уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.09.2020. у 16:24 Јелена Чалија

„Зелена карта” променила живот младим Ужичанима

Александар и Марија су се упознали у родном Ужицу још у време средњошколских дана, заједно су студирали економију на Универзитету у Београду, заједно отишли преко програма „Ради и путуј” 2014. у Јорк Бич. Данас су власници најстаријег хотела у Мејну
Хотел су купили од грчке породице која је била власник претходних 45 година (Фото Милош Растовић)

Таман када су се Александар и Марија Николић, брачни пар који неколико година живи у Сједињеним Америчким Државама, одлучили да заплове водама приватног бизниса и купе хотел, наишли су на неочекивану препреку. Александров пословни план био је одлично разрађен, банка им је одобрила кредит за куповину хотела „Харбурејџ ин”, био је месец март и убрзо – хотел је затворен због пандемије ковида 19.

Ипак, како за „Политику” описује један од њихових гостију Милош Растовић, који живи у Питсбургу, посао им је одлично кренуо за време летње сезоне и све собе су резервисане. Милош Растовић из Српског народног савеза „Американски Србобран” каже да се определио да годишњи одмор проведе у држави Мејн, у градићу Бутбеј Харбур на Атлантском океану, баш како би одсео у хотелу који држе двоје двадесетдеветогодишњих Срба, родом из Ужица, а са одмора се вратио са пуно лепих утисака.

Како наводи, Александар и Марија су му испричали да су се упознали у родном Ужицу још у време средњошколских дана, заједно су студирали економију на Универзитету у Београду, заједно отишли преко програма „Ради и путуј” 2014. у Јорк Бич у држави Мејн и радили у једном тамошњем хотелу. Како је власница тек купила хотел, они су јој били први запослени и сви заједно су учили угоститељски посао. Касније, Александар је добио на лутрији зелену карту и тако су отишли у САД.

Имали су 23 године, факултет још нису завршили, али су желели да се опробају као предузетници у Америци. Власница хотела код које су већ радили позвала их је да дођу код ње и, после неколико година рада, уз остављање новца са стране, успели су да скупе уштеђевину, купе хотел и започну свој посао, прича Милош Растовић. Он додаје да је „Харбурејџ ин” саграђен 1925. и најстарији је хотел у држави Мејн. Александар и Марија су га купили од грчке породице која је била власник хотела 45 година, па се Марија нашалила: „Хотел је још увек у европским рукама.” Свако јутро ту се служи органски доручак и ужива са погледом на океан – из ђакузија или са терасе шармантног хотела.

Коментари9
e6bc4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Amity Island
Погледајте мало по Интернету о какавом је објекту реч. Није то никакав ексклузиван, "најстарији" хотел у Савезној држави Мејн, него се ради о гостионици (на енглеском "inn") са 11 соба, смештеној у америчкој двоспратној дашчари из претпрошлог века. Млади људи, желим вам сву срећу!
Славиша Вукосављевић
Америка, од пре пар дана обећана земља...
MIRKO
Ja zivim mnogo ,mnogo godina u Americi i ovo je prica za malu decu......Vlasnik hotela,posle par godina rada !
Miloš
MIRKO@ Prvo, ovi mladi ljudi su štedeli. Drugo, ako ste mnogo godina u Americi, onda znate da banke ovde daju kredite za biznise. Da vam otkrijem jednu tajnu: budite malo srećni i za druge. Za promenu.
Sasa Pavic
Било би лепо писати о добрим делом оних који се нису урећили ни новчано ни емотивно. Ја их знам. А ви?
Пеца
Срећан је релативна ствар, материјална као и свака друга. Неко сања милионе, а некоме је довољно да живи нормално и неоскудева у основним животним потребама. Појединци никада и нигде неће бити срећни јер где год да оду, себе носе. А сами су себи највећи узрок све несреће и незадовољства. Како год, сигуран сам да је велики број оних који се нису усрећили преко, али се нико од њих или јако мали проценат враћа да ужива овом "Златном добу" које овде једва преживљавамо.
Jagodinac
Citajuci ovakve tekstove sticem utisak da je Amerika obecana zemlja. Potrebno je samo dobiti Green Card i ostvarenje American Dream garantovano. Eto mladi par iz Srbije su za samo par godina postali hotelijeri. Ocekujem za par godina da naprave lanac hotela poput Hajata ili Holidej Ina.
Прикажи још одговора
Mira
Ovakve bih tekstove volela procitati pod ”Moj zivot u inostranstvu”.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља