понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.09.2020. у 14:24 Александра Исаков
ЗАНИМЉИВОСТ ИЗ ПОТИСЈА

Пирамида међу кукурузима

У општини Кањижа, на највишој тачки, подигнута је зидана грађевина од 27 метара, а објашњење чему служи имају геодете
(Фотографије Никола Тумбас)

У Орому, једном од 13 села општине Кањижа, на самом његовом рубу, усред њиве кукуруза штрчи необичан објекат. У равници, где поглед не наилази на препреку све до руба хоризонта, издваја се свака вертикала која стреми у висину. Ову попут узане и високе пирамиде, висине 27 метара, сазидану од цигала мештани зову видиковац. Не знају много о његовој историји, само да је одвајкада ту.

Роберт Леко, секретар месне заједнице Ором, каже да је ова необична грађевина ту још од времена Аустроугарске монархије, а могуће и дуже – још од краја 18. века. Педесетих година 20. века дрвену грађевину је тадашња Југословенска народна армија заменила високом узаном вертикалом од цигала. Леко претпоставља да је објекат направљен баш у Орому, јер је нешто виши него околни потиски крај.

Међу раштрканим салашима

Његову причу потврђује и Марија Поша, економиста у пензији, која пише локалну историју. Не чуди што становници Орома и околине не знају историју овог видиковца, јер је ово младо село. Некада је то био крај раштрканих салаша који су се звали Горњи кањишки салаши. Након што је 1889. овуда прошла пруга, између Суботице и Сенте, село поприма облик и прве године 20. века добија и назив Ором, што у преводу с мађарског језика значи врх брега. Овде наравно, треба имати у виду „појам брега” онако како га виде у равници, а то је тек неколико метара виши крај. Поша потврђује да је видиковац одвајкада ту и да је био на некадашњем имању Кермеци.

Геза Ваш, историчар у Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе, каже да овакви објекти могу бити уцртани у карте другог војничког премера тла који је рађен с краја 18. века у Аустријској монархији.

Необична грађевина издваја се од околине, а због уског подножја јасно је да нема функцију при тлу, већ да је битна њена висина. Објашњење даје Габор Поша, инжењер геодезије у суботичком јавном предузећу за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање.

„То је тригонометријска тачка првог реда. Оне су подизане у време Аустријске и потом Аустроугарске монархије, на сваких 15 до 20 километара. Служиле су за оријентацију и премеравање терена”, каже Поша.

У овакве важне тригонометријске тачке спадају торњеви високих грађевина, попут градских здања или цркава, али на терену где их нема, грађене су овакве вертикале за оријентир. Од некада густо распоређених видиковаца или пирамида, ова у атару Орома је једина преостала.

Габор Поша наводи да је 1952. године тадашња југословенска војска претходну дрвену грађевину заменила озиданим објектом, и да практично од тада нико не брине о овом здању, које представља део материјалне културне баштине.

„Од тренутка када су геодети почели да раде триангулацију терена, градиле су се овакве пирамиде. У равници су потребне четири умрежене тачке и нижег реда, а то су оне од метар и по висине, да би се могао премерити терен. Ова тригонометријска тачка првог реда висока је 27 метара, и код њене четвороугаоне основе једна страна је зазидана, она означава север. Остале три су отворене и постоји шупљина унутар које се види да је у средини камен. Камен у средини има мало удубљење, и то је у ствари та тачка од које се мери”, објашњава Поша како је некада успостављана катастарска евиденција терена. Мада располаже савременим уређајима за премер терена, Поша каже да су некадашња мерења рађена теодолитом, инструментом за геодетска мерења и развлачењем ланаца, све тачно измерено.

Основна геодетска тачка

У разговору за наш лист додаје та је тачка у Орому одабрана као највиша кота у околини, налази се на 113 метара надморске висине, те је врх пирамиде у истој равни с торњем цркве у Кањижи, која се налази на 80 метара. Центар Орома је на 108 метара надморске висине.

Ова тачка није само у време подизања и потом у 19. веку била важна геодетска одредница. Габор Поша прича да је она била чворна и везна тачка када је након Првог светског рата рађено разграничење с Аустроугарском. Управо због тога каже да би је требало заштитити као основну геодетску тачку.

Коментари3
4062f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Na kopaoniku je još jedna kula.
VeljkoT
Slicna struktura -gradjevina se nalazi i u ataru Bavanista,ka Dolovu.Mestani je u zargonu zovu cardak.
lala
Devedesetih godina su se masovne odvijale krađe drvoreda po Kikindi i celom severnom banatu. Prekršajna je išla do 0,8 m3, a preko krivična. To su drvoseče znali, pa kada padnu, premerava se posečeno. U šali su navraćali novopečene kolege da poseku neko drvo, sa mo što nisu znali da je kota. Posle je bilo kasno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља