САД о амбицијама Пекинга: Америчко министарство одбране је у извештају објављеном првих дана септембра по ко зна који пут упозорило на „кинеску опасност”. У поменутом извештају Пентагон открива да Пекинг „планира да до 2049. године удвостручи број кинеских атомских бомби”. Додаје се да ће нове кинеске атомске бомбе бити спремне за монтажу на балистичким ракетама које могу да погоде територију САД.

Најновији извештај Пентагона пренео је специјализовани часопис „Дифенс њуз”, близак америчкој влади, што на свој начин говори о значају који САД придају растућој војној моћи Кине. Према америчким проценама Кина тренутно располаже са нуклеарним потенцијалом који чини око 200 атомских бомби. У случају да су тачни подаци Пентагона, овај број требало би да у нередних 29 година буде удвостручен.

Колико се може веровати овој америчкој процени? Угледни шведски институт за питања безбедности СИПРИ барата са сасвим другачијим подацима. СИПРИ је, на пример, 2012. у свом редовном годишњем извештају навео да Кина располаже са око 400 атомских бомби док, на другој страни, Сједињене Америчке Државе имају око 2.200 оперативних нуклеарних глава.

Најновији извештај Пентагона о кинеској војној моћи објављује и друге податке који би требало да забрину САД. Тако се, између осталог наводи да Кина има око 350 војних бродова и подморница што је знатно више од 293 брода и подморница којима располаже америчка ратна морнарица.

Аналитичаре у Пентагону посебно брине све већа способност Кине да своје нуклеарне главе упути на циљеве у САД. Америчку пажњу посебно привлачи кинески стратешки бомбардер Х-4Н за који се каже да је оспособљен да носи најновије генерације крстарећих ракета с нуклеарним бојевим главама и да има максимални долет од 6.000 километара.

У закључку Пентагон наглашава да „Пекинг има глобалне амбиције” и да ће покушати да ојача своје војно присуство широм планете. Као потенцијалне државе у којима би Кина могла да отвори своје војне базе наводе се: Тајланд, Сингапур, Индонезија, Пакистан, Шри Ланка, Уједињени Арапски Емирати, Кенија, Сејшели, Танзанија, Ангола и Таџикистан.

Амерички одговор на „кинеску опасност” посебно у региону Пацифика и Индијског океана формулисао је државни секретар за одбрану Марк Еспер. Он је предложио да државе у региону, попут Индије, Јапана и Аустралије, направе са САД неку врсту новог НАТО-а који би одвратио и спречио Кину у њеној експанзији.

Нада за Авганистан: Влада у Кабулу и талибани све су ближи почетку преговора о успостављању трајног мира у земљи. Две стране окончале су размену заробљеника чиме је испуњен главни услов за почетак разговора.

Авганистанске власти пустиле су из затвора око 400 припадника талибанских снага што је била последња група од укупно пет хиљада побуњеника ухапшених од почетка сукоба. Талибани су, са своје стране, ослободили око хиљаду припадника авганистанских војних и полицијских снага.

Пуштање на слободу последње групе талибана изазвало је оштре протесте неких западних држава. Медији наводе да је најмање 150 од укупно 400 ослобођених учествовало у крвавим терористичким нападима у којима су жртве углавном били цивили али и војници држава које учествују у мисији у Авганистану.

Истовремено САД настављају с повлачењем својих трупа из Авганистана. До средине јуна Вашингтон је, на основу фебруарског споразума с талибанима, број америчких војника у Авганистану смањио на 8.600. Сада се најављује ново повлачење по плану који предвиђа да у овој азијској држави до краја новембра остане око пет хиљада америчких војника.

Даље повлачење страних трупа зависиће од напретка мировних преговора власти у Кабулу и талибана. А дуго очекивани преговори о успостављању трајног мира у Авганистану, како је изјавио један представник талибана, могли би да почну већ за недељу дана.

Пренасељена или пуста планета: Колико људи ће на крају 21. века живети на Земљи? Прогнозе УН су, као одговор на ово питање нудиле број од скоро 11 милијарди. Сада се ауторитет светске организације доводи у питање и када је реч о светској демографији. Појавила се, наиме, студија угледних светских стручњака – њихово истраживање подржавају Мелинда и Бил Гејтс – који процењују да ће крајем века на планети живети 8,8 милијарди становника – чак две милијарде мање од прогнозе УН.

Према овој процени највише људи живеће 2064. године – око 9,7 милијарди, преноси немачки „Дојче веле”. После тога уследиће драстичан пад светске популације а неке државе, попут Кине, Пољске, Јапана, Шпаније и Италије изгубиће чак половину броја становника.

Главни разлог за оволику разлику у прогнози броја људи на Земљи је различита претпостављена стопа наталитета. УН процењује да ће једна жена у просеку рађати 1,8 деце, док ова група стручњака предвиђа да ће једна жена рађати у просеку 1,5 деце. Ово истраживање наговештава и стратешко померање светских центара моћи. Њихов закључак је да ће крајем 21. века свет бити мултиполаран а да ће четири главне силе бити Индија, Кина, Нигерија и САД.