петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.09.2020. у 21:00 Александра Петровић
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР СТЕПАНОВИЋ, председник Вишег суда у Београду

Судови нису сервис извршне власти

Спорим суђењима доприносе и гломазне оптужнице, а нови механизам контроле трајања поступка омогућио би судијама да један предмет заврше за свега неколико недеља. – Централизовани софтвер „преливао” би предмете из Београда на друге судове у Србији
(Фо­то Виши суд у Београду)

Виши суд у Београду решава две трећине судских предмета у Србији, надлежан је за два милиона становника и има 60.000 предмета у раду. Председник суда Александар Степановић сматра да правосуђе мора и под заштитним маскама да настави ка остварењу циљева, а један од најважнијих је затварање поглавља 23, које представља стратешки документ за реформу правосуђа.

Шта је неопходно да бисмо затворили поглавље 23?

Поред веће јавности рада судова, потребно је радити и на јачању друштвене свести. Уврежено је мишљење да су судови у функцији политичких елита, да нису последња одбрамбена линија у заштити владавине права и контроли остале две гране власти. Судови морају јасно да покажу да нису сервис извршне власти, јер без промене те свести код носилаца правосудних и јавних функција уопште, нећемо бити у могућности да затворимо поглавље 23. Судови су ту да примењују законе који морају бити једнаки за све, да поступају независно, без притисака, у циљу заштите основних људских права и слобода. Само на тај начин ће се осигурати самосталност судске гране власти.

Да ли бисте посебно нагласили неке од примедаба Европске комисије?

Изузетно је важно да највиши правни ауторитети у Србији имају у виду извештај независних стручњака који је у јануару прослеђен Европској комисији, а односи се на процену способности Србије да се успешно бори против корупције на високом нивоу, организованог криминала и прања новца. Кључно је да се поступа по препорукама из извештаја у коме је наглашена потреба за већом сарадњом државних органа у различитим фазама кривичног поступка. Једино ако отклонимо ове недостатке, можемо достићи стандарде потребне за затварање поглавља 23.

Како сте успели да Виши суд у Београду постане најотворенији суд у Србији?

У годишњем извештају повереника за информације од јавног значаја, Виши суд је истакнут као најбољи пример добре праксе у категорији судова у изради Информатора о раду. У циљу потпуног, тачног и благовременог информисања грађана, медија и представника невладиног сектора, активно смо учествовали у реализацији Комуникационе стратегије Високог савета судства. Унапређењу јавности рада суда допринела је и сарадња са УСАИД-ом на организацији обука. Захваљујући донацији америчког народа реализован је и пројекат изградње инфо-пулта на улазу у Палату правде, где ће грађани посредством кратког видеа моћи да се упознају са радом суда, а добијаће и брошуре са јасним упутствима.

Какве мере планирате у циљу превазилажења оптерећености суда?

У сарадњи са мисијом ЕУ, планирамо да јачамо медијацију као начин мирног решавања спора. Настојаћемо да грађане информишемо да и без вођења дугих и скупих судских поступака, уз стручну подршку лиценцираних медијатора, на ефикасан начин могу остварити своја права.

Шта би било потребно учинити да се смањи број старих предмета?

Одредбама Законика о кривичном поступку могао би да се обезбеди ефикасан механизам контроле трајања поступка – увођењем обавезног временског оквира у проактивном руковођењу поступком. Судије би унапред определиле неколико радних недеља у континуитету за један случај и тако у кратким роковима решавале предмете који су сложени и тешки, па сврха кажњавања не би изгубила смисао протеком више година, што тренутно није редак случај, поготово у Посебном одељењу за организовани криминал. Не сме се занемарити чињеница да 20 судија у згради у Устаничкој улици има на располагању свега четири суднице, да се ради у две смене, да је опрема, након употребе после 17 година, прилично уништена.

Зашто кривични поступци трају годинама? Има ли тешкоћа са дисциплином странака?

Један од проблема су и „гломазне” оптужнице које неретко годинама имају своја проширења. На пример, у предмету познатом као „Шарић – прање новца”, прва оптужница ступила је на снагу у октобру 2010. године, а пета у априлу 2014, када су били испуњени услови за вођење јединственог кривичног поступка. Слична ситуација је у предметима „Агробанка”, „Азотара” и другима. Измене закона би морале да се тичу и решавања злоупотребе процесних права учесника у поступку, у првом реду права на одбрану, где се у појединим случајевима дешава да се претреси одлажу више десетина пута заредом.

