бродова укључених у експлоатацију нафте и гаса у спорним водама. Како се најављује, криза ће поново бити на дневном реду Европског савета крајем септембра.

ЕУ је средином прошле године упозорила Турску да се не игра с међународним правом: замрзнута је имовина двојице турских званичника због њихове улоге у потрази за нафтом источно од Кипра. Европска инвестициона банка најавила је да ће блокирати одобравање кредита Анкари уколико настави да звецка оружјем у Средоземљу.

После распада Османског царства након Првог светског рата, на међународној конференцији у Лозани 1923. године извршено је разграничење између Турске и Грчке. Готово сва острва у Егејском мору, и она која су тик уз малоазијску обалу, припала су Атини. У Анкари после сто година покушавају да исправе ту „историјску грешку”.

Турска се залаже за поморско разграничење ексклузивних економских зона од копна до копна две земље, док Грчка тражи да се притом узму у обзир и велика острва. Спорна је и ширина територијалних вода око острва: Турска је за шест, а Грчка за дванаест наутичких миља, што је, како наводи, у складу с Конвенцијом о поморском праву.

„Турска ће штитити своја права без обзира на цену. Нећемо дозволити да будемо талац Грчке и Кипра и позивамо ЕУ да буде фер у овом спору. У крајњој линији, унија није суд нити механизам који одлучује о томе ко је у праву, а ко није”, истиче потпредседник државе Фуад Октај у интервјуу агенцији Анадолија.

Проблеми око разграничења почели су 1974. године, после насилне поделе Кипра, на којем су Турци прогласили непризнату државу. Заоштрени су када су стручњаци открили да се испод мора крију огромна налазишта нафте и гаса. Анкара није губила време: заобилазећи друге земље у региону, крајем прошле године постигла је споразум са владом у Триполију и омеђила економске зоне у којима може да обавља подводна истраживања. Кад је прошлог месеца Атина повукла сличан потез с Египтом, Турска је одмах у Средоземље упутила ратне бродове.

Упркос упозорењима која стижу из Брисела, у Турској кажу да неће прекинути истраживања у спорним водама. Ако Брисел уведе додатне санкције, „ми ћемо одговорити на те изазове”, кажу у Анкари, али не саопштавају шта би то конкретно могло да значи.

Коментари7
aa09d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prekobarac
Ostrvo Samos je toliko blizu Turske da sa njega se prakticno moze i da vidi Turska teritoria. Grci hoce da svoju granicu prakticno proglase gotovo do obale Turske sto bi uskratilo prilaz Turcima u Egejsko More i pravo na istragu energenata. Na zalost mnogo nasih u Srbiji su imali slabe ocene u geografiji pa su zbog toga vrlo pristrasni kada je u pitanju spor izmedju Grka i Turaka oko granice u Egeju.
Nikola Zemunac
Srbija mora da iz ovoga sto Turska radi sa Grckom treba da izvuce zakljucak, pogotovo sto Ankara ima bliske odnose sa Tiranom. Nikada se ne zna gde ce se Erdogan zaustaviti.
D.Bebic
Tursku konacno treba zaustaviti dok ne bude kasno. Zasto se ne oglasavaju Ujedinjene nacije.
Andrej
Vise nema Sovjetskog Saveza, nema ni Jugoslavije da je bombarduju. Sada ce poceti medjusobno da se obracunavaju.
Milan Rankovic
Evropska unija je pocela da se raspada odlaskom Engleske. Ta sudbina izgleda ceka i NATO.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља