Добио је паркинг и понтон, до краја године ће и шеталиште, а онда чека изградњу спортског центра. Тиме може да се похвали језеро у Реснику, познатије као Паригуз, чије је сређивање, после осам година и бројних најава, пролетос коначно почело.

Плутајући објекат – понтон, који је саградила компанија „Инова”, у функцији је од јула и захваљујући њему житељи те општине, али и други Београђани, посебно викендом, уживају у раковичкој природној оази.

– Понтон има површину од 300 метара квадратних, гаранцију од две године, а може да траје и дуже од две деценије ако буде добро одржаван. Тај плутајући објекат прима 300 људи, а ако би на њему било двоструко више посетилаца – потонуо би – истиче Милан Гајић из фирме „Инова”, која је као једини понуђач на тендеру добила посао да постави понтон, а уговорена вредност са ПДВ-ом била је 10,3 милиона динара.

Понтоном и паркингом окончана је прва фаза уређења Паригуза, а друга, која обухвата сређивање шеталишта, требало би да буде реализована до краја године, каже Владан Коцић, председник Раковице. За те две етапе радова општина је октобра прошле године добила 40 милиона динара од Министарства туризма, трговине и телекомуникација.

У последњој, трећој фази, предвиђено је да се површина од 20 хектара око језера понуди инвеститорима за изградњу спортско-рекреативног комплекса. Он је нашао упориште у планском документу усвојеном 2018. године, који је основ за градитељске подухвате на језеру и око њега. Али тада су прописи из плана разочарали најверније посетиоце Паригуза – пецароше. Јер, план је прописао да није препоручљиво пецати у језеру и купати се када оно буде очишћено. Разлог је био безбедносни – ту територију, још одраније, пресеца пет далековода напона 110 и 120 киловолти, испод којих, како је наведено у плану, није дозвољена изградња објеката, купање, нити дуже задржавање. Али, то се мења. Општина је са Електромрежама Србије (ЕМС) договорила померање високонапонских каблова који на далеководима прелазе преко језера и ЕМС припрема посебан план за то. То значи да ће језеро постати безбедно за купање и друге активности. Далеководи би, према ранијим најавама, требало да буду измештени најкасније следеће године. Институт „Јарослав Черни” израдио је „Пројекат чишћења језера”, а обављено је и његово мапирање, што је предуслов за чишћење.

– Заинтересованих улагача има, углавном су то страни инвеститори, али тај део, изградња спортског центра, јесте посао за државу – истиче Коцић.

Језеро у Реснику настало је изградњом бране крајем осамдесетих година прошлог века, налази се у подножју Авале у насељу Ресник, и уз Аду Циганлију, оно је београдско језеро најближе центру града.