Влада је недавно усвојила Стратегију за развој правосуђа 2020–2025. године, у којој су и ваши предлози за бољи рад Вишег суда у Београду.

Као члан радне групе за израду стратегије, доставио сам предлоге за савладавање растућег прилива предмета и неједнаке оптерећености судија на територији Београда, а све због брже и једнаке доступности правде грађанима. У последњих годину и по дана реализовано је неколико предлога – повећан је број судија и решено је питање простора, тако што је сваки судија, пресељењем у реконструисану Палату правде, добио засебну судницу, што представља и европски стандард.

Да ли већ има видљивих ефеката ових промена?

Тренутно је просечна дужина кривичног поступка сведена на 12 месеци, а у првостепеној грађанској материји на 18. Рочишта се заказују у размаку од два до три месеца, а претходних година тај распон је био од шест до осам. И даље је неравномерна оптерећеност судија грађанског одељења, а разлог томе налази се и у исључивој надлежности овог суда у појединим материјама за територију целе Србије. Изменама закона може се успоставити и надлежност других судова и тиме делимично превазићи енорман прилив нових предмета.

Како су земље у региону превазишле проблем неравномерне оптерећености судија?

У неким земљама постоје централизовани софтвери којима се, након попуњавања просечног прилива по судији за целу земљу, предмети аутоматски преливају на друге судове истог ранга. Подједнака оптерећеност судија је изузетно важна ради једнаке доступности правде свим грађанима Србије, као и због вредновања судија приликом напредовања у каријери. Ово је технички могуће и у пракси оствариво када се одлучује о жалбама без расправе, Нагласио бих да судије другостепеног грађанског одељења Вишег суда у Београду просечно имају у раду 3.192 предмета, док њихове колеге у другим судовима истог ранга у Србији имају 834. Примера ради, Виши суд у Неготину има 277 предмета у раду по судији.

Коментари12
a2256
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
(Nastavak). Sudija kao logicka masina je mitologija. Zakoni nisu nikad potpuni, cesto potivrecni a ponekad bez veze. Kako ce sudija suditi dedukcijom polsedica iz takvih zakona? Sudska praksa se u mnogim zemljama vidi kao izvor prava jednak zakonima. To implicira kreativnost sudija koji resavaju drustvene probleme bez jasnih zakona. Dakle potrebna je reorijentacija o ulogi sudstva, pojednostavljanje procedura , redukcija ''pravnih lekova'' na dva a pre svega aktivna uloga sudije u sudjenju.
Gradjanin ovdasnji
Sudovi u Srbiji jesu servis izvrsne vlasti i mi to svi znamo i vidimo. Koliko puta su raznorazni funkcioneri reagovali vrlo ostro na presude koje im se ne svidjaju i pri tom pretili sudijama. Znajuci koliko je izvrsna vlast svemocna, nije cudno da kad ministar tuzi nekoga za klevetu, sud vrlo brzo reaguje i kaznjava. S druge strane, kad funkcioner (predsednik opstine) naredi da se novinaru zapali kuca, sudjenje se otegne i traje godinama.
nikola andric
Ovde se mesaju razne stvari. Prvo ''sudovi nisu servis izvrsne vlasti'' sugerira nezavisno sudstvo a , pored toga, ne razlikuje izmedju ''javnog'' i ''privatnog'' (gradjaskog prava). Na zapdu postoji takozvani ''kratak postupak'' kao odgovor na kompleksnost pravnih procedure nasledjenih iz davne proslosti. Pored toga imamo takozvane pasivne sudije koji izrazava nepoverenje u sudsku vlast. Ali kako moze sudija da sudi bez poznavanja cinjenica? Laici zamisljaju sudiju kao ''deduktivnu masinu''.
Дипломирани политиколог
Требали сте да му поставите следеће питање: ако судови нису инструмент извршне власти, како је онда могуће да је син Жељка Митровића, након што је у пијаном и дрогираном стању усмртио девојку на пешачком прелазу добио казну кућног притвора? Како је то могуће? Ту бисте га одлично тестирали да видите да ли поседује нешто што се зове кичма или не.
Vagar
Vozio je navodno samo 80,a telo devojke odbačeno preko 20 m!?
vojislav
No su sami sbi svrha ,ka katastar strajkuje ne rade,kad advokati strajkuju , ne rade ,kad su male plate ne rade (80.000- 130.000 ) malo im je .Letnji raspust ne rade, rocista zakazuju nagodinu dana.Ne maju niakvu kontrolu .To je leglo koorupcije , ne moze im niko nsta jaci su od sudbine!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља