четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.09.2020. у 08:55 Бранка Васиљевић

Аде и острва кроз историју

Осим најпознатијих – Циганлије, Међице (Занога) и Великог ратног острва, у токовима Саве и Дунава сместило се још десетак сакривених пешчаних места.
Савско језерео, Ада Циганлија (Фото Д. Јевремовић)

Струје београдских река откривају, али и крију једиствена речна острва. Осим најпознатијих – Аде Циганлије, Аде Међице (Занога) и Великог ратног острва, у токовима Саве и Дунава сместило се још десетак сакривених пешчаних места. Међу њима су Јоцина ада (некада Челинска), Скељанска, Баричка, Остружничка, две Прогарске, Кожара (Чапља), Црвенка (Червенка), Бељарица, Парадајз острво, Грочанска ада... Испод Пупиновог моста угнездиле су се две адице, али оне још нису „крштене”.

Кроз историју, аде су мењале своје намене али и имена, а о томе прича Видоје Голубовић, хроничар Београда.

Ада Циганлија – острво у спомен Келта и Цигана

Први део имена Ада Циганлија „дугује” Турцима, јер у преводу са турског ада значи острво. Порекло другог дела назива до данас није потпуно решено. Део хроничара тај назив проналази у сложеници келтских речи синга (острво) и лиа (подводно земљиште), па се тако дошло до речи сингалија од које ће, по њиховом мишљењу, у каснијој транскрипцији настати реч циганлија.

Други део хроничара сматра да је за њено име заслужно Циганско село које је постојало на шпицу Аде и било уцртано на Гумповом плану још 1688. године.

–  Сматра се да је се острво по први пут, али без имена нашло на карти Уграске из 1528. године, аутора Лазаруса Дејака, док се први назив за Аду Циганлију налази у легенди Кантелијеве карте из 1689. године. На њој је уцртано циганско село под именом Isola de Zingar. Претпостваља се да је Кантели уцртао аду и дао јој већ постојеће име. То потврђује и др Реља Новаковић у свом раду „Jош о неким ишчезлим селима надомак Београда”. He зна ce тачно када je ова ада на Сави добила име циганска (Циганлија), али je сигурно да je овај назив постојао још y 17. веку, ако не и пре – каже Голубовић.

Ово име се налази увеликом броју аустријских докумената и војних карти. Међу њима је и План опсаде Београда 1789. (чува се у Ратном архиву у Бечу) на ком су уцртана острва на Сави и Дунаву. Једно од њих је Велико циганско острво (Grose Zigeuner Jnseln) које је на преведеној карти на српски језик називано Циганлија.


Велико ратно острво (Фото Р. Крстинић)

Село које је „кумовало” имену налази се на неким аустријским картама и после Пожаревачког мира (1718). Насеље од 24 куће, било је смештено наспрам уливања Топчидерске реке у Саву. Не зна се поуздано да ли је било порушено и расељено за време рата од 1716. до 1718. године или раније, али све до средине 18. века на положају Циганског села, уцртани су шанчеви и ровови.

Ада је заузимала важан стратегијски положај и имала значајну улогу при освајањима Београда од Турака (1521), Аустријанаца (1688, 1717, 1789, 1915) и Немаца (1941).

– Кроз историју Ада, некад острво, сада полуострво, имало је неколико назива. У списима се могу наћи и имена Циганско острво, Велико циганско острво, Велико савско острво, Острво циганлија, Водени цвет, Бококоторски Београд – прича Голубовић.

Њене природне лепоте уочио је још вожд Карађорђе и речно острво због заслуга према отаџбини 1809. поклонио Младену Миловановићу, команданту београдске вароши. За време кнеза Милоша Обреновића, 1821. проглашена за државно добро, што је и данас.

– Двадесетих година 19. века Ада је била џунгла коју су посећивали само авантуристи, да би нешто касније постала најпознатији српски затвор за непријатеље краљевског режима. У току Великог рата (1914–1915) на Ади су вођене жестоке борбе између српске и аустроугарске војске. У лето 1908. године Удружење српских новинара под председништвом Бранислава Ђ. Нушића приредило је први новинарски бал са на острву које је у ту сврху потпуно преуређено. Због лепоте, Бранислав Нушић је Аду назвао „Водени цвет”. Романтично име дао јој је и Иво Андрић називајући је „Бококоторски Београд”.

У одбрани учествовао Николај Велимировић

У одбрани Београда у Великом рату учествовао је свештеник Николај Велимировић, потоњи епископ Српске православне цркве. Он је са својом јединицом 27. августа 1914. држећи у руци крст чамцем прешао преко аде Заноге (данас Међице) на десну обалу Саве и упутио се у Земун. Ту су га, како у свом чланку пише бригадни генерал Ђукић, дочекали грађани кличући краљу Петру и Србији

Велико ратно острво – острво са 11 имена

Ни Велико ратно острво није се одувек звало тако. „Крстили” су га и као Дунавско острво, Циганско острво, Весело острво, Војно острво, Ратно острво, Ратна острва (односи се на оба ратна острва), Бабалик ада, Велико војно острво и Војно острво, Велико острво рата. После 1918. Земунци су га називали „Сиротињско острво”. Од средине 19. века појављује се назив Велико ратно острво да би после Првог светског рата ово име усталило до данас.

Први пут се појављује на гравурама у 14. веку, где је приказано као мањи пешчани спруд, подељен каналом, а уцртано је и у плану тврђаве из 1456. године.

