Када за некога у Црној Гори кажу да је рођени господин онда се мисли да је леп и да се лепо носи, шта год да је „на њему” – стоји му, да је продуховљен, односно обожен, да поштује пријатеље, на испружену руку одговара руком и да му је најважнија лична карта – његова породица.
Тако се доживело појављивање лидера победничке опозиционе коалиције „За будућност Црне Горе” на парламентарним изборима, професора др Здравка Кривокапића.
Од очију јавности скривао се деценијама и једино га је верујући „свет” могао видети на молебанима у храмовима Српске православне цркве у Црној Гори. Због тога народ сад говори са разлогом да је он „први крштени председник Црне Горе”. Народ видео па смислио.
Слава изборне ноћи 30. августа након парламентарних избора, односно рушење режима тридесетогодишњег неприкосновеног владања Црном Гором и брдима Мила Ђукановића, слегла се на раменима Кривокапића, иста она рамена која ће сада морати доста тога вољно и невољно да истрпе у формирању власти и деинсталирању полуга властодржја Демократске партије социјалиста.
Пре, али и након избора, каже да није политичар, али народ је осетио да је помиритељ који је пружио руку противницима, свим народима, мањинама уз јавно обећање да реваншизма неће бити ни према коме.
У јавност се појавио као један од првака НВО „Не дамо Црну Гору”, а сада као лидер коалиционог блока „За будућност Црне Горе”, поручује: „Нико Црну Гору не отима од Црне Горе.”
Он уласком у политику никоме ништа није отео, већ су лидери Демократског фронта Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Небојша Медојевић и придружена Социјалистичка народна партија Владимира Јоковића, Народни покрет Даке Давидовића и Права Црна Гора Марка Милачића, рекли да буде на челу коалиције као човек из народа и нестраначка личност.
Мером и финоћом јавних иступа, па и у великим неспоразумима, какви су били око противуставног Закона о слободи вероисповести, Кривокапић је избегао тешке оптужбе изговарајући „мекане” речи снажних аргумената, налик на оне утемељене у молитвама.
Определио се да буде промотор и „домаћин” будуће експертске Владе и у ту будућу кућу помирења позвао остале две коалиције на челу са Алексом Бечићем и Дританом Абазовићем.
Поносан је што је један од 57 универзитетских професора који су се прикључили литијама, а остала је упамћена његова реченица: „Иза учесника литија стоји амбасада Исуса Христа, а не америчка ни руска, нарочито не српска амбасада.”
Рођен је у Никшићу септембра 1958. године. Срећно је ожењен, док му је супруга Маријана, такође универзитетски професор. Поносни су на петоро деце и двоје унучади. Троје деце је магистрирало, а најстарија ћерка је докторирала.
Ради као професор Машинског факултета при Универзитету Црне Горе у Подгорици. Члан је Америчког друштва за квалитет и Руководилац Центра за докторске студије на Универзитету Црне Горе.
Нема виле, куће, нема на стотине хиљада евра уштеђевине, а цело богатство му је објављених више од 250 радова, 16 књига, односно уџбеника.
Улицама Подгорице, поручио је, неће ићи мерцедесима уз бројно обезбеђење.
