Нешто другачији почетак радне године обележио је прву седмицу септембра и у београдским вртићима. Мање деце, мноштво заштитне опреме и опрез на сваком кораку. Због епидемије која је потпуно изменила начин функционисања образовног система, у првој недељи долазност малишана је око 40 одсто, односно око 23.000 присутне деце дневно.

Да је ситуација уобичајена, ове бројке би биле забрињавајуће, узимајући у обзир да у државним предшколским установама има око 58.000 уписане деце. Због епидемиолошких мера које су на снази, подаци су заправо охрабрујући, јер родитељи и даље показују велику одговорност у борби против вирусa корона.

– Долазност је и првог дана нове радне године била мања од уобичајене. То је добар показатељ, јер родитељи без преке потребе не доводе малишане у колектив – истакао је Славко Гак, градски секретар за образовање и дечју заштиту, и додао да су предшколске установе опремљене неопходном заштитном опремом, а родитељи строго поштују нова правила понашања при довођењу и одвођењу деце. Сви запослени у вртићима поштују препоруке и спремни су да брзо реагују у случају појаве заражених.

Највише малишана у првој седмици било је очекивано на Новом Београду, око 3.500, али и на Звездари (2.553) и Чукарици (2.416). Како је приликом овогодишњег уписа најмање деце примљено у периферним општинама, очигледно је било да ће у Сопоту (224) и Барајеву (245) у првој недељи септембра боравити најмање малишана у вртићима.

Број деце у вртићима у условима епидемије ипак ће зависити од потреба и режима рада родитеља и могућности, односно избора да ли ће дете послати у обданиште.

– Просечна годишња долазност у београдским вртићима износи 58 одсто, у септембру прошле године просечна долазност је била око 66 одсто. У овој ситуацији очекујемо да тај број овог септембра буде мањи – рекао је градски секретар.

Установе дечје заштите ове године су богатије за око 15.000 новоуписане деце, што је за Београд рекорд. Највише их је примљено у предшколским установама у општинама Нови Београд, Палилула и Земун, а најмање у Лазаревцу, Гроцкој и Барајеву. На листи чекања први пут је било мање од 2.000 малишана, што је велики успех.

– Идемо даље, док год има потребе за новим местима, али ће градњом нових обданишта, која је почела, Београд коначно постати град без листе чекања за вртиће – истакао је Гак и додао да након овогодишњег конкурса Савски венац, Стари град, Барајево и Сопот више немају листе чекања.

Ово је пета година како Град Београд субвенционише и боравак деце у приватним предшколским установама.

– До сада смо родитељима на име субвенција уплатили 12 милијарди динара, а уз финансијску помоћ града у овом тренутку 20.729 малишана борави у 411 приватних обданишта – навео је градски секретар.

Београд је већ достигао обухват деце предшколским образовањем од 73 одсто. У београдске вртиће, државне и приватне, уз субвенцију Града Београда иде око 78.000 деце, 33.000 више него пре седам, осам година.