– Први писани траг о њему датира из 1699. године, када га је енглески лекар Брачна описао као велико шумовито острво. На основу историјских података и описа битака на Дунаву, сматра се да је острво формирано у другој половини 15. века и било подељено Дунавским потоком.

Први ликовни приказ острва је из 1514. године, када га је забележио мађарски картограф Лазар Деака. На Лазарусовој карти Угарске из 1528. године (сачињена између 1510-1520.) уцртано је, острво, које по положају одговара Великом ратном острву – прича Голубовић.


Разледница из 1931. године на којој се види плажа Лидо (Колекција Радета Крстинића)

Од настанка, због стратешког положаја, острво је имало значајну улогу у ратним операцијама – било је прикладан топовски положај, уточиште и скровиште многим дунавским пиратима, хајдуцима, шајкашима, али и место одакле су војске кретале у препад на београдску луку. На њему су грађена и рушена војна утврђења, мостови за прелазак војске са београдске на земунску и панчевачку страну и обрнуто.

– Интересантан је Турски план града и вароши из 1863. године где је уцртано Бабалик острво односно Велико ратно острво. План је објављен у Каталогу планова и карата Београда. По запису Елвије Челебије на ади се налазила и џамија која је носила име као и ада по Бабалик Ахмеду – прича Голубовић.

После Великог рата острво је изгубило војни значај, па су га назвали „Сиротињско острво”. У то време на њему су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна. Острво је било у целости обрађивано и на њему су се гајили кукуруз и лубеница са којима се трговало на градским пијацама и тако преживљавало.

Ваздушни трамвај

После Великог рата на доњем шпицу острва изграђена је плажа под називом „Дорћолска плажа” или „Лапат”. Први планови за уређење Великог ратног острва појавили су се 1923. када је оно замишљено као елитни парк. Године 1928. грађевинска компанија „Шумадија” предложила је изградњу жичаре која је требало да Земун преко острва повеже са Београдском тврђавом, а пројекат су назвали „ваздушни трамвај”. После Другог светског рата постојала је идеја да се острво мостом споји са Земуном, а на њему изгради спортско-рекреативни парк, са великим кружним језером у средини. Пројекат је одбачен 1972. године. Од 1976. до 1985. године разматрало се да буде извор водоснабдевања, јер се испод њега налази велики број извора, али се од тога се одустало. Острво је заштићено 2005. и сада је опште добро од изузетних природних вредности.

Крај Великог ратног острва се налази Мало кога још зову и коњско. Не зна зашто је добило то име. Сигуран податак  је да се овде некада доводила стока на испашу, како и да су ту пречани остављали коње када би кретали у трговину.

Ада Међица - некадашња Занога

Води порекло од српског назив за границу – међа. Како се Међица налази на Сави, а ова река је вековима била граница многих држава не чуди што је ово острво добило име Међица. До великог рата овај јединствен кутак називали су и Мала Ада или Занога. На овом месту чувени архитекта Пеђа Ристић – Пеђа Исус направио је 1962. прву сојеницу и тако основао јединствено насеље сојеница у граду.

Парадајз острво или Вишњичка ада

Ово острво наспрам Аде Хује своје име дугује чудноватој воћки са америчког тла – парадајзу. Острво је дуго времена било запуштено и обрасло шумом, али се некако на њему, на више места, појавио самоникли парадајз.

 

 

Коментари5
74b80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kole stara karaburma
Za mene rodenog na staroj Karaburmi, sa zavrsenom SCBBH i paksom po svim plovnim vodama ovaj tekst svedoci da ste pokazali jedno elementarno neznanje I vi a takode I svi koji su vas savetovali.
Васа и дуван
Мени је теча, који је био родом са Чукарице, причао да је на Ади Циганлији некада давно била циглана, по којој је ово речно острво добило име - Ада Цигланија или Ада Цигланлија, што се временом преиначило у Ада Циганлија. Није на овом речном острву било никакавих насеља, (нити ромских, нити било какавих других) због плављења сваког пролећа (садашњи бентови су новијег датума) ; на острвском узвишењу била је само циглана, а касније затвор. П.С: Зашто је у тексту изостављен Форконтумац (Швеб)?
cit
Lepa reportaza. Bilo bi poucno napraviti i reportazu o tome kako se danas 'zivi' na Velikom ratnom ostrvu sto je uzgred budi receno zabranjeno. Beogradjani su od ostrva napravili dzumbus. Svuda smece i udzerice napravljene od raspadnutog namestaja.
Jelena
Pa recimo pitaju mene Nemice kod Hrama Svetog Save gde da idu na kupanje i ja im prevedem kako se to kod nas zove na Nemacki. One se zgroze i pogledaju me kao da im zelim pakosno zlo i odose. Trebalo bi neko kod nas da shvati da nama ovakav naziv jezera nije reklama. Menjaju se razna imena infrastrukture po gradu, prilagodjavaju vremenu u kome zivimo. Trebalo bi razmisliti i o ovome. Npr Beogradsko jezero, sta bi falilo da se tako zove ? I u prevodu bi bilo prijatnije.
Sava
Zvanični naziv za jezero je Savsko jezero, a za reakciju Nemica i Vaš komentar nemam komentar. Izmišljanje keltskih objašnjenja za naziv imena samo odslikava postojeće komplekse i donekle diskriminaciju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља